Parker i Osetkovski pun pogodak, Vašington novi lider Partizana

Doduše, u prilično okrnjenom sastavu, ali je to sudbina i brojnih drugih timova, pa je Željko Obradović imao priliku da isprobava neke ekstremne stvari.

To se videlo i na turniru na Tašmajdanu, ali se videlo i u najtežoj pripremnoj utakmici do sada, u duelu sa Panatinaikosom na turneji u Australiji.

Partizan je poražen od Atinjana rezultatom 91:82, ali smo videli dva različita poluvremena.

Crno-beli su u okviru tradicionalnog turnira „Pavlos Janakopulos“ koji je ove godine igran na drugom kraju planete bio sjajan u prvom poluvremenu koje je rešio u svoju korist sa 44:37, da bi u nastavku Panatinaikos iskoristio kratku rotaciju rivala i došao do lagane pobede.

Željko Obradović je skoro čitavu poslednju deonicu igrao sa pet niskih, odmarao nosioce koji su igrali sjajno prvih 20 minuta i isprobavao rezerviste.

Ipak, tih prvih 20 minuta uz start drugog poluvremena dali su jasne razloge za optimizam, kao što su neki detalji nakon toga jasno stavili do znanja na čemu mora da se radi.

Velika stvar u ovom trenutku predstavlja jezgro iz prošle sezone i činjenica da je na visokom nivou uigranosti i da tu sada može da se radi na detaljima. To značajno olakšava uigravanje pojačanja koja na momente deluju kao da su tu bila i prošle sezone.

Kao lider se sada već dominantno nametnuo Dvejn Vašington. Formu iz završnice prošle sezone je preneo i na pripremni period i deluje da polako preuzima dirigentsku palicu ekipe. Neverovatna je količina samopouzdanja sa kojom igra, a jasno je da ima i veliko poverenje Željka Obradovića koji mu je pripremio i set akcija kako bi maksimalno iskoristio njegove kvalitete.

Tu su pre svega izolacije koje priprema iz pik-en-rola kada targetira sporije visoke igrače i uz prateće kretnje mu se čisti da napadne ili prodorom ili separacijom stvori prostor za tri poena.

Pripreme je otvorio sjajnim napadanjem obruča, a sada je namestio i šut za tri poena pa je protiv Panatinaikosa ubacio četiri trojke samo u prvoj četvrtini. Uz to, strpljiviji je sa odlukama, pa često kada krene u napadačku seriju i natera odbrane da se fokusiraju na njega zna da iskreira otvoren šut iz prodora i takozvane „slash and kick“ igre.

Nije elitni kreator kao Karlik Džons, ali to Partizanu od njega ni ne treba, već da bude napadački orijentisan plej kao suprotnost saigraču iz Južnog Sudana.

Za Partizan je značajno da se Karlik vratio posle povrede i da je fizički sve u redu. Odigrao je 22 minuta i što se tiče kretanja i kontakt igre nije se video nikakav problem i da je fizički izuzetno spreman. Ostaje da sredi šut jer je imao 0/5 iz igre mahom iz prodora, što nije neočekivano za igrača koji je imao povredu prsta, ali treba reći da je samu igru dobro čitao i doprinosio protoku i kreaciji, pa je samo pitanje povratka šuterskog ritma i mečeva i treba ga očekivati protiv Sidneja da traži ritam.

To za Sterlinga Brauna nije problem i on je trenutno sjajna podrška Vašingtonu u napadačkoj mašineriji crno-belih i vidi se da je spreman za novu sezonu.

Ono što treba da raduje navijače jeste uklapanje pojačanja.

Džabari Parker je, iako nije bio spektakularno efikasan, ponovo pokazao kakvu dimenziju donosi napadu Partizana. Bilo je jasno da će u sistemu Željka Obradovića brzo dobiti svoj set akcija kada iz različitih kretnji iz igre bez lopte dobijao šuteve sa poludistance iz njemu omiljenih pozicija. Pored toga, njegov šuterski raspon donosi dodatnu širinu, a kako je u pitanju vanserijski napadač, veliki fokus odbrana je na njemu. Pokazao je i kvalitet na skoku, u odbrani prema očekivanjima ima problema, ali je bilo i momenata gde se vidi da bi u sistemu mogao da ne bude minus kakav se očekuje.

Najbolji meč je odigrao Dilan Osetkovski. Jedini visoki u postavi protiv Panatinaikosa je dominirao na oba kraja parketa. Napadao je Jurtsevena i šutem za tri, prodorima iz šort-rola odakle je bacao floutere, a bilo je i igre leđima na niskom postu.

Jedan od njegovih velikih kvaliteta je da iz šort-rola sjajno razigrava šutere, što dobro radi i Džabari Parker, i to Partizanovu fluidnost podiže na viši nivo.

Možda je od sve trojice najdalje od pune adaptacije Šejk Milton, ali daleko od toga da igra loše. Amerikanac za sada više deluje iz drugog plana, kao zamena Sterlingu Braunu. Igra dosta sa loptom, na momente kao primarni kreator što je uloga koju je prošle sezone imao i Ife Lundberg i za sada vrlo efikasno skuplja poene. Oni dolaze u velikoj meri iz prodora, ponekad i kada isčačka loptu na ofanzivnom skoku i potrebno je da još nađe pravi šuterski ritam. Deluje i da, zbog skraćene rotacije Partizana, igra u petorkama koje su manje uigrane pa tu povremeno ima slabijeg čitanja igre, ali više je pozitivnih nego negativnih stvari i jasno je i da će on biti spreman da doprinese već od starta sezone, s tim da će pun potencijal tek pokazati kako vreme bude odmicalo.

Svoje minute po povratku je dobio i Vanja Marinković uz standardne role Arijana Lakića i Uroša Mijailovića.

Ono što je bilo jasno i pre, a jasno je i sada, jeste da Partizan mora da reši rotaciju visokih. Naravno, biće sve drugačije kada se vrate Tajrik Džons i Aleksej Pokuševski, ali nema dileme da bez još bar jednog pojačanja u reketu ova priča ima ozbiljnu rupu koja bi mogla da poljulja veliki potencijal.

Kada je sklonio Parkera i Osetkovskog iz igre i veći deo poslednje četvrtine igrao sa pet bekova, Panatinaikos je to surovo kažnjavao i pokazao da takve petorke mogu da daju rezultat u jako kratkim intervalima i da ne smeju da budu nikakva ozbiljnija opcija.

Olakšaće taj deo priče i povratak Isaka Bonge koji će sigurno uzeti minute i na poziciji četiri, ali je jasno šta je Partizanova Ahilova peta.