Padali su svi, palo je i zlato, ali je pala i Jugoslavija

Košarka 19. avg. 202008:19 > 21. avg. 2020 17:47
Podeli:
Foto: Screenshot / Youtube

U Argentini je počelo, u Argentini se praktično i završilo... Jugoslavija je pre tačno 30 godina postala šampion sveta u košarci, u državi gde je postignut prvi koš za nju u istoriji prvenstava sveta, 40 godina ranije.

Dvorana Luna park u Buenos Ajresu je ponovo bila domaćin smotre najboljih svetskih košarkaških reprezentacija i ponovo je Jugoslavija morala da bude u centru pažnje.

PROČITAJTE JOŠ

Te 1990. godine jednako kao i 1950, kada je debitovala porazom u duelu sa Peruom rezultatom 33:27.

Kao strelac prvog koša u istoriji Mundobasketa upisan je Nebojša Popović, koji je bio i selektor i igrač, a u tom timu su se pored njega našle i legende poput Lajoša Englera, Srđana Kalembera, Vilmoša Locija, Bore Stankovića…

I naredna četiri šampionata su održana u Južnoj Americi, Jugoslavija je do prvih medalja stigla u Riju 1963. i Montevideu 1967. godine, da bi 1970. osvojila i prvo zlato.

Osam godina kasnije trofej je bez poraza osvojen na Filipinima, a posle dve bronze iz Kolumbije i Španije došlo je vreme za povratak na tron.

Dve godine uoči odlaska u Argentinu selektorsku poziciju je preuzeo Dušan Ivković, pošto je prethodno takođe dve godine bio pomoćnik Krešimiru Ćosiću.

Pročitajte još: Duda o Bori: Svi su ga voleli, družili smo se uz cigare i konjak

Srebro na Olimpijskim igrama u Seulu i zlato na Evropskom prvenstvu u Zagrebu davali su veliko samopouzdanje Ivkovićevom timu pred Svetski šampionat.

Uz to, strah od mogućeg formiranja američkog „Drim tima“ je nestao pošto su na Igarama dobre volje jugoslovenski puleni bili ubedljivi protiv američkog sastava predvođenog selektorom Majkom Kšiševskim, bez NBA zvezda.

Ni Ivkoviću nije bilo jednostavno, na raspoalaganju nije imao Predraga Danilovića, tada 20-godišnjaka, kao ni jednog od najboljih centara Evrope u tom periodu, Dina Rađe, zbog povrede.

Mesta nije bilo ni za Aleksandra Đorđevića, neprikosnoveni komandant na terenu je bio Dražen Petrović, a tik uz njega su bili Toni Kukoč, Žarko Paspalj, Vlade Divac, Zoran Savić, Željko Obradović…

Pročitajte još: “Dražen meni mater, ja njemu isto… Ali, njegova glava…”

Ekipu su upotpunjavali još Velimir Perasović, Zoran Čutura, Jure Zdovc, Radisav Ćurčić, Arjan Komazec i Zoran Jovanović.

Turnir je jugoslovenski tim započeo pobedama nad Venecuelom i Angolom, da bi poraz od Portorika bio opomena pred drugu fazu gde je deklasiran Brazil.

U novoj grupi „stotka“ je ubačena Sovjetskom Savezu, a do prve pozicije Jugoslavija je stigla pobedom nad Grčkom, da bi u polufinalu bili pobeđeni i Amerikanci, koji su u timu imali i buduću NBA zvezdu Alonza Morninga.

Finale i novi duel sa Sovjetima. I nova ubedljiva pobeda rezultatom 92:75, za treću zlatnu medalju na Svetskim prvenstvima za Jugoslaviju.

I poslednju za „veliku Jugoslaviju“, čiji se simbolički kraj dogodio po završetku finalne utakmice i upada pripadnika ustaške emigracije na teren sa hrvatskom zastavom, koju je uklonio Vlade Divac i time „stao na žulj“ svojoj dotadašnjoj braći, pre svih Draženu Petroviću.

Pročitajte još: “Sve smo upropastili, teško je to objasniti nekom normalnom”

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram