Motiv.
Ahmed: „Mogao si da ga ubiješ po volji?“
Herger: „Da?“
Ahmed: „Pa, zbog čega obmana?“
Herger: „U obmani je stvar! Svaka budala može da ukalkuliše snagu. Oni to rade otkako smo stigli. Sada moraju da kalkulišu sa stvarima koje ne vide.“
Ahmed: „I da se boje onoga što ne znaju.“
Gore prevedena razmena između Ahmeda ibn Fadlana i Hergera Radosnog iz filma „Trinaesti ratnik“ iz 1999. godine dogodila se u trenutku kada su ratnici predvođeni Beovulfom pravili ogradu kako bi što bezbolnije zadržali mitska čudovišta grendele van granica naselja. Kako lokalni princ Viglif nije blagonaklono gledao na Beovulfa i njegovih 12 ratnika, došlo je do sukoba između Hergera i Angusa, jednog od Viglifovih ratnika, koji je okončan duelom. Iako je izgledalo da će vidno izmoreni Herger glatko izgubiti, Nordijac je rivala naterao da se zaleti, iskoristio to i na zaprepašćenje svih odneo pobedu u dvoboju.
Nešto manje od dve i po decenije nakon izlaska jednog od najpopularnijih filmova Antonija Banderasa, gore prepričana diskusija mogla bi da posluži kao najbolji opis najveće snage Denver Nagetsa u sezoni koja je okončana na najbolji mogući način – prvom šampionskom titulom u istoriji franšize uz prestonice Kolorada, ali i upozorenje Nagetsima da su ostali bez jedne od najvećih prednosti koju su imali pred početak što sezone, što samog plej-ofa, obmane.
Nagetse su pre prvih utakmica u sezoni svrstavali pri samom vrhu lige najviše zbog Nikole Jokića, ali je sve oko njega bilo praćeno velikim znakom pitanja. Čak ni prvo mesto Zapadne konferencije nakon 82 utakmice nije bilo dovoljno da Nagetse vine u sam vrh predviđanja, iza Boston Seltiksa i Milvoki Baksa.
Jednostavno, ostale ekipe iz lige nisu odavale utisak kao da znaju protiv koga imaju posla – ili ih nije bilo previše briga, jer je Denver i prethodnih godina na momente pokazivao nazanke najboljeg tima lige, ali bi to uglavnom bilo kratkog daha, najviše zbog zdravstvenog stanja Majkla Portera i Džamala Mareja.
A onda su njih dvojica ozdravili, Denveru na poverenje uzvratili na najbolji mogući način, što je, uz maksimalno motivisanog Jokića, bilo dovoljno za titulu.
Upravo to kao da je uhvatilo ostatak lige na „krivoj nozi“, pa se Denver praktično prošetao do titule, usput izgubivši samo četiri utakmice – o istorijskom gaženju Los Anđeles Lejkersa u finalu konferencije izlišno je i govoriti, dok je Majami „metlu“ izbegao najviše zahvaljujući diskutabilnim sudijskim odlukama i lošem šuterskom raspoloženju izabranika Majkla Melouna.
Na žalost po Nagetse, u narednu sezonu Denver će ući bez te prednosti u odnosu na ostatak lige. Ili na sreću, jer ako i u narednu takmičarsku godinu uđu dominantno, od tima koji je osvojio jednu titulu postaće najozbiljniji kandidat ne za odbranu, već i za dominaciju koja bi mogla da potraje.
BONUS VIDEO Jokićeva dominacija kakva se ne pamti