NBA se nada da ga nikad neće upotrebiti, a za ovo pravilo malo ko zna

Po završetku meča (135:119 za Hokse), tim iz Mineapolisa je krenuo na aerodrom kako bi se vratili kući.

U letelici je bilo 20 igrača, uz troje članova posade. Avion je oko 20.30 časova po lokalnom vremenu 17. januara, nakon dva sata pomeranja zbog vremenskih nepogoda, konačno uzleteo.

Samo deset minuta kasnije došlo je do havarije, letelica je ostala bez struje, radija, mogućnosti da odmrznu led, kompasa... Jednostavno, piloti su leteli naslepo.

Da stvar bude gora pobrinulo se vreme, pošto je vidljivost bila slaba, dok je i mrak uveliko pao.

Kako je bilo prekasno i prerizično da se okreću nazad ka Sejnt Luisu, krenuli su ka Minesoti, ali su se na tom putu izgubili jer im ni navigacija nije radila.

Nakon oko četiri sata leta, posada je primetila gradić po imenu Kerol u Ajovi. Napravili su nekoliko krugova oko grada, pre nego što je pilto uspeo da oko 1.30 posle ponoći 18. januara sleti na polje kukuruza.

Niko nije povređen, pa je izbegnuta najveća tragedija u istoriji NBA lige.

Ovo je bila i prva ozbiljna opomena NBA ligi da ovakvo nešto može da se dogodi, a kako je tragedija Bazbijevih beba iz Mančester junajteda od 6. februara 1958. godine još uvek bila sveža, bilo je jasno da nešto mora da se uradi kako bi, za svaki slučaj, bio spreman plan za slučaj katastrofe.

Ovu odluku dodatno je pogurao niz nesreća u drugom sportovima - pad aviona bolivijskog fudbalskog kluba The Strongest (1969. godina, 20 članova tima poginulo), reprezentacije Portorika u žesnkoj odbojci (12 poginulih, 1970), te tragedije Vičita Stejt univerziteta (1970, poginulo 15 članova tima) i Maršal (42 člana tima poginulo 1970).

I dok nije poznat tačan datum kada je ubačeno u pravila, jeste njegova sadržina.

Šta je potrebno da se dogodi kako bi ovaj scenario stupio na snagu?

Pre svega, komesar mora da proglasi takozvani "disaster situation," čime se trasira put ka aktiviranju Disaster Draft-a. Da bi ta situacija bila pokrenuta, neophodno je da ekipa ostane bez pet ili više igrača nakon nekog nesrećnog događaja.

U njemu učestvuje samo tim koji je pogođen, koji dobija pravo da bira igrače koji će nositi njegov dres.

Kako?

Prvo, timovi, preostalih 29, koriste mogućnost da "zaštite" najviše pet igrača koji ne mogu da budu izabrani. Takođe, van "domašaja" su oni koji imaju klauzulu o zabrani trejda (sem ako je ne izbace samoinicijativno), igrači koji imaju dvosmerni ugovor ili koji su slobodni agenti.

Nakon što je 29 timova zaštitilo tih pet igrača, preostali postaju dostupni.

Ali, to ne znači da je moguće uzeti baš svakog košarkaša.

Naime, tim ima mogućnost da bira samo po jednog igrača iz jednog tima - i to dok ne izabere ukupno najviše 14 košarkaša.

Razlog postojanja ovog pravila je jednostavan, i pomalo varvarski - liga mora da se održi i u nepredviđenim okolnostima, jer bi gubitak jedne ekipe napravio pakao samom takmičenju kada je u pitanju ne samo integritet, već i TV prava, rasporeda, kalendara...

Drugim rečima, svrha je zaštita integriteta lige i mogućnost njenog nastanka, čak i u slučaju da se dogodi nezamislivo i neka od ekipa doživi tragičnu sudbinu.