U finalu Kupa Srbije između Crvene zvezde i Partizana koje se igralo na stadionu "Rajko Mitić" kapaciteta 55.000 na otvorenom prostoru, bilo je dozovljeno da oba kluba imaju po 40 članova delegacije, što ukupno čini 80 osoba na tribinama.

#related-news_0

Tri dana kasnije u petoj utakmici finala ABA lige između Crvene zvezde i Budućnosti, u hali „Aleksandar Nikolić“ kapaciteta 7.000 u zatvorenom prostoru bilo je pristuno više od 4.000 navijača zbijenih jedni do drugih, više od dva sata.

Dva sportska događaja u istoj zemlji, u istom gradu organizovana su na papiru pod istim epidemiološkim pravilima.

Da ne zaboravimo i veliku navijačku feštu na reci, kada je fudbalski klub Crvena zvezda slavio šampionsku titulu, a sve se kasnije pretvorilo u divljanje navijače, potpunhi haos i rušenje.

A pravila kažu da su zbog borbe protiv epidemije koronavirusa zabranjena sva masovna okupljanja.

Iako se već danima priča o pobedi protiv opakog virusa, čak se pominju i datumi kada će se toj nemani zadati konačan udarac, pravila se u međuvremenu nisu promenila, niti su mere ublažene.

Zato se postavlja pitanje – kako je moguće da se dozvoli kao najnormalnija stvar, prisustvo tolikog broja ljudi na jednom mestu, kada nam je do nedavno svima iz dana u dan objašnjavano da je rano i za najobičniju svirku u kafiću, a kamoli za neki veći skup.

Kako to na jednom sportskom događaju važe striktne mere, iako su i uslovi kudikamo povoljniji i bezbedniji zbog otvorenog i većeg prostora, a na drugom samo par kilometara dalje sve vri kao da korna nikada nije ni postojala?

Ko je ovde zapravo lud?

Da se razumemo, niko ovde nije protiv prisustva navijača na tribinama. Ako je situacija takva da ne postoji opasnost od daljeg širenja epidemije, onda je sasvim normalno da pustimo ljude da navijaju, jer nam je ionako svima preko glave onih sablasnih tišina dok gledamo utakmice.

Samo, hajde onda da navijamo i na fudbalskim utakmicama i teniskim turnirima i drugim sportskim događajima. Dozvolite ljudima da idu u klubove, slave krsnu slavu bez ograničenja, žene se i udaju uz muziku i veselje. Dajte maturantima da proslavljaju mature, da se slave punoletstva, rođendani i prave festivali.

Ako mogu jedni da prave spektakl sa navijačima sprovodeći svoje epidemiološke mere, što to ne bi mogao i neki gazda Pera u svojoj kafani, a da ne čeka krizni štab koji je ponovo nestao na neodređeno vreme dok gungula nije prošla.

Ili je na kraju Orvel ipak bio u pravu – „sve životinje su jednake, samo su neke jednakije od drugih“.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram