Tuče, prekidi i blamantne scene - najveće gluposti u srpskoj košarci u takmičenjima koja vrede najmanje

Prvo su "grobari" vređali ljude iz Zvezde, zbog čega su njeni igrači otišli s parketa. Onda je traženo da se isprazni hala, pa kad je to urađeno, na parket nisu se vratili igrači Partizana.

Pošto su se igrači Zvezde vratili, sudije su odbrojale 15 minuta i utakmica je završena službenim rezultatom 20:0 za klub sa Malog Kalemegdana.

Iz Partizana su se kasnije požalili da je trebalo da se utakmica odigra sutradan, iz Zvezde su tvrdili da su to laži, dok se po društvenim mrežama pisalo sve i svašta o tome gde su igrači crveno-belih čekali priliku da se vrate na parket.

U momentu kad smo se ponadali da bismo bar sada mogli da budemo pošteđeni svinjarija svojstvenih domaćoj košarci i sportu uopšte kad je reč o odnosu dva najveća kluba i njihovih navijača, desilo se ono što nismo mogli ni da naslutimo.

Ili ipak jesmo? Sličnih situacija je bilo i ranije, što ne znači da su bile išta prijatnije, samo smo se uludo nadali da smo od takvih stvari s godinama napravili neki civilizacijski otklon.

Očito nismo. Znate šta je najgore u celoj priči? Što se ovakve stvari dešavaju po pravilu u domaćim okvirima, jer su neki od najvećih incidenata i gluposti bili deo takmičenja u domaćem prvenstvu ili Kupu Radivoja Koraća.

Kad naši najveći klubovi izađu u Evroligu, već smo pisali o tome kako može da se bude miran i kako tu može da se organizuje derbi bez ikakvih problema.

Ovde toga nema, pa smo gledali sve i svašta. Partizan je dvaputo osvajao titule kad je dobijao mečeve službenim rezultatom.

Pamte se 2006. i 2010. godina. Pre 16 godina je Partizan igrao protiv Zvezde u finalu Superlige i došlo je do tuče navijača Zvezde i policije.

Grozne scene na tribinama, više povređenih i prekid posle kog se košarkaši Zvezde nisu vraćali na teren.

Partizan je vodio sa 63:55 i na kraju je došao do titule, dok su sukobi jedva primireni. Četiri godine kasnije košarkaši Hemofarma nisu hteli da izađu na parket u trećoj utakmici finala.

Vrščani su bili revoltirani posle tuče na Hemofarmovom terenu. Raško Katić je krenuo na Aleksa Marića, posle Marićevog prljavog poteza, udarca i rvačkog zahvata u situaciji kada je Lorens Roberts bio na šutu.

Nastao je haos posle kog je titula otišla Partizanu. Dve godine kasnije su navijači Zvezde u Železniku drmali koševe, dok je sako tadašnjeg trenera Partizana Vlade Jovanovića bio potpuno ispljuvan, ali su crno-beli ipak završili meč i uzeli trofej.

Opet dve godine kasnije se dobro sećamo totalnog presedana i potpunog cirkusa u kom se igralo pet na tri.

Bilo je to u završnici domaćeg prvenstva, Zvezda je dobila meč sa 97:88 i povela 1:0 u seriji, ali kako...

Tuča, pražnjenje hale, isključenja, sve to je viđeno na samo jednoj utakmici u kojoj je Demarkus Nelson siledžijski bacio na parket Nikolu Milutinova.

Utakmica je dva puta prekidana. Prvo u 28. minutu kada je Zvezda vodila 61:53, a Duško Vujošević izveo ekipu s terena.

Vujošević je tada reagovao nezadovoljan sudijskom odlukom da se svira namerna lična Davisu Bertansu na Jaki Blažiču.

Crno-beli su se posle petnaestak minuta vratili na teren, a onda je došlo do novog prekida. Nelson je bacio Milutinova, uleteli su i ostali i nije se znalo ko pije, ko plaća.

Sudije su odlučile da se utakmica nastavi bez publike posle 45 minuta. Igralo se pte na tri. Marka Simonovića, Čarlsa Dženkinsa, Raška Katića, Oleksandra Lipovija i Nikolu Rebića.

Partizan trojicu, Žofrija Lovernja, Bogdana Bogdanovića i Milenka Tepića. Zvezda je na kraju pobedila, iako se Partizan dobro držao i sa dva igrača manje, ali na kraju nije dobila seriju.

Bogdanović je dominirao i rešio to finale, a mnogima je ostalo da se pitaju kako da poprave stanje i da se takve stvari više ne ponavljaju.

Bilo ih je i kasnije. Kao da su domaća takmičenja, koja paradoksalno najmanje toga donose klubu, predstavljaju poligon za ispoljavanje najvećih frustracija jednih ili drugih.

Jer, kad pogledamo, šta donosi KLS osim plasmana u ABA ligu u kojoj su Zvezda i Partizan svakako standardni učesnici? Za sada ništa. O Evroligi da ni ne pričamo, pa čak i iz ABA se onde ide uz specijalnu pozivnicu.

Ranije dok je u njoj bilo nekog prestiža ili takmičarskog naboja, da i opravdamo neke teške reči, ili nesportske poteze. Moglo bi da se kaže da je sve to u žaru borbe. Ovako nema opravdanja za sve što gledamo.

A to dovoljno govori o tome gde smo kao društvo. Ne treba ni ulaziti na stranice crne hronike pa videti šta se sve dešava oko nas, dok nas neko ubeđuje kako smo ekonomski tigar i kako živimo u zlatnom dobu.

Zato na utakmicama imamo i da se pale lože i da se navijači pre mečeva tuku s policijom, da neki dobijaju povrede oka od pirotehnike. Svega toga je bilo u godinama za nama. Pitamo se samo kada će konačno da prestane. I hoće li ikada.

BONUS VIDEO: Navijači Partizana vređali Vučića na drugom derbiju finala sa Zvezdom