Najmlađi srpski košarkaški trener Goran Vučković, koji sa samo 26 godina predvodi Radnički sa Crvenog krsta, izjavio je da želi da napreduje korak po korak i da mu je veliki podstrek što je angažovan u stručnom štabu juniorske reprezentacije.
Vučković priznaje da njegova primarna želja nije bila da bude trener, ali da je odlučio da sedne na klupu nakon što je posle povrede kolena morao rano da prekine igračku karijeru.
Već tri sezone predvodi „krstaše“, prošle godine uveo je tim u Drugu ligu, gde su trenutno na četvrtom mestu.
Posle osam godina odveo je ekipu na završni turnir „Kupa Radivoja Koraća“ u Nišu, a prethodno je osvojio trofej na turniru „Slobodan Piva Ivković“, gde je proglašen za najboljeg trenera.
„Od momenta kada sam došao u Radnički, imao sam dve operacije kolena i tokom narednih godinu i po dana sam imao još dve intervencije. Tada sam shvatio da to sve ide u nekom pravcu u kom nisam želeo da ide. Moja primarna želja nije bila da radim kao trener. Kada tokom detinjstva igrač želi da igra košarku i kada mu zbog povreda to bude onemogućeno, dođe do nekog razočaranje. Želeo sam da se odvojim od košarke i da radim nešto drugo“, rekao je Vučković Tanjugu i potom otkrio na čiji nagovor se otisnuo u trenerske vode.
„Tadašnji trener prvog tima Nebojša Knežević pozvao me na sastanak i ponudio da počnem da radim u školici košarke BKK Radnički. U roku od nekih pet-šest meseci uključen sam u stručni štab seniorskog tima kao pomoćni trener. Nekih godinu i po dana kasnije predsednik Goran Kalinić pozvao me da preuzmem prvi tim, osam kola pre kraja prvenstva u sezoni 2016/17. Tih osam utakmica završili smo sa skorom 6-2 i tada je dogovoreno da je budem šef stručnog štaba seniorskog tima“.
Ekipa Radničkog sastavljena je od igrača kojima košarka nije primarna, to su momci koji su studenti i koji imaju druge poslove van košarke, a Vučkovič je upitan i koliko je teško biti autoritet takvoj ekipi.
„Tek pred Kup javnost je saznala da je naš tim sastavljen od takvih pojedinaca. Dok radimo, mi ne razmišljamo o tome. Trudimo se maksimalno da iz njih izvučemo što profesionalniji odnos. Najteži deo posla je uklopiti se sa njihovim obavezama i imati razumevanja za njihovu koncentraciju na treningu. Tada mi treneri spustimo kriterijum, jer moramo da imamo razumevanja, pošto su oni ceo dan imali predavanja, kolokvijume ili su radili … Najteže je u toj priči pronaći balans između trenerskih zahteva i njihovih realnih mogućnosti u trenutku. To nam nikada nije bio alibi, ni kada nešto nije dobro, niti da se uzdižemo zbog te činjenice kada ostvarimo neki uspeh“.
Vučković se prisetio duela sa Zvezdom u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća u Nišu, koji je bio nagrada za sve klubu, posebnu u trenutku kad je Radnički na početku poveo 21:9.
„Svi pričaju o toj već legendarnoj prvoj četvrtini. Rizikovali smo sa nekim igračima Crvene zvezde, promašivali su otvorene šuteve, a mi smo ih pogodili. Pre utakmice sam isticao da mi planiramo da igramo potpuno rasterećeno i veoma motivisano, ali se pri vođstvu od 21:9 potpuno okrenula situacija. Posle utakmice shvatili smo da je u momentu kada je Zvezda tražila tajm-aut i kada su igrači pogledali u semafor, podsvesno došao osećaj da mi možda možemo da dobijemo. I od tog trenutka sva rastrećenost je prestala“, objasnio je mladi trener.
Sve ono što je uradio sa „romantičarima sa Krsta“ bilo je dovoljno da dobije poziv od selektora juniorske reprezentacije Srbije Zorana Lukića da bude deo stručnog štaba kao pomoćni trener.
„Veče posle finala drugog stepena Kupa protiv Slobode dobio sam poruku od selektora. Za mene je to veliki izazov i podstrek za dalji rad. Mnogi ljudi sanjaju dres Zvezde, Partizana ili nekog evropskog kluba, a meni kao igraču i sada kao treneru, vrhunac ambicije je nacionalni tim. Da li je to kadetska, juniorska ili seniorska selekcija, nacionalni tim je nacionalni tim. Počeli smo da radimo, već smo imali nekoliko okupljanja. S obrzirom da selektor ima angažman u Rusiji, stručni štab radi kontrolna okupljanja, treninge… Sve to snimamo, šaljemo mu kako bi dobio što jasniju sliku pre početka završnih priprema. Prošlo leto nije bilo tako sjajno za nacionalne timove u mlađim kategorima i zbog toga svi imamo još veću želju da ostvarimo ciljeve koje KS S traži od nas“.
Kada se podvuče crta na osnovu svega urađenog, 26-godišnji trener ističe da su postavljeni ciljevi ispunjeni.
„Naš cilj je bio da pokušamo da igramo dobro i da privučemo gledaoce, jer ljudi na Crvenom krstu vole košarku. Hteli smo na neki način da dovedemo ljude u halu i mislim da smo uspeli u tome. Ambicija je bila i da pobedimo u što više utakmica i nismo izjavljivali da nam je cilj ulazak u Prvu ligu. Lično sam zadovoljan sezonom, mislim da smo imali dobre momente“.
Vučković ističe da je bilo i neplaniranih poraza, ali s obzirom na uslove u kojima klub radi i bori se, sezonu smatra uspešnom.
„Liga je takva da se igra ligaški deo i da dve prvoplasirane ekipe na kraju regularnog dela idu u Prvu ligu. Po mom mišljenju, time se gubi čar takmičenja. Već u januaru-februaru bude odlučeno koje će ekipe otići u viši rang i veoma je teško timovima koji ne mogu da se pomere ni gore ni dole da ostanu motivisani do kraja. Da se igra plej-of, onda bi bila potpuno druga priča. Mi bismo bili ekipa koja se bori za plej-of i onda bismo ravnopravno učestvovali za ulazak u viši rang“, rekao je Vučković i objasnio gde sebe i Radnički vidi u budućnosti.
„Za razvoj svakog igrača i trenera važno je da ne preskače stepenike. Veoma rano sam dobio šansu da vodim seniorski tim i znamo da je zbog toga situacija atipična. Smatram da je potrebno strpljenje, da ne treba da ulazimo u neke situacije za koje nismo ni klub ni ja spremni. Bitno je da idemo korak po korak i da u skladu sa mogućnostima formiramo ambicije. Kada se radi kvalitetno i postoji kontintinuitet, rezultati dođu“, zaključio je Vučković.