Centar Denvera o nastupu za nacionalni tim.
Nikola Jokić je nakon zvanične dodele MVP nagrade održao konferenciju za medije na kojoj je govorio o raznim temama.
Ona koja najviše zanima ljubitelje košarke u Srbiji je reprezentacija, a centar Denvera je ostao zagonetan, mada je utisak da postoji želja da igra za ekipu koju predvodi Svetislav Pešić:
„Pričao sam sa Pešićem, imamo neki plan, pa ćemo sad videti da li će to tako da bude, videćemo šta će se sve izdešavati. Mislim da ne mogu da dam odgovor, sačekaćemo po tom pitanju, a što se tiče sledeće sezone, nadam se da ćemo biti bolji nego ove“, rekao je Jokić tokom konferencije za medije.
Osvrnuo se i na tek okončanu sezonu koju je završio kao najbolji košarkaš lige, ali…
„Kad prestanete da igrate hoćete da doprinesete i grupi, timu. Sve te pojedinačne nagrade su nešto što ljudi biraju, a šampionat je osvajanje svih i najbolji način da se opiše kako ja razmišljam. MVP je pojedinačna nagrada koju ti daju. Nadam se da ćemo mi biti bolji sledećih godina“, istakao je Somborac.
Potom je prokomentarisao i majice koje je napravio Felipe Ajhenberger, a koje su postale pravi hit zbog poruke „Neki ljudi samo žele da vide kako iz razočaravaš“:
„To je Felipeova poruka, on je dizajner tih majica. Prvu je napravio lani, a ova je prilično jednostavna, ima samo jedna rečenica koja opisuje sve. Ljudi generalno vole da vide druge kako padaju i meni se zato sviđa“.
Neizbežna tema bili su i konji:
„To je moja strast i oslobađanje od stresa. Čak i kad igram tokom sezone, pratim nekoliko momaka u Italiji, Americi i Mađarskoj i naravno moje konje. To je moj beg od košarke, čini me mirnim i stvarno opuštenim.“
Otkrio je i kako je proslavio MVP naslov:
„Uz muziku i pivo. Bilo je i rakije, ali Nik može da vam priča priču o tome“, našalio se Jokić sa jednim od članova delegacije koja je donela nagradu u Sombor.
Upitan da prokomentariše uticaj koji bi ova nagrada mogla da ima na decu koja počinju da se bave košarkom, istakao je:
„Ne znam koliko će uticati iskreno, ne znam da li mi sportisti možemo tako jako da utičemo, jer igramo samo pola sata na terenu i ne znam koliko dece prati sport. Možda kad neko čuje da je neko iz njihove zemlje ili grada, možda će ih to naterati da izađu napolje i da uživaju u nekim drugim stvarima, a ne samo da su na telefonima i kompjuterima. Što se tiče sledeće sezone, videćemo koliko će se oporaviti. Šalim se, imaćemo opasna dva šutera, Džamal kao košgeter, nadamo se boljoj sezoni nego ovoj“, otvoren je Jokić.
Neretko Jokića porede i sa Majklom Džordanom, ali je on sam to u samom korenu odbacio:
„Ne mogu da se poredim sa Džordanom, Birdom i ostalima, ako kažete ta imena bilo gde u svetu, znaće ih. Uradili su sve za sport, bili su neverovatni i osvajali su šampionate. Ali, činjenica da mi je ime tamo, neverovatna je, jer sam uz tu grupu igrača.“
Potom se našalio i na dužinu trajanja konferencije:
„Imate još sedam i po minuta, preživeću. Ovo je sve deo posla i sporta, onoga što radimo. Nekako ću preživeti, a ako ne, muzika i pivo će mi pomoći.“
Nije moglo da prođe i bez komentara vezanog za trofej osvojen prošle godine, a za koji nije znao gde je u jednom momentu:
„Nisam mogao da ga nađem jer smo se selili. Nije moja krivica, već Natalijina. Sviđa mi se onaj pravi trofej, baš je kul. Znam sad gde mi je, a sad znam i gde mi je ova lopta koju sam dobio“, nasmejao se Jokić.
„Da li vidim sebe kao lidera u NBA? Ne znam, mislim da postoji mnogo odličnih igrača i ne znam da li sebe smatram jednim od lidera, jer u NBA ima toliko dobrih igrača“, dodao je.
Primetno je da igra znatno opuštenije, a centar Denvera je otkrio i ključni period koji je doprineo njegovom lansiranju na MVP nivo:
„Verovatno u mojoj drugoj sezoni kad sam se opustio. U prvoj godini sam bio u panici, sve sam radio na sto posto. Leteo sam kao muva bez glave. U prvoj godini su mi rekli da samo treniram i opustim se. Došao sam kući i rekao da su me oterali sa treninga. Pitali su je li to normalno, nismo znali šta da radimo, ali kad je došla druga godina, shvatio sam: ok, to je NBA i mogu ja ovo“.
Ponovo je govorio o jahanju, ali ovog puta iz perspektive uticaja na košarku i treninzima:
„Ima nekoliko mojih prijatelja sa kojima idem na jahanje, koji su mi olakšali život, ne u košarci. Pre četiri, pet godina sam ustanovio sistem u predsezoni, pa mi ne treba neka pomoć, nešto ludo. Samo da mi Felipe pošalje vežbe, dvojica ljudi da skaču za mene i to je to.“
Upitan da li je košarka najvažnija, rekao je:
„Mislim da ne. Ćerka mi je pokazala da košarka nije najvažnija stvar. To je samo sport i u suštini posao koji radimo. Možda kao osobi, da, pomogla mi je, ali ne kao košarkašu“.
Za kraj, dodao je da ne zna do kad će igrati „preko bare“:
„Ne znam, naravno da je dug put. Spavao sam kad su me draftovali i nisam ni mislio da dođem, a sad je to lepo putovanje i nadam se da neće da se prekine“, zaključio je Jokić.
BONUS VIDEO Nikola Jokić MVP – doček u Somboru
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare