Proslavljeni srpski košarkaš Vladimir Radmanović objasnio je za čime žali iz igračkih dana.
On je veći deo svoje karijere proveo u NBA ligi, gde je bio godinama od odlaska iz Crvene zvezde 2001. i igrao je sa nekima od najvećih košarkaša svih vremena.
Kobi Brajant mu je bio saigrač u Los Anđeles Lejkersima, ali je za najveći uspeh donekle ostao uskraćen jer je inicijalno bio deo tima Jugoslavije koji je u Indijanapolisu osvojio svetsko zlato.
Ispostaviće se da će to i 21 godinu kasnije ostati poslednja zlatna medalja za srpsku košarku, a „orlovi“ su bili blizu da pre tri meseca uzmu novo na Mundobasketu u Manili.
Radmanović je na panelu u organizaciji Fondacije Novak Đoković pričao o svojim NBA iskustvima, razlici evropskih u odnosu na NBA trenere, ali i o nekim od grešaka.
„Ne bavi se NBA liga porodičnim odnosima, treneri mlađih kategorija treba da se bave time. Neko ko je otišao u NBA je već formirana ličnost, tamo ne odlaze dečaci od 13, 14 godina, već mogu da kažem slobodno, 18 plus. Tamo svi treba da se nadograđujemo kao ličnosti ali negde smo već formirani. Neko uspe da izađe iz tog šablona. Kad kažem šablon, živeo sam u zemlji koja je prošl golgotu devedesetih godina i za mene ono što se ovde dešavalo bilo je normalno, odnosi klubova i trenera prema meni. Onda odlazite na jedno mesto gde stvari stvari ne funkcionišu kako sam ja naučio, u jednom pozitivnom smislu. Nema vike i dreke trenera, nego ti prosto trener kaže da uradiš nešto, jednom, drugi put, treći put kaže ‘izmena’ i ti sedneš na klupu. To je tebi kao sportisti i čoveku jasan znak šta se dešava u tom kolektivu. Ako ti ono što je rečeno uđe na jedno, izađe na drugo uvo, trener više neće da se bavi mnome u tom smislu. Sedneš i snosiš posledice ponašanja na terenu“, ispričao je Radmanvić.
Vladimir se 2002. tokom Mundobasketa posvađao sa selektorom Svetislavom Pešićem koji ga je udaljio iz tima, a na ovu situaciju je možda Radmanović mislio kad je spomenuo svoje odnose prema autoritetima.
„Ja sam generalno imao problem s autoritetom. Da li to dolazi iz porodice, ili odnosa trenera prema meni… Jednostavno, da bi neko bio autoritet kao trener, morao je to da mi pokaže, a ne da mi kaže. Da li je to ispravno i pogrešno, ne želim da ulazim u to. Postoje ovde ljudi koji su pratili moju karijeru i ona je verovatno mogla da bude i bolja da nisam uradio neke stvari koje sam uradio u životu. Dosta toga bih promenio, ali ne znam da li bi te moje promene dovele do boljih rezultata ili nešto drugo u životu. Generalno sam zadovoljan time što sam uradio, mislim da je postojao prostor za napredak u nekim delovima moje karijere, tu sam gde sam“, ispričao je Radmanović.
BONUS VIDEO: Sjajan duel Bogdanovića i Jokića