0
Džoel Embid je još jednom imao neverovatnu sezonu, kada je reč o individualnim učincima, ali timski opet Filadelfija nije napravila ozbiljan iskorak.
U prvoj rundi plej-ofa na Istoku, Filadelfija je u šest mečeva (4-2) poražena od Njujork Niksa, pa tako odlične partije Embida još jednom nisu ispraćene timski na pravi način.
Prošle sezone Embid je iskukao MVP nagradu, koja mu je na kraju dodeljena, a u trci je završio ispred Nikole Jokića.
PROČITAJTE JOŠ:
Dugo je pričao Embid kako je baš on taj, kako on zaslužuje MVP nagradu, a na kraju je prošle sezone dobio ono što je dugo priželjkivao. Međutim, posle toga je došao plej-of, Jokić je odveo Denver do prve titule u istoriji, dok je Embid sa Filadelfijom zaustavljen u drugoj rundi, a bolji je bio Boston sa 4-3 u seriji.
I tada je Embid pokazivao koliko prljav igrač ume da bude, pa je tako „sasvim slučajno“ nagazio na lice Grenta Vilijamsa i posle toga se pravio blesav, kao da se ništa nije desilo.
Nije da kamerunsko-američki centar nije imao izvrsnu statistiku prošle sezone, ali je od sebe napravio košarkaša koji „kuka“ za MVP nagradu, a onda kada je najpotrebnije ne ume da bude pravi lider tima.
Ova sezona bila je nešto drugačija. Filaldefija je bila u vrhu Istoka sa Bostonom i Milvokijem, sve dok Embid nije doživeo tešku povredu kolena. Pre toga je Džoel bio najbolji strelac lige, čak je i pomerio neke granice iz prošle sezone, pa je uz Jokića ponovo bio glavni u MVP trci.
Međutim, povreda kolena ga je na duže odvojila od terena, nije imao dovoljno odigranih utakmica kako bi bio u MVP priči, ali je ubrzao oporavak, te se vratio neposredno pred početak plej-ofa. Filadelfija je bez njega znatno pala na tabeli, na kraju je preko plej-ina morala da se dokopa prve runde plej-ofa, ali su onda Niksi pokazali zašto su ove sezone i te kako ozbiljni kandidati za trofej, pošto su čak i oslabljeni uspeli da u šest utakmica završe posao.
Embid je tokom serije imao jedan tripl-dabl, jednom je ubacio 50 poena, još dva puta je prelazio brojku od 30 poena, ali njegova igra nije bila ubedljiva kada se lomilo, pa je tako u poslednjoj četvrtini jedne od neizvesnih utakmica imao tek jedan poen.
Na kraju je Džoel stekao status jedinog MVP-ja u istoriji lige koji nikada nije igrao ni finale konferencije. Iako je tu nagradu dobio tek prošle godine, činjenica da nikada nije stigao do polufinala i dalje stoji u njegovoj biografiji.
PROČITAJTE JOŠ:
Draftovan je pre 10 godina, ekipa se uvek gradila oko njega, ali Filadelfija nije napravila iskorak, koji već tako dugo traži. Možda ipak Embid nije „taj“ košarkaš.
Daleko od toga da osporavam njegove košarkaške kvalitete, ali je Embid više puta do sada pokazao koliko je prljav igrač, a da to u izjavama pokušava da sakrije i pravi se kao da sve na terenu radi pošteno i bez skrivenih namera.
Udarao je protivnike u glavu, namerno ih vukao za nogu, udarao u međunožje… Ma, bilo je svega. To nema veze s tim kakav ste košarkaš, samo s tim koliko ste fer-plej i kakav ste čovek na terenu.
Bilo bi poštenije da Embid nakon svega toga što radi izađe i kaže nešto tipa „jeste, takav sam igrač, nemam problem da pokažem to“, kao što je na primer slučaj sa Drejmondom Grinom, koji već godinama unazad ima status najprljavijeg igrača u NBA, spremnog na mnogo toga nesportskog kako bi pobedio.
Ni Grinova dela ne treba opravdavati, ali makar ne pokušava da izgradi iskrivljenu sliku o sebi i ne krije se kad treba da se kaže šta je uradio i zbog čega. Embid je druga priča.
Na sve to, Džoel je usred serije sa Niksima kritikovao navijače Filadelfije.
„Razočaravajuće… Volim naše navijače, ne prozivam ih, ali ovo jeste razočaravajuće. Jasno je da Niksi imaju mnogo navijača i da jesu blizu, ali nikada ovako nešto nisam video, a ovde sam deset godina. Na neki način sam po**zdeo, pogotovo jer se Fila smatra sportskim gradom. Uvek su uz nas, mislim da ovako nešto ne bi trebalo da se dešava. Nije OK“, rekao je Embid.
A tu nije bio kraj. Nakon ispadanja iz plej-ofa dao je još jednom bizarno objašnjenje.
PROČITAJTE JOŠ:
„Pogledajte ko je osvojio titulu prošle godine – Denver. Osvojili su prošle godine. Džamal Marej i Nikola Jokić su zajedno osam godina, tako nešto. Golden Stejt Voriorsi su bili zajedno dugo. Ne sećam se kad je poslednji put tim bio napravljen i nadao se da će sve funckionisati za jednu sezonu“, istakao je Embid.
Iako se nije kritika odnosila na Jokića već na način na koji FIladelfija funkcioniše, ova izjava „para uši“, i to iz dva razloga.
Prvi je to što je Džamal Marej, uz sav svoj talenat, postao jedan od najboljih bekova lige upravo zahvaljujući Jokiću. Kanađanin je iskoristio priliku i iz dana u dan napredovao, pa je titula prvaka NBA lige došla organski. Sa druge strane, za vreme Embidovog boravka u Siksersima, „potrošeni“ su Ben Simons, Markel Fulc…
Iako ima i njihove zasluge, u dobroj meri je haosu pomogao i Embidov stav da želi da bude „prva violina“ kluba, bez sluha za saigrače.
A drugi je vezan za kvalitet i staž tima. Filadelfiji kao jednoj od najvećih franšiza lige nikada nije bio problem da dovede velika imena. Nakon što je Simons posle šest godina otišao iz kluba u Bruklin Netse, opremu FIladelfije zadužio je Džejms Harden, i stavio sebe u službu tima.
No, ni to nije bilo dovoljno, Harden je potom napustio Filadelfiju i pojačao Los Anđeles Kliperse, da bi potom otkrio da sa Embidom „nema nikakav odnos“.
Drugim rečima, čak i kad je imao jednog od najboljih igrača u poslednjih nekoliko decenija kraj sebe, Embid to nije uspeo da pretvori u rezultat.
A ove sezone, pored Tajrisa Maksija, tu su bili Tobajas Heris, Badi Hild, Nikolas Batum, Kajl Lauri…
Možda nedovoljno za titulu, ali dovoljno svakako za više od dve pobede protiv Njujork NIksa u prvoj rundi plej-ofa.
I prošle sezone je Embid kritikovao ostale saigrače, dok je Hardena i sebe izdvojio iz priče. To ne rade pravi lideri i to ih razdvaja od onih koji su poput Jokića, Dončića, Džimija Batlera…
Dakle, prosek od 34,2 poena, 11,1 skoka i 5,6 asistencija jeste za svaku pohvalu, čak i za divljenje, ali to nije put kojim će Embid doneti veliki uspeh Filadelfiji. Pravi lideri ne gledaju samo sebe, trude se da i ljude oko sebe učine boljima, što Embid baš i ne radi.
Na sve to dodajmo i količinu slobodnih bacanja koje Embid šutira. Primera radi, u ovom plej-ofu Majami je šutnuo 60 penala, Pelikansi 64, Oklahoma 70, Denver 79, a Embid sam 78. Nije sporna Embidova sposobnost da iznudi faul, ali ovo je zaista previše, dok se sa druge strane njemu svašta oprašta, iako je više puta tokom serije sa Niksima zaslužio čak i isključenje.
BONUS VIDEO
