Bio je košarkaški pionir i najveći gospodin Jugoslavije: Jedna gruba greška ga pratila čitav život, a nikada nije dobio tehničku

Šolman je preminuo u 75. godini nakon duge bolesti.Sa njegovom generacijom je počela zlatna era jugoslovenske košarke. Šolman je bio deo tima koji je prvi put postao prvak sveta (1970. godine u Ljubljani) i prvak Evrope (1973. godine), od tog trenutka je reprezentacija Jugoslavije postala najveći favorit na svakom sledećem takmičenju.Rođen je u skromnom radničkoj porodici u Zagrebu, a sudbina je htela da postane najveća legenda Splita.On je najbolji strelac Splita u istoriji sa 5.783 poena, a sa Jugoslavijom je dva puta bio prvak sveta i dva puta osvajač srebrne olimpijske medalje.Sakupio je 226 nastupa za Jugoslaviju i postigao je ukupno 1.785 poena.Sa Jugoplastikom je ovaj krilni košarkaš stigao do finala Kupa pobednika kupova 1973. godine, dok je 1976. i 1977. osvojio sa ovim klubom međunarodni Kup Radivoja Koraća.Bio je vicešampion sveta 1974. godine, a 1973. i 1975. godine je bio prvak Evrope. U sezoni 1972/1973 je bio najbolji strelac Jugoslavije, a prosečno je postizao 30,8 poena po meču. Da sve bude još luđe u tom trenutku nije bilo trojki.

Iako je rođen 7. septembra 1948. godine dugo je i na "Vikipediji" pisalo da je rođen 1949. godine. Jednom prilikom je objasnio zbog čega je došlo do greške koja ga je pratila čitavog života."Ne znam ko bi to mogao da ispravi. Stariji sam godinu dana. Rođen sam 1948. godine, ali dok sam bio još junior Ranko Žeravica je tražio da me „podmlade” godinu dana kako bi još mogao da igram za juniore. Pokazalo se da je Ranko bio u pravu, ali svuda je ostalo zapisano da sam rođen godinu dana ranije", iskren je bio Šolman u intervjuu za "Sportski žurnal".U Splitu je stigao i do titule, a bio je u petorci sa Manovićem, Skansije, Tvrdićem i Prugom."Split je uvek bio fudbalski grad, ali pojavili su se i košarkaši. Iz Zagreba smo se vraćali vozom i niko nije očekivao da će nas na stanici dočekati desetine hiljada ljudi. Preko noći su Splićani zavoleli i košarku. U Jugoplastici sam osvojio dve titule, tri kupa, dva Kupa Radivoja Koraća. Moj posao je bio da dajem koševe i redovno sam bio najefikasniji. Dve godine sam proveo u Italiji i vratio se u Split, gde sam 1983. završio karijeru. Iz tog perioda samo žalim što nam je 1972. godine, mogu da kažem, oteta titula prvaka Evrope. U finalu u Tel Avivu smo poraženi od Injisa kojeg je trenirao naš Aca Nikolić. Kod rezultata 72:71 smo imali poslednji napad, ali sam grubo onemogućen da primim Cvrcinu (Manovićevu) loptu. Bili bismo prvi klub iz Jugoslavije koji je postao prvak Evrope", govori Šolman.Istakao je i kako je Ranko Žeravica povlačio vrhunske poteze koji su doveli reprezentaciju do svih vrhova košarke."Žeravica je na Evropskom prvenstvu u Finskoj 1967. godine učinio fenomenalan potez, izvršio je smenu generacija. U reprezentaciju je ušlo nekoliko 19-godišnjaka koji su uskoro postali oslonac tima. Ćosić, Plećaš, Kapičić, Jelovac, Simonović i ja učestvovali smo u osvajanju prvog svetskog zlata 1970. godine u Ljubljani. Taj uspeh je kamen temeljac i prekretnica za košarku. Posle te medalje počeli su svuda da niču koševi. Dobili smo i TV termin. Svi su znali da se u subotu u pet prenosi košarka, tako da je popularnost našeg sporta rasla iz dana u dan, ušla u sve domove. Posle Minhena 1972. godine Mirko Novosel je priključio Kićanovića, Slavnića, Dalipagića, Jerkova i počela je zlatna era. Bile su to divne godine. Niko nam nije mogao ništa. Nije moglo da prođe neko takmičenje, a da ne stignemo u finale. Fenomenalna generacija. Družili smo se i van terena. Zato su i rezultati bili takvi."

Nije voleo da povlači paralele između dve generacije."Teško je porediti igru iz tog perioda i sada. Međutim, moram da kažem da se i u naše vreme treniralo izuzetno naporno. Kada se samo setim Rankovih treninga. Ceo život sam trenirao dva puta dnevno i igrao tri utakmice sedmično, vikendom prvenstvo, a sredom ili utorkom evropske mečeve. I mi smo bili fizički izvanredno spremni, igrali kontranapade čemu danas teže sve ekipe. I današnjoj košarci se može naći mnogo zamerki, ali to je duga priča. Jedno je čini mi se nesporno. Od nas je sve počelo. Da nije bilo nas, pitanje je da li bi se pojavili Dražen Petrović, Divac, Kukoč, Paspalj, Rađa, Đorđević... Svi oni su imali idola u nekom iz naše generacije. Ovi momci što danas igraju za Srbiju i Hrvatsku imaju uzore u toj generaciji sa kraja devedesetih. Niko ne može da ospori da će u istoriji ostati zapisano da je zlatna era počela od nas. Učestvovao sam u osvajanju prvog svetskog i evropskog zlata. Zato sam jako ponosan", pričao je pre tri godine Šolman.To da je bio pravi gospodin svedoči i što u karijeri nije imao nijedan incident, ispad ili neki nesportski potez."Nikada nisam dobio tehničku grešku. Svakog rivala sam poštovao. Jednostavno nisam impulsivan, eksplozivan da reagujem posle sudijskih grešaka. I oni su živi ljudi i mogu da pogreše. Naravno da je bilo takvih slučajeva, ali sam imao svoj stil. Kasnije bih, tokom utakmice, prilazio im i govorio da nisu bili u pravu. Nisam ih psovao, vređao, ali sam im uvek na svoj način ukazivao na greške. Verovatno je moja prednost bila i ta što su mi saigrači bili Dalmatinci koji su poznati po velikom temperamentu, plahovitosti", rekao je Šolman.BONUS VIDEO Željko Obradović pred treći meč sa Realom u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgobradovicpredtrecimecsarealomubeogradugp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5938413"]