Zvezda i Partizan bi mogli da zaigraju u NBA Evropi: Potrebno da ispune dva uslova uz veliki rizik

Kako prenosi Aris Barkas sa portala „Eurohoops“, pozivajući se na sopstvene izvore, finalistima FIBA Lige šampiona u sezoni 2026/27 biće obezbeđene dve od ukupno četiri kvalifikacione pozivnice za premijernu sezonu NBA Evrope, čiji je start planiran za oktobar 2027. godine.

Navodno je klubovima iz Lige šampiona ova informacija saopštena na sastanku u Ženevi – finale BCL-a u sezoni 2026/27 neće donositi samo trofej, već i mesto u novom takmičenju pod okriljem NBA.

NBA Evropa trebalo bi da startuje sa 12 stalnih (licenciranih) ekipa, uz još četiri mesta koja bi se popunjavala kroz kvalifikacije.

Prema ranijim spekulacijama, jedno mesto moglo bi da pripadne osvajaču Lige šampiona, dok bi se preostala tri delila kroz FIBA kvalifikacioni turnir, na kojem bi učestvovali najbolji timovi iz domaćih liga. Ti turniri planirani su za jun 2027. godine.

Da li je to opcija za Zvezdu i Partizan?

Teoretski, to otvara vrata i klubovima poput Crvene zvezde i Partizana. Međutim, postoje dva velika „ali“:

Morali bi da se odreknu učešća u Evroligi, sa kojom imaju potpisane trogodišnje ugovore.

Morali bi da stignu najmanje do finala FIBA Lige šampiona u sezoni 2026/27, što je izuzetno zahtevan zadatak.

Drugim rečima, put postoji – ali je daleko od jednostavnog.

Skepsa iz Evrolige

Bivši izvršni direktor Evrolige Paulius Motiejunas izrazio je sumnju da je planirani start NBA Evrope 2027. godine realan.

„Ako mene pitate, ne mislim da je to baš realno“, rekao je Motiejunas za LRT. „Nije lako napraviti bar šest novih timova od nule. Još je teže graditi arene… Ima mnogo prepreka.“

On dodaje da NBA deluje uvereno u realizaciju projekta, ali da postoje ozbiljni infrastrukturni i organizacioni izazovi.

„Možda oni znaju nešto što mi ne znamo – iako mi ovde razvijamo košarku već 26 godina. Možda izvuku keca iz rukava i iznenade nas. Ta neizvesnost je baš ono što stvara sumnju. Naši standardi i njihovi su radikalno različiti“, poručio je Motiejunas.

U svakom slučaju, naredne dve godine mogle bi da budu presudne za budućnost evropske klupske košarke – i potencijalno donesu najveću promenu u njenoj modernoj istoriji.