9
Boli što nasilje ne bira da li je neko sportista ili maloletnik, tuče su sve brutalnije, a povodi za njih sve besmisleniji.
Napad gde je prebijen mladi golman Crvene zvezde Stefan Marinković podiže obrve i pokreće pitanje dokle smo spremni da idemo da bismo sebe gledali kao „facu“ u ogledalu.
PROČITAJTE JOŠ:
Nekoga nije bilo briga što je 17-godišnji dečko sportista, možda nije ni znao, samo je hteo „da ga nauči pameti“.
A ako je stao da ga „nauči pameti“ samo zato što je Stefan hteo da zaštiti sestru, onda je kolektivni problem još dublji i širi i ide mnogo dalje od sporta.
Uvek je bilo i biće čarki, sukoba i tuča, pa čak i na terenu. Bože moj, neki iz onih starijih generacija ih čak i romantiziraju!
Koliko li ste puta od „stare garde“ mogli da čujete kako nekad odu na ferku, pa onda sa tim s kim su se mlatili do malopre, odu u kafe i popiju piće.
Ko izgubi, časti. To nekako čak i zvuči pomalo sportski, iako se tučom malo šta rešava osim viška hormona.
Danas toga nema, mete se ne biraju, a mere nema nigde. Ponajmanje ima onoga, jedan na jedan.
Danas valjda više razmišljamo kao hijene, ako nas nema pet na jednog, manja verovatnoća da ćemo napasti.
Ovaj najnoviji slučaj nam je to pokazao, jer su Marinkovića stigli, oborili, udarali njegovim kaišem i pokušavali da ga stave u gepek auta pre nego je pobegao.
Dok mi decu pokušavamo da guramo na teren, neko drugi pokušava da ih gepekuje. Užasno, ali užasno.
Marinkovićev slučaj nije jedini. Kaiš je „radio“ i kad su navijači prošlog oktobra napali fudbalere Partizana.
Upali su u autobus gradskog prevoza i krenuli da biju 14-godišnjake crno-belih. „Junaci“ su, naravno, bili maskirani.
Ako je to deo današnje normalnosti i zlatnog doba, bolje da ga odmah preskočimo. Ljudi, čak i deca su nam besna, zašto?
Dajte, bar se sportisti uče nekim plemenitijim stvarima i veštinama, šta je onda neki vaterpolista tamo bio kriv onima na Rivi pre dve i po godine, jer je nosio boje Zvezde.
Pa su ga jurili da ga biju dok se mučenik pravdao kako je Crnogorac. Pre četiri godine se pisalo o neprilikama Filipa Kostića, fudbalera Srbije, kad je bio u izlasku u Kragujevcu.
Pisalo se da je grupa mladića poznata po nasilničkom ponašanju, koja navodno radi obezbeđenje, napala Kostića i njegovog brata.
Pre tri godine se pisalo o napadu na Miloša Reljića, nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde…
Sve su to neki od skorašnjih slučajeva gde su napadani sportisti. Nisu ni oni bezgrešni, ljudi smo svi, ali se žuč podigne kada čujemo da brutalnost više ne poznaje godine.
Počnete da mislite da li vaše dete sutra posle treninga ili u nekom izlasku može jednako da izbode ili „iznabada“ i neki 13-godišnjak i neki 30-godišnjak.
I briga ga da li vaše dete ima 13 ili 23 godine, da li je sportista ili bilo šta drugo, ponajmanje da li ima razloga za tuču.
A to ne valja ni za koga, jer ne podižemo porodice da bi nam sutra neko iz hira ili besa dete sportistu gurao u gepek. To nije Srbija kojoj bilo ko teži.
BONUS VIDEO: Tuča navijača na terenu, prekinut meč
Pratite nas i na društvenim mrežama:
