Turbulentna jesen u Humskoj nedavno je završena. Partizan će na zimsku pauzu kao drugoplasirani tim, ali položaj na tabeli u ovom trenutku nije velika tema u taboru crno-belih.
Ako bi se pričalo o događaju koji je obeležio ne samo jesen, već i prethodnih nekoliko godina, to bi bio odlazak tandema koji je Partizan doveo na ivicu opstanka. Milorad Vučelić i Miloš Vazura su konačno napustili Partizan, a njihovo mesto zauzeli su Rasim Ljajić i Predrag Mijatović.
Iako je prvobitno zavladala euforija, pogotovo zbog dolaska legendarnog Peđe, brzo je i ona splasnula jer su u kombinaciji sa podrškom Aleksandru Vučiću koju je Mijatović iz emisije u emisiju naglašavo, do toga da je brzo iz klub a otišao Savo Milošević, došlo do razočarenja široke crno-bele javnosti.
Ipak, podrška najvernijih pristalica je tu, a klub sada čeka teška zima u kojoj moraju da rešavaju teške finansijske izazove kako bi dobili licencu za Evropu i da istovremeno rešavaju i pitanje užasnog igračkog kadra kako bi narednog leta krenuli u pohod na Evropu, a usput pokušali da osvoje makar Kup Srbije.
A problema u igračkom kadru je i previše i retke su pozicije na kojima je nešto rešeno i gde ne treba dirati.
Jedna od njih je pozicija golmana na kojoj brani i najbolji igrač Partizana prethodnih sezona Aleksandar Jovanović. Sjajni golman pred sobom ima nekoliko sezona na vrhunskom nivou i želju da brani za crno-bele, a jedan od retko dobrih poteza prethodne uprave je bio da vrlo talentovanog Vukašina Jovanovića pošalju na pozajmicu u Jedinstvo gde se na Ubu kali u seniorskom fudbalu.
Dva Jovanovića tako predstavljaju kombinaciju i za sadašnjost i za budućnost, a Miloš Krunić kao bekap opcija u ovom trenutku sasvim je korektno rešenje.
Ako je golman kao poslednji bedem odbrane rešen, poslednja linija je u katastrofalnom stanju. Glavni igrač je Mihajlo Ilić koji je tu samo do kraja sezone na pozajmici iz Bolonje i ako se Ilić ne zadrži i narednog leta u klubu, Partizan u ovom trenutku nem dobrog štopera ni za nivo Superlige Srbije.
Ilić je u poslednjih nekoliko kola promenio više partnera u odbrani nego neki za celu sezonu. Igrao je i sa Aleksandrom Filipovićem i sa Kervinom Ariajgom koji je došao kao zadnji vezni, a Nihada Mujakića kojeg je Aleksandar Stanojević tražio nema ni u kombinaciji za prvi tim. U sastavu je i Natan De Medina koji je kod Stanojevića glumio desnog beka, ali je jasno da niko od njih nije dovoljno dobar ni za drugog štopera, a neki ni za klupu.
Jasno je da će Partizan morati da traži već ove zime jednog defanzivca najmanje, a još jednog svakako i narednog leta.
Kada je bekovska pozicija u pitanju, Marko Jurčević je u finišu počeo da pruža solidne partije na levoj strani i mogao bi da bude bar prelazno rešenje pošto nije realno da se odjednom zamene svi igrači. Jurčević bi u bolje posloženom timu mogao da bude i kvalitetna opcija, ali to tek ostaje da se vidi. Problem bi mogao da bude nedostatak rezervne opcije, pošto je Nikola Antić raskinuo ugovor a u timu na toj poziciji je još samo Marko Kerkez, igrač čiji je dolazak u Partizan izazvalo mnogo sumnje, a pritom nije uspeo da igra ni u Spartaku iz Subotice.
Na drugoj strani kad asu u pitanju desni bekovi, opcija ima dosta, ali kvaliteta jako malo. Najviše minuta je na toj poziciji proveo Vukašin Đurđević dobrim dleom i zbog uloge bonus igrača, ali nije pokazao mnogo toga iako je pitanje koliko je u ovakvom sistemu i mogao više. Tu su i Milan Lazarević koji nije bio standardan ni u Vojvodini, a tu poziciju pokriva i Aleksandar Filipović. Treba reći da je minute počeo da dobija i mladi Milan Roganović, a reprezentativac Crne Gore bi mogao da bude priča na duže staze. Tu je i povređeni Marko Živković koji nije u kombinaciji do kraja sezone, a nema ni kvalitet za ozbiljniji fudbal.
Za neki ozbiljniji iskorak, Partizanu je potreban ozbiljniji desni bek, ali bi prolećni deo sezone sa novim trenerom moglo da se proba sa tandemom Đurđević – Roganović kako bi se videlo da li tu ima potencijala za nešto više, pa da se jače ime pojuri narednog leta.
Kada je u pitanju pozicija zadnjeg veznog, tu su možda i najmirniji u taboru Partizana zbog dosta opcija i više raznovrsnih igrača. Menjalo se dosta pa su poziciju pokrivali i Aleksandar Šćekić, Leonard Ovusu, Stefan Kovač, Kervn Arijaga, Matija Stjepanović, Ognjen Ugrešić…
Čini se da će Arijaga ove zime da napusti klub, ali se čeka imenovanje novog trenera, a Partizan u Ugrešiću i Stjepanoviću ima i zalog za budućnost i opcije za bonuse.
Što se tiče kreatora igre, tu je Partizan povukao prvi potez i doveo Milana Vukotića, mladog fudbalera iz Crne Gore. Vukotić je pre nekoliko godina bio projektovan kao veliki talenat, ali se nikada do kraja nije iskazao, ali je u prethodnom periodu počeo da pokazuje kvalitet, a kako ima tek 22 godine i dalje ima prostora za napredak. Pogotovo što će pored sebe ima i Bibarsa Natha kao mentora i igrača koji i dalje predstavlja bitan faktor iako je jasno da Partizan na duže staze mora da počne da traži dugoročno rešenje i Vukotić bi mogao da se nametne u toj ulozi. Neizvesna je situacija sa Gajasom Zahidom koji bi mogao da propusti i ostatak sezone, a pitanje je i da li će ostati u u crno-belom dresu igrač koji je prošle sezone bio najbolji na terenu kada je Partizan u pitanju. Iako nešto defanzivniji, opcija u kreaciji bi mogao da bude i Dimitrije Janković kao još jedna mladi igrač koji bi takođe na duže staze mogao ekipi da donese i na teren i kroz prodaju.
Nejasna je situacija oko Pape Furera koji je na pozajmici iz Liona, ali se nije nametnuo do sada i ostaje da se vidi da li u nastavku može da donese Partizanu kvalitet pa da ga crno-beli otkupe. Prvom timu je priključen i Zoran Alilović, pa ostaje da se vidi da li će neko od Partizanovih mladih nada
Kada su u pitanju krilne pozicije, čini se d aće tu biti potrebno da več ove zime Partizan dovede pojačanje. Korejac Goh je bio potpuni promašaj, dok je slična situacija bila i sa Alehandrom Grimaldom. Aldo Kalulu je uglavnom standardan, ali retko kada uspeva da napravi razliku na terenu i deluje da više od opcije sa klupe ne može i ne sme da bude. Mladi Nemanja Trifunović je dobio veliki broj minuta, ali nije pokazao mnogo toga, mada je upitno da li bi u nekom boljem i zdravijem sistemu pokazao više.
Osim pomenute trojke, tu je još i Ibrahim Zubairuu koji je pokazao da je pojačanje, ali je istovremeno i mnogo oscilira. Ipak, radi se o igraču koji ima određenu tržišnu vrednost i tek 20 godina, pa u tom smislu ima veliki značaj za Partizan.
Partizan će morati da u narednom periodu, a najkasnije na leto dovede bar jednog ozbiljnijeg bočnog igrača.
Veliki znak pitanja stoji i oko pozicije napadača. Đorđe Jovanović će biti spreman za drugi deo sezone, što znači da se Nemanja Nikolić seli na prirodnu poziciju džokera sa klupe.
Tu je i talentovani Dušan Jovanović koji bi mogao da dobije određeni broj minuta i koji je opcija na duže staze. Deluje da za proleće novi napadač nije prioritet, ata bi tu novi trener mogao da vidi kakva je situacija i d ali treba ozbiljnije pojačanje ovog leta.
Preduslov za ozbiljnu rekonstrukciju je naravno trener koji će potom izneti svoju viziju, ali je jasno da Partizan već ove zime mora da krene u rekonstrukciju igračkog kadra.
BONUS VIDEO