Šta čeka Veljka Paunovića: Ima devet meseci da od Srbije napravi šta želi

U takvom ambijentu, izbor Paunovića – trenera koji je juniorsku selekciju Srbije odveo do titule prvaka sveta 2015. – deluje kao pokušaj da se reprezentacija vrati čvrstom sistemu i dugoročnoj viziji. Njegovo iskustvo iz Evrope i MLS-a, ali i reputacija stručnjaka koji razume rad s mladim generacijama, bili su ključni faktor pri izboru.

Najviše pažnje privuklo je trajanje ugovora: Paunović je potpisao do 2030. godine, što je jedan od najdužih mandata dodeljenih jednom selektoru u modernom evropskom fudbalu. Takva odluka FSS-a jasno pokazuje da se odustaje od kratkoročnih, vatrogasnih rešenja i prelazi na višegodišnji projekat čiji je krajnji strateški cilj učešće i rezultat na Svetskom prvenstvu 2030.

Dugoročni mandat trebalo bi da omogući uspostavljanje uniformnog sistema igre kroz sve selekcije, vertikalnu integraciju i usvajanje jedinstvene metodologije, dok pojedini izvori navode da bi Paunović mogao dobiti i šira ovlašćenja u sportskom sektoru, praktično kao koordinator kompletnog reprezentativnog pogona.

Dok je Srbija pod Stojkovićem igrala atraktivno, ali često taktički neodgovorno, Paunović insistira na povratku osnovama – kompaktnosti, disciplini, jednostavnosti u kriznim trenucima i brzim tranzicijama. Njegov credo „učiniti jednostavnim“ odnosi se na jasno definisane uloge igrača i formacije koje ne ostavljaju prostor za haos. Zato je ključna taktička promena napuštanje sistema sa trojicom štopera, što je bio zaštitni znak prethodne ere, ali i izvor najvećih problema. Paunović prelazi na liniju od četiri defanzivca, a najčešće se očekuje 4–3–3, 4–2–3–1 ili 4–4–2, sve formacije koje nude stabilnost i jaču centralnu strukturu.

U napadu, novi selektor traži nepredvidivost i agresiju kroz krila koja ulaze u završnicu, dok tranzicija mora biti brza i direktna. Njegovi zahtevi stavljaju pred izazov pojedine igrače, posebno one naviknute na sistem sa „wing-backovima“ i slobodnije ofanzivne uloge.

Ono što Paunović ističe kao ravnopravan taktičkom aspektu jeste mentalna rekonstrukcija tima. Reprezentaciju godinama prate komentari o manjku discipline, homogenosti i mentalne čvrstine, a novi selektor naglašava da uspeh može doći samo ako se ispune „svi preduslovi“ – rad, vera u grupu i bezuslovna posvećenost. On otvoreno govori o psihološkoj komponenti kao o jednako važnoj „liniji odbrane“ kao i ona na terenu.

Paunović dobija nešto što retko koji selektor ima – gotovo deset meseci bez eliminacionog takmičarskog pritiska. Prvi zvanični meč u Ligi nacija biće tek u septembru 2026. godine. Upravo zato se petogodišnji ugovor posmatra kao strateški okvir: vreme za selekciju kadra, stabilizaciju igre i izgradnju jasnog identiteta.

Paunovićeva era bi zato trebalo da bude posmatrana kao projekat „Srbija 2030“ – etapni proces koji ima svoju tranzicionu fazu, fazu takmičarske konsolidacije u Ligi nacija i finalnu fazu u kojoj reprezentacija mora biti spremna da ostvari najbolje rezultate na velikim takmičenjima.

Ako mu bude dozvoljeno da plan razvija bez spoljnog pritiska i kratkoročnih turbulencija, Srbija bi mogla da dobije ono što generacijama nedostaje: stabilan sistem, jasnu igru i tim koji funkcioniše kao celina, a ne kao zbir pojedinaca.