Kada kažemo Ćiro Imobile – već smo u Napulju. Podgled na grad ispod ispod vulkana, na plavetnu pučinu i ostrvo Kapri. Toplo, avgustovsko popodne uz „đelato“ ili limunadu. I ako još gledate Ćiru, kako trese mreže, eto tipično italijanskog užitka.
Kažemo Napulj, a mislimo na Rim. Momak koji je rođen samo dvadesetak kilometara od stadiona Napolija, u mestašcu Tore Anuncijata, u februaru 1990. godine, eksplodirao je – u Rimu.
PROČITAJTE JOŠ:
Lava iz njegovog „vulkana“ razlila se po Seriji A tek posle seobe u Večni grad i on za to nikog ne krivi. Čudni su putevi gospodnji, pa i oni fudbalski, nikada ne znate gde će vam „svanuti“.
A Imobileu je svanulo baš na „Olimpiku“. U rimskom koloseumu, gde je oduvek bilo jakih golgetera u nebesko-plavom dresu.
Ćiro Imobile je već sada treće ime na večnoj listi strelaca Lacija. Prvi je legendarni Silvio Piola, koji je žario i palio u godinama uoči i posle Drugog svetskog rata. Postigao je za klub 145 golova.
Tu je Đuzepe Sinjori, još svež nam u sećanju, koji sa 126 golova beži samo jedan drhtaj mreže Ćiri, koji je u naletu. Eto motiva Ćiri, ili Ćirucu, kako mu tepaju Italijani, da ostane još koju sezonu u dresu Lacija.
A kada pogledate koga je već sve ostavio iza sebe, u ove četiri godine, koliko je stanovnik severnog dela Rima, Munisipio XV, gde živi sa izabranicom svog srca, prelepom Džesikom i dve ćerkice.
PLAVI GROM
Sudbina je valjda htela da Ćiro Imobile dobije sasvim pogrešno prezime u odnosu na ono kakav je u stvarnosti.
Čiro? „Imobile“, nepokretan, statičan? Ni najmanje! Sve suprotno od toga. Prezime baš laže!
Tako je to, neke biljke sporo cvetaju. Kasno se bude, treba im više toplote, šta li je već… Tako je i sa Ćirom, njemu je potreban dah italijanskog juga, da bi pokazao svu raskoš svog nespornog talenta.
Onako plavokos, ali solidne visine i snažan, ledi krv u žilama igrača odbrane kada mu saigrači daju loptu u prostor i kad se ustremi ka njima. Kakav grom od igrača! Sergej Milinković-Savić može telepatski da odredi gde je Ćiro, zna kako ovaj diše, razmišlja, zna da je već tu, na „pola gola“.
Ima taj neverovatan predatorski instinkt da je na pravom mestu, fantastičan osećaj za prostor, šutira najčešće iz prve i desnom i levom, hvata golmane na krivoj nozi, lobuje ih lucidno ili kažnjava i bruka, kao što je golmana Napolija Ospinu, kada je ovaj arogantno pokušao da ga predribla u kaznenom prostoru. Oteo mu je loptu i poslao loptu u mrežu, pa se ti Ospina i dalje junači!
KRALJ STRELACA
Sada je Ćiro ustvari „Kralj Ćiro“. Tako kažu navijači Lacija. Tako kaže statistika. Imobile je „Zlatna kopačka“ Evrope za ovu godinu, kralj strelaca, postigao je 36 ligaških golova! I to na 37 utakmica, pa gde ćete više?
Oni malobrojni kritičari, sa uvek nekim sklonostima da u tuđem dvorištu traže manu, zameraju mu da je od tih 36, čak 14 dao iz penala! Kao da svaki penal znači automatski i gol. Pa neka je, barem polovina od tih penala je načinjena na njemu, stekao je pravo i da ih pretvori u golove, što nije uvek lako.
Malo ko je verovao da će, kada se sabiraju počasti na kraju sezone, ime Ćire Imobilea na listi evro golgetera biti između duopolista proteklih godina, Lionela Mesija i Kristijana Ronalda.
„Ovo je ludost, ja ispred Ronalda i Levandovskog? Kad pogledam listu laureata, prosto ne verujem: Mesi, Mesi, Suares, Ronaldo, Ronaldo, Mesi, Mesi, Ronaldo, Mesi. Prekinuo sam tu njihovu igru, taj duet. Mogu na tome samo da zahvalim kolegama iz tima, to je najmanje što mogu“, kaže Imobile.
Sa tih 36 golova izjednačio je rekord u jednoj sezoni Serije A koji je 2014/15 postavio Gonzalo Iguain. A da je izveo još dva penala, koje je prepustio Felipeu Kaisedu i Luisu Albertu? Ne, ne žali za tim.
„Što da žalim? Uradio sam šta je trebalo da uradim. Da se nisam tako ponašao, ne bih dostigao ovaj rekord. Svlačionica, njen ekvilibrijum je najvažnija stvar. Postoje te tanke niti i one se ne smeju pokidati“, ubeđen je Imobile.
GOLGETER STAROG KOVA
Jedan italijanski kolega je nedavno sjajno opisao razliku između golgetera starog i novog tipa. Uporedio je Imobilea i Balotelija, dvojicu igrača koji su nosioci slavnog dresa „azura“.
Šta je suština? To da Ćiro nikada nije sebe smatrao žrtvom sistema. Pokušao je da igra u Nemačkoj i Španiji, ali kao što znamo, ne uspeva svako voće na svakom zemljištu. U Nemačkoj, tačnije Borusiji Dortmund, bilo mu je nekako „hladno“, upao je u vreme smene generacija, nije bio to momenat za njegovo „cvetanje“.
Vratio se u Italiju i tu uspeo. Iako je i tu bilo uspona i padova, od početka karijere u malenom Sorentu, preko omladinskog tima Juventusa 2007. i 80.000 evra za koliko ga je Ćiro Ferara doveo u klub iz Torina.
Pozajmice u Sijenu, Groseto, Peskaru, Đenou, Torino, pa u Sevilju gde je bio takođe na pozajmici. Nigde nije upalilo kao u Rimu.
Sa Balotelijem je drugačije. On je razmaženi talenat, dečko koji jednostavno nije razvio svest o tome kako da maksimalno iskoristi svoj potencijal. Njemu su bitnije avanture sa strane, žurke, što bi se reklo „ne razlikuje loptu od fudbala“. Tačno je, često je na meti rasista i zbog toga mu je teže, ali ne sme da dozvoli da ga to odvrati maksimalno od fudbala.
Sa Imobilem je, kada je već zašao u 31. godinu, sve u zrelosti. On je kao najbolje italijansko grožđe, koje vremenom dobija slast i rafiniranost.
Ćiro zna da je tajna dosezanja visina Ronalda i Mesija, makar samo u jednoj sezoni u krvi, znoju, umoru. Ništa ne pada sa neba. To on najbolje zna. I tu je razlika između fudbala i kvazi fudbala.
On je onaj pravi italo „atakante“, koji evocira uspomene na dane Paola Rosija, Tota Skilaćija, Roberta Bađa, Kristijana Vijerija, Pipa Inzagija, Frančeska Totija… Niz je dugačak, Ćiro je sada na njegovom repu. Mada sa velikim osmehom na licu. Ima i zbog čega da ga razvuče…
Ciro Immobile: European Golden Shoe winner, 2019-20 ? pic.twitter.com/aAjEAuXtBK
— Goal (@goal) August 1, 2020
Pratite nas i na društvenim mrežama:
