6
Rat u Ukrajini besni, Rusija nema nameru da stane, a posledice vojne intervencije trpi ruski sport i ljudi vezani za njega. Roman Abramovič, vlasnik Čelsija bio je jedan od prvih na udaru.
Apostrofiran kao blizak čovek Vladimira Putina, ruski oligarh se našao na udaru sankcija zapadnih zemalja, a Velika Britanija u kojoj je bio rezident zabranila mu je ulazak.
Brojni političari traže i da mu se sva imovina koju ima u Velikoj Britaniji oduzme, pa mu preti i gubitak velikog dela bogatstva.
To je ujedno bio i početak kraja njegovog boravka u Čelsiju, klubu koji je postao jedan od najvećih na svetu u njegovom vlasništvu.
Abramovič je izjavio da neće tražiti da budu vraćene pozajmice i dugovi, jer tvrdi da je sve radio u najboljem interesu kluba.
Istakao je da će ljudi iz njegovog tima oformiti i dobrotvornu fondaciju koja će novac donirati narodu Ukrajine, odnosno žrtvama rata u toj zemlji.
PROČITAJTE JOŠ
Nakon što je pokušao da ga preda na upravljanje fondaciji kluba i ostane vlasnik u pozadini, Abramovič je posle velikih pritisak odlučio da ga proda.
Iako javno oštro demantuje svoje veze sa Kremljom, njegov uspon i bogatstvo su usko povezani sa Vladimirom Putinom.
Abramovi’ je imao filmski uspon do statusa milijardera, pošto je rođen kao siroče bez para u Saratovu, na jugozapadu Rusije. Umesto toga, od četvrte godine su ga odgajali baka i deda u Komiju, u Sibiru.
Od prodaje lutki na pijaci, preko napu[tanja dva fakulteta, do statusa jednog od najbogatijih ljudi na svetu je bio put kontroverznog biznismena.
Njegov prvi korak ka zarađivanju ozbiljnog novca desio se tokom perestrojke kada je Sovjetski Savez počeo da se raspada pod Mihailom Gorbačovim.
Promene su olabavile stisak režima na firme, što je značilo da su oligarsi mogli da se uzdignu tako što su legalizovali svoje firme i otkupili državna preduzeća.
Ipak, Abramovič je uhapšen 1992. godine, pošto je navodno koristio lažne dokumente da nabavi 55 cisterni sa dizelom, pre nego što su optužbe odbačene.
On je kasnije, 2011. godine govorio o tom incidentu.
„Nikada nisam falsifikovao nijedan dokument. Niko od meni bliskih ljudi nikada nije lažirao dokument“.
Njegovo bogatstvo je procvetalo kada se povezao sa Borisom Berezovskim, koji vodi nacionalnu firmu za prodaju automobila Lada, ali koji je takođe bio blizak sa predsednikom Borisom Jeljcinom.
To je biznismenu u usponu dalo pristup, što je bilo ključno za zarađivanje ogromnih suma u postsovjetskoj Rusiji, a čak je i živeo u stanu u Kremlju.
Abramovič je bio jedan od glavnih pokretača osnivanja „Jedinstvene Rusije“, stranke koja je bila spremna da ponudi bezrezervnu podršku Putinu kada se prvi put kandidovao na predsedničkim izborima krajem 1999. Kada je Putinu bila potrebna sila iz senke da deluje protiv svojih neprijatelja iza kulisa, mogao je da se osloni na Abramoviča.
Nakon što je pomogao Putinu da postane predsednik u Rusiji, Abramovič je takođe bio ključan u u izboru Putinovog kabineta.
Abramovič je 2006. godine kupio 41 odsto udela u proizvođaču čelika Evraz. Pre toga je posedovao 72 odsto udela u ruskoj državnoj naftnoj kompaniji Sibnjeft, koju je na kraju za 13 milijardi dolara kupila državna kompanija Gasprom i postala poznat kao Gaspromnjeft.
Pre toga, međutim, Sibnjeft se 2003. spojio sa kompanijom Jukos, koja je tada bila u vlasništvu ruskog oligarha Mihaila Hodorkovskog, u pokušaju da stvori ono što je zamišljeno kao konkurenta EkonMobajlu. Da se to ostvarilo, nastala kompanija, nazvana Jukos-Sibnjeft, bi u tom trenutku bila četvrti najveći proizvođač nafte na svetu.
Pod pritiskom Putina, međutim, i uz pomoć Abramoviča, dogovor je prekinut, a Hodorkovski je na kraju uhapšen, a zatim osuđen na osam godina zatvora zbog navodne utaje poreza i prevare. Abramovičevo lično bogatstvo se udvostručilo kao rezultat kasnijeg spajanja Sibnjeft-Gasproma.
Bogatstvo Abramoviča se tokom godina Putinove vladavine povećalo najmanje deset puta, a on je ostao jedan od Putinovih najbližih saradnika tokom njegovog prvog mandata.
„Upravo je Abramovič preporučio Putina Borisu Jeljcinu kao naslednika i Putin je poslušao njegov savet“ kada je Putina nasledio Dmitrij Medvedev.
Osim biznisa, Abramovič se bavio i politikom, postavši guverner regiona na dalekom istoku Čukotke 2000. godine – nakon što je osvojio 92 procenta glasova – i uložio 180 miliona funti u to.
Prvi put se našao na radaru običnih Britanaca kada je kupio fudbalski klub Čelsi 2003. godine i pretvorio ga u istinskog giganta.
Čelsi je tokom ere Romana Abramoviča dva puta osvojio Ligu šampiona koju nikada pre nije uspeo da osvoji.
U istom periodu je pet puta postao šampion Engleske, a u svojoj bogatoj istoriji klub iz Londna je samo jednom pre toga bio prvak.
U riznicu trofeja je pridodato još pet FA kupova, tri Liga Kupa, dva Supekupa Engleske, dok je na međunarodnoj sceni Čelsi osvojio dve Lige Evrope, Superkup Evrope i titulu kupskgog prvaka Sveta.
Tokom njegovog boravka je na pojačanja potrošeno 2,53 milijarde evra, a igrači prodati u vrednosti od 1,4 milijarde evra.
Abramovič ostavlja Čelsi kao zvaničnog šampiona Evrope, a vrednost tima se procenjuje na 883 miliona evra.
Uprkos tome što je veoma tajnovit i preferira život van reflektora, milijarder je i dalje vodio luksuzan način života, sa dosta superjahti i privatnih aviona.
Njegova dva aviona, koji imaju dva pilota koje plaća 160.000 funti godišnje, su personalizovani unutra sa radnom sobom i navodno spavaćom sobom sa ogledalom na plafonu.
Na pitanje da li mu je ogledalo pomoglo da poboljša seksualni život, Abramovič je odgovorio: „Ne, ali mi dozvoljava da se brijem u krevetu.“
Ima i tri helikoptera Eurokopter, od kojih su dva bila bazirana u Engleskoj, što je značilo da je mogao da izbegne gužvu u Londonu. Piloti helikoptera su takođe navodno bili plaćeni oko 90.000 funti godišnje.
Za milijardera se kaže da manje voli drumska putovanja, ali se i dalje može pohvaliti nizom zapanjujućih automobila uključujući Ferari, dve limuzine Maibach, Porche i Rolls-Roice.
U međuvremenu, njegov imovinski portfelj je takođe bio obiman – i ekspanzivan. U Londonu je napravio petospratnu gradsku kuću u Belgraviji tako što je spojio šest stanova u jedan, čineći kuću vrednom oko 150 miliona funti.
Poseduje je kuću vrednu 35 miliona funti u Sen Tropeu, južno od Francuske, a takođe poseduje kuće u Rusiji, Sardiniji, Francuskoj, Zapadnoj Indiji i SAD.
Abramovič je izgubio deo imovine tokom razvoda 2007. od svoje druge supruge Irine, sa kojom ima petoro dece.
Pokupila je kuću vrednu 30 miliona funti na Rivijeri pod nazivom „Šato de la kroa“, kao i imanje u Saseksu pod nazivom Fining Hill, koje je Abramovič kupio za 18 miliona funti.
Prošla je bolje od njegove prve žene, Olge, koju je oženio dok je još bio siromašan student u Sovjetskom Savezu.
Njihov zajednički život upoređivan je sa životom u „pozlaćenom kavezu“ sa čuvarima koji su ranije radili za ruske i britanske obaveštajne službe.
Rastali su se u dobrim odnosima 2007. godine – a njihov razvod je strogo čuvana tajna, ali se smatralo da vredi 150 miliona funti – i nisu govorili loše jedno o drugom.
Abramovič se oženio svojom trećom ženom, urednicom časopisa Dašom Žukovom, 2008. godine, ali su se razveli 2017. i ona je sada sa milijarderskim naslednikom brodarstva Stavrosom Niarhosom.
BONUS VIDEO Šolak se raduje golovima Sautemptona
Pratite nas i na društvenim mrežama:
