Ukoliko Fudbalski savez Srbije prihvati predlog Zajednice Superlige i Prve lige i proširi elitno takmičenje na 20 učesnika naredne sezone, bićemo svedoci najmasovnijeg prvenstva u aktuelnom milenijumu, a ovakva odluka otvorila bi brojna pitanja i dileme.
Zamisao da u aktuelnoj sezoni ne bude ispadanja iz elite i da se superligašima pridruže četiri prvoligaša prouzrokovala bi da naredne sezone budemo svedoci jednog od najglomaznijih prvenstava u domaćoj fudbalskoj istoriji.
Naime, jedina sezona u kojoj se za državnu krunu borilo više od 20 ekipa bila je 1999/00 kad usled NATO bombardovanja takođe nije bilo ispadanja iz takmičenja, a mesto među najboljima izborile su četiri ekipe. Nakon povlačenja Prištine iz takmičenja, okrnjeni šampionat odigran je sa 21 učesnikom kroz 40 kola. Na kraju sezone iz najkvalitetnijeg ranga ispalo je pet ekipa i posle samo jedne sezone takmičenje se vratilo na pređašnjih 18 učesnika.
Ratovi i otcepljenja diktirali broj učesnika
Broj učesnika državnog prvenstva prilično je oscilirao od prvog takmičenja 1923. godine, kad je učestvovalo šest klubova, do danas. Najveće skraćenje lige dogodilo se u sezoni 1993/94 u kojoj je, posle rata i raspada SFRJ, sa 19 broj učesnika smanjen na 10. Prethodno je čak 22 sezone (od 1968/69 do 1989/90) konstantno u elitnom fudbalskom rangu bilo 18 klubova. NATO bombardovanje donelo je prekid takmičenja i proširenje na rekordan broj klubova, a novi faktor u nizu bilo je otcepljenje Crne Gore posle kojeg je Superliga tri sezone brojala po 12 članova. Od sezone 2009/10 do aktuelnog trenutka broj superligaša bio je 16.
Trusno područje na kojem se nalazimo uticalo je kroz istoriju domaćeg fudbalskog šampionata na brojne promene pa je usled ratova, otcepljenja i drugih faktora, neretko dolazilo do smanjenja ili povećanja liga. Naravno, u slučaju viših sila promene su bile neminovne, pa je to slučaj i u aktuelnom trenutku, ipak, ostaje pitanje, da li je bilo neophodno proširenje lige na 20 učesnika.
Odluka da takmičenje bude završeno bez plej-ofa i plej-auta značajno je smanjila šanse Rada i Mačve da izbore mesto van zone ispadanja, pa bi najnepravednija odluka bila da proširenja ne bude uopšte. Ipak, u vreme kad su sve fudbalske krive u padu, kad je broj gledalaca na tribinama sve ređe četvorocifren, a čak i najuspešniji superligaši vode konstantnu bitku da ne posluju deficitarno, pitanje je šta su argumenti da elitno takmičenje bude prošireno na 20 umesto 18 klubova.
Osvrt na glasanje, prvo za skraćenje sezone, a potom i proširenje lige, čak i klubova kojima neke od tih odluka nisu u interesu, daje deo odgovora – većina ekipa vodila se politikom najbezbolnijeg rešenja, pa četiri kola pred kraj Superlige još samo dva kluba imaju takmičarske ambicije.
PROČITAJTE JOŠ
Sa druge strane, u prvoligaškom društvu ostaje otvoreno pitanje kvarteta koji će se plasirati u viši rang. Iako je po poziciji na tabeli među klubovima koji konkurišu za elitu, Kabelu je zbog nameštanja utakmica uskraćeno pravo da se nada susretima sa Crvenom zvezdom i Partizanom, a dilema postoji i po pitanju Grafičara, filijale crveno-belih koja bi pre ulaska u Superligu morala da definiše svoj status i ispuni niz uslova koje predviđa takmičenje u eliti.
Kad se izuzmu sve anomalije, nelogični izbori i otvorene dileme, ostaje još jedno pitanje: da li Srbija zaista ima 20 klubova koji svojim kvalitetom zaslužuju da se bore za državnu krunu?
Skromna poseta sezonama unazad je nerešiv problem, a već godinama unazad cilj velike većine superligaša je osmo mesto. Izuzev uglavnom konstantnih Vojvodine i Čukaričkog, povremenih bljesaka Radničkog i osveženja na najsvetlijoj pozornici u vidu TSC-a, ostali članovi superligaškog karavana još pred početak sezone kao primarni cilj ističu plasman iznad devetog mesta, dok je eventualni izlazak na internacionalnu pozornicu premija o kojoj malo ko razmišlja.
Dvostruko više klubova od liga u regionu
Proširenjem na 20 klubova Superliga bi stigla na dvostruko više učesnika u odnosu na većinu prvenstava u regionu. Hrvatska, Slovenija, Makedonija i Crna Gora broje po 10 klubova, dok je dva više u Bosni i Hercegovini.
Povod za dublje razmišljanje je i „sezona posle“, odnosno na koji način i da li će se superligaško društvo smanjiti u sezoni 2021/22. Povratak na 16 klubova posle samo jedne sezone podrazumevao bi ispadanje šest klubova što bi bi u potpunosti obesmislilo odluke o kojima se trenutno polemiše i samo bi uneo dodatnu konfuziju u već nezgrapno takmičenje.
Sa druge strane, glavni argument za proširenje lige na 20 klubova je pokušaj da se ožive odavno uspavani gradovi sa bogatom fudbalskom istorijom. Za superligašku kartu tako će se u preostala četiri kola boriti klubovi iz Gorrnjeg Milanovca, Bačke Palanke, Zlatibora, Lazarevca, Novog Pazara, a mesto u prvoj ligi već su „overili IMT, Jagodina, Železničar Pančevo i Borac iz Čačka.
Jasno je da su posledice usled pauze koju je izazvala pandemija koronavirusa neminovne, ali upravo iz tog razloga odluke koje se donose u aktuelnom periodu imaju dodatnu važnost jer će se odraziti na duže staze, posebno ukoliko se one budu donosile isključivo linijom manjeg otpora.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare