Hodao je po ivici života. Celog života. I nije dozvolio da ga život pobedi. Na današnji dan Dijego Armando Maradona obeležava 60. godišnjicu od momenta kada je došao na svet.
Legendarni Argentinac je promenio pogled na fudbal, na sport, na fudbalere, na sportiste.
Pre i posle njega ništa nije bilo isto. Nikada niko neće moći tako da dođe do titule svetskog šampiona sa nacionalnim timom.
Božja ruka je te 1986. godine omogućila Argentini da stigne do „Boginje“, a nestvarni talenat i harizma su od malenog Napolija napravili svetsku fudbalsku senzaciju.
Da li bi danas iko iz jedne Barselone, na vrhuncu karijere, odlučio da ode u Italiju?
Ni danas, ni onomad. To je mogao da uradi samo Maradona. Na kokainu.
Mogli bi mnogi da ga osude zbog toga, ali jednostavno nemaju pravo. I tu se ne radi o momentu „‘ajde ti predriblaj sedmoricu i ušetaj se u gol pa pričaj nešto“.
Ne.
Radi se o tome da je Maradona sve loše što je radio, radio samom sebi, zbog čega je i nebrojano puta dolazio na ivicu života i smrti.
A život siromašnog deteta koje je samo zahvaljujući svojim nogama stiglo do velike slave i bogatstva jednostavno nije mogao da bude drugačiji.
Nije imao ništa i odjednom je dobio sve. I hteo je sve da proba. I sve mu se svidelo.
Ali, više od svega, svidelo mu se da i dalje bude čovek. I da svoju moć, slavu i popularnost iskoristi da bi „onima gore“ rekao sve ono što bi rekao običan čovek.
„Posvađao sam se sa papom. Bio sam u Vatikanu i video sam sve one zlatne tavanice… I čuo sam papu kako priča da se brine za život siromašne dece. Pa, prodaj onda jednu svoju tavanicu, prijatelju, uradi nešto“, govorio je Maradona.
On je uradio mnogo, a zdravlje neka ga posluži da još dugo bude tu i da nas podseća šta sve jedan čovek od 1.65 centimetara može da uradi za svet.
Srećan rođendan, El Pibe!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare