Selektor Srbije najavio je da bi mogao da se opredeli za neku drugu taktiku u nastavku kvalifikacija, što bi značilo da će odustati od formacije sa trojicom štopera, pa bi odbrana pretrpela najviše korekcija
Ne može da se kaže da je meč generacije, ali meč godine svakako nas čeka u subotu (20.45) u Budimpešti na „Puškaš areni“. Opet, kao i pre dve godine Srbija će na gostovanju probati da „na mišiće“ izboksuje ono što čeka već četvrt veka i da se približi plasmanu na Evropsko prvenstvo.
Ako pitate selektora Dragana Stojkovića Piksija, on je uveren da idemo u Nemačku, kao što je onomad bio uveren da idemo u Katar.
PROČITAJTE JOŠ:
Pobedili smo Portugal u njihovoj kući sa 2:1, u Katar smo otišli, nismo se tamo baš najbolje proveli, a onda se učinilo da odande i neke lekcije nismo baš naučili.
Odbrana nam je bila tanka, a gde je odbrana tanka, ni dobar napad ne pomaže. Jedino ako nemate neke „aždaje“ kao što su Mbape, Mesi i slični, pa ni tada čak uspeh nije garantovan kad ste nesigurni pred svojim golom.
Ruku na srce, Srbija je to bila u protekle dve godine i posle nekog vremena, ono naše standardno „loženje“, zameni preispitivanje.
Posebno kad se desi nešto kao što se desilo u Beogradu pre mesec dana kada su Mađari pobedili sa 2:1 u Beogradu i otežali Piksijevim „orlovima“ put do Nemačke u grupi koja je opisivana kao – nikad lakša.
Saša Lukić je rekao da je u zabludi onaj ko misli da će se Srbija bez otpora plasirati na Evro, ali i da bi dao sve da tamo ode.
Piksi je naveo da su mu potrebni „ratnici, a ne fudbaleri“ i možda i zanimljviije, da je spreman da neke stvari menja, jer sad više nije toliko bitna lepota, sada se igra na rezultat. U pravu je.
Potreban je rezultat i 14. i 17. oktobra protiv Mađarske i Crne Gore. Dve pobede bi olakšale stvari do kraja kvalifikacija, a Srbiji je potrebno štelovanje da bi do pobeda i došlo.
Lukić i Nemanja Gudelj smatraju da je ključ u veznom redu i to ima smisla, jer je baš onaj prostor između centra igrališta i dvadesetak metara ispred gola Srbije u više situacija zvrjao prazan.
Baš je Gudelj, tako se bar čini, prodisao na terenu kad je pomeren ka veznom redu, mada i sam kaže da je spreman da prihvati koju god ulogu mu selektor nameni.
Dva igrača ispred četvorice u odbrani bi možda bila dobra promena u situaciji kad znamo da nemamo ni Luku Jovića, ni Dušana Vlahovića u napadu, pa da onda tamo Aleksandar Mitrović može i sam da ordinira uz pomoć ofanzivnih vezista.
Piksi je do sada insistirao sa nekom napadačkom opcijom gde trojica ostaju pozadi u odbrani, što nije ostavljalo dobar utisak i stvaralo je nelagodu kad god protivnik krene u napad.
Ne mora on tehnički ili taktički da bude na nivou neke Španije, Argentine ili Brazila da bi znao da brzinom u kontri napravi dar-mar.
Piksijeva najava da bi mogao da promeni taktiku može da bude i mač sa dve oštrice, ipak, remi sa Bugarskom 1:1, poraz od Mađarske 1:2 i to pred ključne mečeve, opominju da nešto stvarno treba menjati, baš kao što je signal da odbrana treba da se pojača.
„Probaćemo sada neke taktičke varijante i sisteme, nešto što će doneti dobro našoj reprezentaciji. Na stolu je nekoliko stvari, ali to nije bitno, najvažnije je šta je u mojoj glavi“, rekao je Piksi i naveo da mu je Mađarska u glavi već mesec dana.
Ta promena o kojoj priča možda bi mogla da bude Filip Mladenović ili Aleksa Terzić na mestu levog beka. Obojica su redovni u svojim ekipama Panatinaikosu i Salcburgu, s tim što je Mladenović iskusniji, a Terzić nešto vičniji napadu.
Formacija bi se sa dosadašnja tri štopera promenila u neku varijantu 4-2-3-1 ili možda 4-3-3, koje je Piksi i ranije koristio. Možda čak i 4-4-2 u nekoj opciji ako kapiten Dušan Tadić bude uz Mitrovića u napadu.
U odbrani bi na desnoj strani mogao da se nađe Nikola Milenković, koji je tu poziciju pokrivao i u Fjorentini, dok bi u sredini bili Strahinja Pavlović i Miloš Veljković ili Strahinja Eraković. Eraković takođe može da igra desnog beka, pokrivao je to mesto i u Zvezdi, ali je neverovatno da pravog desnog beka Srbija i dalje nema.
Gudelj bi uz Lukića mogao da zauzme mesto zadnjeg veznog, tu mogu da se nađu i Nemanja Maksimović ili Ivan Ilić, dok bi se ispred raspoređivali Sergej, Tadić, Mitrović i još jedan fudbaler, zavisi gde će kapiten.
„Naš tim mora da se bazira na timskoj igri, a ne na individualnoj. Na tome insistiram od početka. Tadić je vrhunski igrač i imao je ulogu iza napadača protiv Mađarske, pa kakvih su bili prvih pola sata? Imali smo problema“, rekao je Piksi.
Upravo ta timska igra, gde se više „osica“ sjati ispred šesnaesterca zahteva da svi opsedaju gol protivnika i da se većina njih jednako revnosno vraća nazad.
Pitanje je da li se kapiten pomera na stranu, ili ide još ispred, jer smo mnogo puta videli da zna da se snađe i u ulozi rezervnog špica.
Opcija svakako ima, pa ako Tadić bude desno, tu je Filip Kostić za levu stranu, ako bude uz Mitrovića, onda desno može Andrija Živković ili Nemanja Radonjić, a levo opet Kostić, dok bi Sergej bio iza napadača u svakom slučaju.
Na Stojkoviću je da „samo“ izmiksuje dobitnu formulu i naoštri ekipu kao što je to radio u drugom poluvremenu meča sa Portugalom u Beogradu i onoj utakmici u čuvenoj lisabonskoj noći. Neće biti lako, ali skoro ništa nikada i nije u našem fudbalu.
BONUS VIDEO: Mitrović dao gol u azijskoj Ligi šampiona, srpski napadač je strah i trepet u Al Hilalu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar