0
Istorijska sramota Partizana
Dugo nije bilo teže biti navijač Partizana, loša atmosfera oko kluba, očajna transfer politika, Uprava koja se skriva iza Statuta i ne želi da napusti klub, već preti napuštanjem JSD Partizan…
PROČITAJTE JOŠ...
Posledica dugogodišnjih užasnih odluka se pre ili kasnije ocrta na terenu, ali niko zaista nije očekivao da će Radnički iz Sremske Mitrovice biti dželat crno-belih u šesnaestini finala.
Jedna od senzacija decenije, ako ne i čitavog 21. veka. Partizan je vodio sa 1:0, naizgled mirno privodio meč kraju, a onda gol za 1:1 i ispadanje posle penala (2:0).
„Nismo dobro igrali i da se završilo 1:0. Primili smo gol u poslednjem minutu, jednostavno pad koncetracije. Nismo igrali dobro ni u drugom poluvremenu, da li je smetao teren, to su priče za malu decu. Moraju momci da se dignu i da se spreme za prvenstvo“, rekao je Petrić.
Kada ste poslednji put videli da jedan profesionalni klub promašio četiri penala zaredom? Verovatno nikada i da se nakon izvođenja čitavih serija desi da nijedan igrač ne pogodi gol.
„Senzacija jeste, Partizan sebi ne sme da dozvoli da izgubi utakmice od slabijih protivnika. Momcima mogu da zamerim dosta stvari, ali to je na za nas u svlačionici. Namenski nismo vežbali penale, tako da, promašili smo četiri penala, ne znam kad se to desilo poslednji put“, završio je Petrić.
Mihailo Dragićević, mladi golman drugoligaša koji je napravio haos, postao je apsolutni heroj susreta. Znao je gde će Rikardo šutirati, a ni udarci drugih igrača nisu bili značajno bolji.
Partizan se zaista nalazi u ozbiljnom mraku, a ovakvi šamari samo dodatno uništavaju lošu atmosferu. Odgovornost je svakako i na Gordanu Petriću koji je uzeo „vruć krompir“ u ruke, ali je i dalje nelogično kako to da Partizan nije ni razmišljao o mogućnosti da dođe do penala. U Kup mečevima jedna džomba može da promeni ishod…
So na ranu je usledila nakon susreta kada su igrači Radničkog novi heroji posedali i počeli da pevaju „Dajte Zvezdu da se igramo“. Partizan je doživeo da uspeva da ga izblamira klub čiji igrači su do srede bili apsolutno nepoznati.
Partizan je i pre ovoga pretrpeo dva ozbiljna šamara od raspada SFRJ. Tokom 1996. godine je Partizan ispao od BSK iz Batajnice (ne iz Borče prim. aut.). Niste čuli za ovaj klub? Pa, zato što je i tada bio trećeligaš, a Radovan Radaković koji je tada začarao mrežu sebi je kasnije obezbedio upravo plasman u Humsku.
Istorijski uspeh Timoka bilo je takođe izbacivanje Partizana 2005. godine isto nakon penal serije. Tada je Srđan Radonjić promašio penal i bio tragičar, ovog puta su barem traumu ravnomerno raspodelili na četiri dela.
Zvezda je istovremeno doživela samo jednu veliku blamažu kada je Sevojno slavilo protiv crveno-belih (2:1) i to tek u polufinalu Kupa.
I za kraj da je Partizan nastupio sa drugom postavom možda bi i postojao neki način da se opravda. Ali sa Rikardom, Dijabateom, Markovićem, Uroševićem, Živkovićem, Andradeom, Belićem… Sve ovo je moralo da bude pobeda i to jedna rutinska.
Ovo je ozbiljna opomena Partizanu pred nastavak sezone jer umesto da sada formira tim koji će se boriti ne samo za titulu, već i za ozbiljan evropski rezultat (direktno mesto u Ligi šampiona za prvaka i kvalifikacije za vicešampiona) on grca u blatu domaćih terena. Čak se ni tu ne snalazi.
U ovom trenutku je Partizanu Evropa velika do Sremske Mitrovice.
BONUS VIDEO Grobari grme „Uprava napolje“
