Došlo je vreme za rastanak. Još jedno Partizanovo dete prošlo je fudbalski put koji dokazano daje rezultate među najboljim u Evropi. Školovanje je gotovo, svi ispiti položeni su sa desetkom i vreme je da stečeno znanje bude demonstrirano na većim pozornicama.
Strahinja Pavlović, talenat stasao u Partizanovoj školi, stavio je tačku na prelep period u Partizanu i pogled usmerio ka Monaku, klubu koji je zimus za njega izdvojio 10 miliona evra uz još tri koja bi mogla da se sliju u kasu u Humskoj na osnovu bonusa.
Dve godine tokom kojih je štoper rođen 2001. izrastao iz perspektivnog defanzivca u stub odbrane crno-belih, ostaće upamćene po sijaset prelepih trenutaka. Ipak, ostaće žal jer se od matičnog kluba nije oprostio peharom.
PROČITAJTE JOŠ
Upravo poslednji duel pred odlazak iz Partizana bio je predodređen za to, scenario kao u filmu, a baš Pavlović u glavnoj ulozi…
„Na kraju nesrećno završena sezona, ali šta je, tu je. Ne vredi previše se obazirati na pređašnje utakmice jer me čekaju nove obaveze. Krivo mi je što nisam otišao sa trofejem. Postigao sam taj gol, ali nije bio za pobedu već da anuliram svoje greške. Pogledao sam utakmicu nakon što su se slegle emocije. Ceo susret sam bio na svom nivou, ali su situacije kod pogodaka Vojvodine takve, prosto se nameste“, premotao je film Pavlović u razgovoru za Nova.rs i dodao:
„Imao sam sijaset sličnih duela u prvenstvu i u Ligi Evrope, bez da potcenjujem igrače Vojvodine, ali protiv znatno kvalitetnijih igrača takve situacije sam rešavao lagano. Prosto se namestilo, to je fudbal. Ne zatvorimo prvu stativu, primimo prvi gol, lopta čudno odskoči, ne procenim je dobro i primimo drugi… Greške koje nisu do koncentracije ili fudbalskog znanja. Jednostavno se tako dogodi“.
Dve greške kao da su bile deo plana koji je sudbina imala. Kao da su nebeske sile želele da za kraj Pavlović pokaže svoje najjače adute, da na najbolji način demonstrira mentalnu snagu i spektakularnim golom potpuno vrati svoj tim u igru. Makazice u sudijskoj nadoknadi i lopta u sam rogalj gola Rockova, još dugo će se prepričavati.
„Nisam želeo da tako izgubim i da na taj način završim sa Partizanom. Osećao sam celo drugo poluvreme da mogu da dam gol. Tražio sam šansu i kad je Fića dao gol znao sam da baš ja moram da donesem izjednačenje. Kad se dogodila ta situacija kod kornera, ugledao sam loptu iznad mene, bila je na metar i po kad sam shvatio da je moja i uhvatio makazice. Nakon što sam pao na zemlju nisam znao šta se dogodilo, ali kad sam video loptu u Sadikovim rukama u golu onda sam počeo da slavim. Vratili smo se na spektakularan način u igru, ali nam je na penal ruletu izmakao pehar“.
Engleski usavršio, uči i francuski
Mladi štoper več je krenuo da radi na adaptaciji na novu sredinu.
„U prethodnom periodu sam usavršavao engleski jezik, a počeo sam da učim i francuski. Odlučio sam ipak da intenzivno krenem da ga učim kad dođem u Monako, kad mi uđe u uši. Već imam profesorku uz koju ću se potruditi da što pre savladam francuski jezik“, istakao je Strahinja Pavlović.
Uprkos činjenici da poslednja sezona nije donela trofej, mnogo je lepih trenutaka i uspeha koje će Pavlović pamtiti pri osvrtu na boravak u Humskoj.
„Počeo sam sa 17 godina da igram i veoma mi je brzo prošao ovaj period. Bilo je pregršt utakmica kroz koje sam stekao značajno iskustvo za nešto više. Tokom perioda u Humskoj radio sam naporno, trudio se da doprinesem uspesima kluba, ali i ličnom razvoju i spreman sam za sve što me čeka u budućnosti. Pamtiću početak, prvi derbi koji sam odigrao samo sedam dana posle debitantskog nastupa, takođe i osvojeni Kup, potom Molde, Ligu Evrope… Nakon toga, ceo period posle propalog transfera u Lacio… Bilo mi je veoma teško, ali kao nagrada za to što nisam poklekao došao je potpis za Monako“.
Upravo najteži ispit za mladog štopera predstavljala je mentalna borba nakon što transfer u Lacio nije realizovan. Da je satkan od materijala za velike uspehe potvrdio je igrama na koje se ni promil nije odrazio neuspešan dogovor sa rimskim klubom.
„Sudbina mi je rekla – nemoj, sačekaj, i potom mi se desila još bolja stvar. Ništa nije slučajno. Sve se dešava sa nekim razlogom i tako je kroz celu moju karijeru“.
Usledila je ponuda iz Monaka, znatno bolja za Partizan i štopera, a šest meseci kasnije i trenutak rastanka sa crno-belom porodicom koja će zauvek ostati u srcu defanzivca.
„Posle finala smo imali sastanak i na njemu sam se oprostio od saigrača i stručnog štaba. Rekao sam nekoliko reči, zahvalio se svima i poželeo sam im sreću u narednoj sezoni, da pokušaju da izbore Evropu i da osvoje što više trofeja. Dobio sam dragocene savete od Miloševića, Ostoje, Ćelavog (Nemanja Miletić prim.aut)… Imali su šta da mi kažu i svakako da ću sve usvojiti. Znam gde idem i spreman sam da nastavim da napredujem“, završio je Pavlović za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar