Kraj Partizanove horor sezone, šta će sad Vučelić i Vazura

Podeli:
vazura
Foto: Srđan Stevanović/Starsport

Partizan je u utorak uveče ostao bez jedinog trofeja do kog je uspevao da se dokopa prethodne četiri godine. To znači da je ostao i bez jedinog alibija da se žali na namešteno prvenstvo, što su više puta u Humskoj apostrofirali kao rak ranu srpskog fudbala.

Mnogi koji imaju veze sa fudbalom reći će vam da Superliga nikad nije bila sto posto regularna, a Fudbalski savez kao institucija ne radi sve što može da to popravi.

PROČITAJTE JOŠ:

U takvim okolnostima, kako se promeni vlast, menjaju se i interesi i favorizovanje klubova, što ide u krug već mnogo godina.

Vladimir Vuletić, doskorašnji potpredsednik kluba iz Humske najglasniji je bio u toj priči da država i njen predsednik Aleksandar Vučić favorizuju Crvenu zvezdu.

Tako je redom otkrivao detalje kako je predsednik zvao upravu Partizana da je „riba“ što su crno-beli pobedili Radnički iz Niša, branio klub posle hapšenja pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka i branio se od Vučićevih insinuacija da je pedofil.

A kad dođemo do terena, tamo se dešavalo svašta od početka sezone. Partizan je vukao „repove“ od finala Kupa prošle godine i utakmice sa Vojvodinom, kada je izgubio na penale.

Jedini trofej koji je uzimao od 2017. do 2020, jer je za to vreme Zvezda pod Vladanom Milojevićem i onda Dejanom Stankovićem dominirala u prvenstvu.

Ni Miroslav Đukić, ni Zoran Mirković, Savo Milošević, a ni Aleksandar Stanojević nisu uspeli to da preokrenu. Ironija je da je Aleksandar Stanojević imao najveći niz pobeda ove sezone, a nije uradio ništa ni u ligi, ni u Kupu.

Štaviše, izgubio je titulu od Zvezde praktično porazom u derbiju, kada su crveno-beli golom Mirka Ivanića otišli na 12 bodova prednosti.

Već tada je ponestajalo alibija za sve što se dešavalo u Humskoj, jer jedno je kad Zvezda pobedi neki manji klub, ali je drugo kada pobedi i Partizan, koji je u svim prethodnim godinama odolevao u direktnim duelima.

U mnogo situacija delovalo je da je i bolji od Zvezde, što su potvrđivale brojke, jer je od proleća 2017. do sada Partizan pet puta pobedio „večitog rivala“, dok su crveno-beli slavili triput, ne računajući trijumf na penale.

Upravo je izostanak pobeda nad Partizanom bio nešto što su navijači spočitavali iz prikrajka Milojeviću, iako je vratio titulu i Evropu u Ljutice Bogdana.

Ove sezone sve je to palo u vodu. Ova sezona je bila horor za crno-bele.

Posle izgubljenog finala Kupa od Vojvodine, upravo je Vojvodina „došla glave“ Miloševiću. Još kad je šutnuo mikrofon na „Karađorđu“, avgusta 2020. bilo je jasno da će otići.

A sve je krenulo dobro. Partizan je igrao atraktivno u prvoj Miloševićevoj sezoni, prodao je Strahinju Pavlovića za desetak miliona, „oživeo“ je Sejdubu Sumu i razigrao Umara Sadika, doveo je Bibarsa Natha, Takumu Asana.

Foto: Pedja Milosavljevic/Starsport photo

Partizan je, bar nakratko delovao kao klub na stabilnim nogama. Potvrda je došla u Evropi kada se lepo nosio sa Mančester junajtedom i AZ Alkmarom.

Kad je Milošević otišao, sve to je došlo pod veo neizvesnosti. Savo se zarekao da neće raditi u srpskom fudbalu, a njegovom nasledniku je ostalo da „razbija glavu“ kako će proći kvalifikacije za Ligu Evrope.

Sve ono što je Milošević gradio godinu i nešto dana morao je da preuzme neko drugi, a Aleksandar Stanojević je došao sa drugačijom zamisli i već gotovom ekipom.

Delovalo je sve to „klimavo“ u početku na terenu, a Šarlroa se krajem septembra pokazao kao velika prepreka. Da Kaveh Razei nije dao gol u 107. minutu, sve bi danas možda drugačije izgledalo po crno-bele.

Posle Bešiktaša 2018. crno-beli su opet propustili šansu da zaigraju u Evropi i prikažu svoje igrače „u izlogu“.

Ovako, Filip Stevanović i Umar Sadik su prodati u oktobru, a Stanojević je posle poraza od Radničkog iz Niša počeo da ređa pobede.

Stevanović je već posle šest minuta jesenjeg derbija sa Zvezdom dao gol za vođstvo, a crveno-beli su penalom Kataija 15 minuta pre kraja izjednačili na 1:1.

I tada i u prvom poluvremenu prolećnog derbija Partizan nije izgledao lošije od Zvezde. Penal koji je dosuđen dao je „municiju“ ljudima iz Humske da se bune i pričaju kako je Partizan tada oštećen.

Miloš Vazura, generalni direktor Partizana, tada je u besu rekao da je „sudija Simović odradio svoj posao i u poluvremenu dobio poziv koji se ne odbija“, aludirajući verovatno na Vučića.

S obzirom na to da je Partizan već tada zaostajao za Zvezdom, čekao se prolećni derbi kao šansa da Partizan ipak dokaže da mu je pobeda u 163. derbiju „oteta“ kako su tvrdili. U međuvremenu se desio Veljko Belivuk.

Na stadionu Partizana pronađen je štek kriminalne grupe koja je na Partizan bacila zao glas, iako je bilo jasno od starta da Belivukova grupa nije mogla da radi bez države.

Dok je uprava Partizana bila autistična i pravila se kao da ništa ne zna o celom slučaju, Belivuk i ostali su razvlačeni po domaćim medijima i Partizan zajedno sa njima.

Vuletić je nedugo posle hapšenja Belivuka i ekipe, početkom februara, napustio klub i svoje potpredsedničko mesto i počeo da proziva upravu i Milorada Vučelića, predsednika Partizana.

Uprava i Vuletić su najednom „zaratili“, a popularni „Profa“ je počeo da iznosi „prljav veš“ i nepočinstva koja su se dešavala nekoliko godina unazad.

Između ostalog, rekao je i da je Vazura hteo da iznosi novac iz Partizana za Žarka Zečevića, a više puta je označio Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije kao čoveka odgovornog za zla koja se dešavaju u klubu.

Za to vreme nije razjašnjeno kako se može desiti da na drugom najvećem stadionu u državi mogu da se nađu raznorazni predmeti zbog kojih se završava na robiji.

Samo dodatni čemer na već neuspešnu sezonu. Dok se Zvezda trudila da svaki meč igra ofanzivno i s jednakom energijom, od Surdulice do Subotice, Partizan su tresle interne turbulencije.

„Klub će se oglasiti ukoliko bude potrebe, u ovom trenutku nemam šta da kažem“, kratko je kazao Vazura krajem marta, kad smo ga pitali o Vladimiru Vuletiću i njegovim javnim istupima.

Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Stanojević je kroz sve to, morao da kontroliše situaciju i smiruje svlačionicu i kada je Takuma Asano odlučio da naprasno napusti klub početkom maja.

Iz Partizana su najavili da će preduzeti sve pravne mere da bi se revanširali Japancu, ali je bilo jasno da nešto definitivno nije u redu.

Asano ne bi otišao zato što je hteo tek tako da digne sidro, ali su crno-beli kriznim PR-om rešili da angažuju nekolicinu igrača koji će reći kako ih je sve Asano izdao i ostavio na cedilu.

Upravo je Japanac pravio razliku u proletošnjem derbiju po desnoj strani kad je Partizan u prvih 45 minuta promašio nekoliko izglednih šansi.

Ako se vrati film unazad, reklo bi se da je odlaskom tih šansi u nepovrat otišla i cela sezona kluba iz Humske, jer se u drugom poluvremenu desio poraz 0:1.

Poraz je samo podebljan i overen u utorak uveče na Marakani, gde je Zvezda posle 14 godina uzela „duplu krunu“, a Partizan je opet ostao bez ijednog trofeja.

Da je ovo neka razvijenija fudbalska država, to ne bi trebalo da bude toliko iznenađenje, ali mi ipak živimo u Srbiji, gde se po pravilu u fudbalu sve svodi na dva slova – Zvezdu i Partizan.

Ili, kao što je slučaj u poslednje četiri godine, samo na Zvezdu. Partizan će, što igrački, što kadrovski morati da prođe kroz rekonstrukciju, da bi opet mogao bilo čemu da se nada.

Setimo se, dug crno-belih je proteklih godina samo rastao, a kad se to poklopi i za izostankom rezultata na svim frontovima, onda pritisak može samo da raste, pa se iz ovog horora za sada izlaz ne nazire.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar