Srpski defanzivac najavljuje žestok meč sa Partizanom
Nekadašnji srpski reprezetativac i član AEK-a iz Larnake, Nenad Tomović, u razgovoru za Nova.rs pričao je o Partizanu protiv kog će igrati u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. Pored toga, pričao je i o odlasku na Kipar, potencijalnom povratku u srpski fudbal, ispadanju iz kvalifikacija za Ligu šampiona, ali i o neostvarenim fudbalskim željama.
Da li ste se potajno nadali plasmanu u Ligu šampiona i kako vam je pao poraz od Midtjilanda?
„Sigurno da smo se nadali, iako je bio veliki pritisak na klub, zato što prvi put u istoriji izlazi na kvalifikacije za Ligu šampiona. Taj pritisak i obaveza da se napravi nešto je delovala na nas. Međutim kad smo izvukli Midtjiland verovali smo da možemo da napravimo dobar rezultat. Nažalost nismo uspeli, ali možemo da budemo ponosni na to kako smo igrali u te dve utakmice“, počeo je Tomović za Nova.rs i nastavio:
„Moram da kažem da smo nesrećno ispali, iako smo po mom mišljenju više zaslužili prolaz dalje. Teško nam je pao poraz, jer bi pobedom imali obezbeđen prolaz u grupnu fazu Lige Evrope, ali nema za čim da se žali. Okrećemo se sledećem meču i preko Partizana i sledećeg rivala želimo da izborimo cilj“.
Kako teče priprema za Partizan i gde vidite svoju šansu?
„Teče normalno kao i pred svaku utakmicu. Pratimo i stanje u Partizanu, pogotovo mene svaki dan pitaju šta se dešava novo. Još uvek nismo odradili detaljnu analizu (u trenutku pisanja bila je nedelja prim. aut), to ćemo odraditi ovih dana i svoju šansu vidimo u tome što oni imaju te turbulencije unutar kluba i trudićemo se da to iskoristimo i da već u prvoj utakmici steknemo prednost pred revanš u Beogradu“.
Da li se obazirete na turbulencije u Partizanu u protekle 2-3 nedelje?
„Pratimo sve, ovde su proteklih dana počeli da prenose novosti i lokalni mediji. Ja koji pratim srpsku štampu sam malo više upućen, ali i Kiprani su masovno počeli da prate to, tako da smo upoznati sa tim turbulencijama u Partizanu i to je naša šansa“.
Kakav doček se sprema za Partizan, očekuje li se pun stadion?
„AEK je mlad klub i nema neki veliki broj navijača, a stadion prima između sedam i devet hiljada ljudi, tako da će biti sigurno pun. Kiprani su prema Srbima prijateljski nastrojeni, sigurno neće biti prozivki i incidenata i biće prava fudbalska atmosfera“.
Igrali ste već protiv Partizana dok ste igrali u Srbiji, da li imate neku posebnu emociju kada su mečevi protiv srpskih timova u pitanju?
„Igrao sam već protiv Partizana sa Crvenom zvezdom i to je skroz drugačije, drugačija priprema, osećanja kada se priprema derbi nego ovo sada. Nije za poređenje. Iskreno ja nisam želeo da igramo protiv Partizana kada je bio žreb, zato što sam dugo u inostranstvu i uvek navijam za srpske klubove kako god se oni zvali. To pomaže srpskom fudbalu, koeficijentu i šalje se drugačija, pozitivna slika u svet o nama kao fudbalskoj naciji. To mi je jedino krivo što ću igrati protiv srpskog predstavnika, ali fudbal je to i moram da dam sve od sebe za klub u kom sam trenutno“.
Da li biste se nekad vratili u srpski fudbal, s obzirom da se sada čak cetiri kluba iz naše zemlje bore za Evropu?
„Drago mi je što ima sve više naših klubova koji se bore za tu evropsku scenu, mada pratio sam rezultate i video sam da su bili polovični. Žao mi je kad vidim da naš klub ispadne od nekih amatera. Nadam se da će se to menjati i da ćemo pokazati kvalitet i talenat koji posedujemo i na toj evropskoj sceni. Što se tiče mog povratka u srpski fudbal iskreno to mi nije u planu, ako se budem vratio i ako me zdravlje posluži voleo bih da poslednju godinu karijere odigram u mom Radu. Tako da ako se ikad budem vraćao to će biti samo u Rad. Što se tiče perioda posle karijere sigurno da bih voleo da se vratim u naš fudbal i da svojim iskustvom pomognem u nekoj fudbalskoj organizaciji“.
Koliko znači ta balkanska krv u ekipi, s obzirom da niste jedini sa ovih prostora u sastavu AEK-a?
„Meni je mnogo značilo kada sam došao prošle godine u AEK tu je bio Tričkovski sa kojim sam igrao u Zvezdi. On je ovde 7-8 godina, legenda kluba, kapiten. Što se tiče tog prilagođavanja ovde on mi je mnogo pomogao i značilo mi je da imam nekog sa našeg prostora ovde. Tu su i Hrvoje Milićević i Kenan Pirić. Mi smo taj neki balkanski klan i svi nas poštuju, a mi sve to vraćamo na terenu, ginemo za klub i to ljudi ovde prepoznaju. Taj neki naš balkanski mentalitet prenosimo i na naše saigrače“.
Kako ste se nakon karijere u Srbiji i Italiji odlučili za Kipar?
„Moram da priznam da mi je to do sad u karijeri bila najteža odluka. Posle 12 sezona u Italiji zaista je bilo teško promeniti sredinu. Što se tiče fudbalskog cilja i plana, bila mi je potrebna promena. U Italiji sam bio dugo, video sve kako funkcioniše, jezik, život, međutim kao da sam u jednom trenutku dotakao plafon i za dalji napredak i uspeh mi je bila potrebna promena. Bilo je veoma teško pre svega iz porodičnih motiva. Moja supruga je tamo radila i u Firenci i u Ferari kao doktorka stomatologoje, imali smo svoj krug prijatelja, deca su rođena u Srbiji, ali su odrasla tamo, pričaju jezik odlično, išli su u školu, stekli su drugare i zbog njih mi je bilo najteže, ali smo se na kraju usaglasili svi i odlučili se za taj korak. Za sad nismo pogrešili, jer je ovde na Kipru prelepo za život, a ni na fudbalskom planu nisam pogrešio, jer smo već u mojoj prvoj godini u klubu imali najveći uspeh u istoriji, tako da se nadam da ćemo u tom ritmu nastaviti“.
Da li imate neostvarene fudbalske želje?
„Ja imam svoju neostvarenu fudbalsku želju, a to je da sa reprezentacijom popnem na neki tron i da pevam himnu Srbije onako glasno sa nekim osmehom, ali i suzama u očima. Nekako kad vidim naše košarkaše ili odbojkašice, sve te uspešne sportove, kad te neke scene vidim za tim žalim, ali nadam se da ću kao neki trener tako nešto doživeti, pa će mi se možda ta neostvarena želja ipak ispuniti“, zaključio je Tomović.
BONUS VIDEO Partizan predstavio novu garnituru dresova