Fudbal, najvažnija sporedna stvar na svetu, za mnoge predstavlja život. Navijati za voljeni klub, zemlju, jedno je od osećanja koje se rečima ne može opisati. Svaki navijač je drugačiji, neko će posetiti jednu, dve utakmice godišnje. Drugi će otići na sve, treći uopšte neće ići na stadion. Ipak, niko na svetu se ne može porediti sa Portugalacem Karlosom Brumom.
Čovek koji priča 10 jezika, koji je posetio više od 180 zemalja, spreman je da pređe ogroman put i da po četvrti put zbog svoje zemlje ode na Mundijal kombijem.
PROČITAJTE JOŠ
U pratnji dva prijatelja, Karlos se uputio na put dugačak 12 hiljada kilometara, od Portugala do Katara. Pažnju fudbalskog sveta privukao je i u Rusiji 2018. godine, u koju je takođe došao kombijem.
Predstavljao je Portugal na zvaničnom okupljanju navijača u Kataru pred Svetsko prvenstvo, gde je imao priliku da upozna i srpskog predstavnika, Danijela Kopčoka, iz grupe “Džentlmeni”.
Karlos prati Portugal već 50 godina, a kada uđe na teritoriju Katara, postaće prvi čovek koji je u azijsku zemlju ušao sa stranim tablicama. U razgovoru za Nova.rs otkrio je nekoliko zanimljivih anegtoda iz svojih putovanja, prisetio se prve utakmice koju je gledao van granica Portugala, ali i probleme sa kojima će se suočiti na putu do Katara.
Kada ste krenuli i da li ste stigli da gledate utakmicu Portugala sa Češkom?
“Krenuli smo iz 20. septembra iz Portugala, nakon toga Španija, Francuska, Švajcarska, Lihtenštajn, Austrija, Nemačka, pa Češka gde smo gledali utakmicu Portugala i Češke (4:0). Nakon toga smo ponovo otišli u Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu pa Srbiju”, počeo je Karlos za Nova.rs.
Kako je prošao put do Beograda, da li ste imali nekih problema?
“Put do Beograda je bio prelep, ali je bilo dosta teško voziti, zbog velikih krivina i brojnih uzbrdica i nizbrdica. Mogu da kažem da su svi ljudi do sada bili stvarno sjajni, bilo da smo kupovali nešto ili stali za kafu, stvarno su svi sjajni.”
Kada ste počeli da putujete svetom i pratite Portugal?
“Počeo sam da putujem oko sveta negde oko 70-tih godina prošlog veka. Nisam imao mnogo novca tad, pa sam vozio veoma mali Volksvagen kombi. Prva utakmica Portugala koju sam gledao van zemlje bila je protiv Nemačke 1985. godine, a to je bila utakmica kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Meksiku 1986. godine. Pobedili smo 1:0 i veoma dobro je se sećam. Od tog prvenstva nisam propustio skoro nijednu utakmicu Portugala. Išao sam na sva Svetska, Evropska prvenstva, ali i na sve kvalifikacione utakmice takođe. Propustio sam samo jednu utakmicu. Imao sam karte za avion kada smo igrali protiv Albanije, ali supruga se nije osećala dobro, morao sam da ostanem, imala je operaciju i to je jedina utakmica na kojoj nisam bio.”
Da li vam se kombi nekad pokvario tokom puta?
“Ja sam odličan vozač, ne idem preko 100 kilometara na sat. Nijednom mi se nije desilo da pukne guma, ništa slično. Pre svakog putovanja uvek sve proverim, kočnice, motor… Svakog jutra pre nego što krenemo, poljubim kombi, pitam ga kako si, i tek onda možemo da krenemo.”
Koliko zemalja ste do sad posetili?
“Bio sam u 187 zemalja, a na ovom putu će to biti i 189. Do puta ka Kataru ćemo proći kroz Gruziju i Oman, a te dve zemlje još uvek nisam posetio. U Kataru sam bio samo jednom do sad, a ovo će biti drugi put. Meni se sviđaju siromašne i peščane zemlje kao što su Nepal, Namibija, Indija, Etiopija. Ali normalno, volim svaku zemlju.”
Odličan ste kuvar i volite da spremate hranu za porodicu i prijatelje, ali da li ste uslužili i neke od portugalskih fudbalera?
“Volim da pravim hranu, to je moja najveća ljubav. Pravim hranu za prijatelje, ali svako ko je proba, obožava je. Pravio sam hranu i za neke portugalske igrače, Pauletu, Luisa Figa na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine. Najviše spremam ribu, i od detinjstva zbog familije samo to i jedem.”
Da li ste ranije bili u Srbiji?
“Mnogo puta sam bio u Srbiji. Prvi put čak skoro pre 40 godina, kad je bila Jugoslavija, Tito bio na vlasti. Svidelo mi se što je tad bila jedna zemlja, svi su bili srećni, ali sada su to zemlje za sebe i sve moramo da ih poštujemo.”
Dugačak je put do Katara, kakav je plan nakon izlaska iz Srbije?
“Ukupno ćemo preći oko 12 hiljada kilometara do Katara. Nakon Srbije, tu je Makedonija, pa Grčka, tu ostajemo nekoliko dana da se odmorimo na plažama. Pa Turska, Istanbul, isto tri dana, obožavam Istanbul. Idemo u Gruziju, Jermeniju, Iran, Oman, Saudijsku Arabiju i onda Katar.”
Bili ste na mnogo utakmica, ali koja vam je omiljena?
“Finale protiv Francuske na Evropskom prvenstvu kada smo pobedili, sigurno je jedna od omiljenih, ali imali smo mnogo sreće. U finalu smo bili bolji, ali na putu do finala smo igrali tri puta nerešeno. Ipak, mogu da kažem da mi je omiljena utakmica koju sam gledao bila kada sam imao 10 godina, protiv Koreje. Gubili smo 3:0, a onda je Euzebio dao četiri gola i Hose Augusto jedan gol i pobedili smo 5:3.”
Imali ste priliku da gledate veliki broj fudbalskih legendi, ko je na vas ostavio najveći utisak?
“Euzebio je najbolji portugalski igrač koga sam gledao, bio je rođen sa talentom. Sa druge strane Ronaldo je dosta radio da bi stigao do toga gde je sada. Najbolji ikada za mene je Maradona. Gledao sam ga uživo dva puta, u Lisabonu protiv Sportinga i u finalu UEFA Kupa Napoli protiv Štutgarta. Imao sam sreće, bio sam u Nemačkoj tada, prijatelj je imao karte i otišli smo zajedno.”
Srbija je pobedila Portugal u kvalifikacijama za Mundijal, kako ste doživeli taj poraz?
“Bio sam na toj utakmici. Srbija je igrala veoma dobro i zaslužili su pobedu, ali naš trener je kriv za to. Ne sviđa mi se kako igra, uvek hoće da se brani, a mi imamo sjajne igrače za napad. Moj otac je pričao, napad je najbolja odbrana, i to je velika istina, to se desilo i protiv Srbije, ali i protiv Španije u poslednjoj utakmici.”
Koliko jezika govorite?
“Pričam 10 jezika. Portugalski, španski, engleski, francuski, italijanski, nemački, grčki, tajlandski, nepalski i indijski. Živeo sam 22 godine u Aziji, u svim zemljama osim Butanu. Teško je doći do vize, samo ih 100 izdaju godišnje, probao sam dva puta, ali bez uspeha.”
Ako možete da nam ispričate nekoliko zanimljivih anegdota iz vaših putovanja?
“Vozili smo do Južne Afrike i dolazili smo iz pravca Etiopije do granice sa Tanzanijom. Tada je bilo finale Lige šamoiona između Intera iz Bajerna. Prolazili smo granicu, ali sam rekao prijateljima ‘moramo da stanemo, ipak je finale’. Nakon granice imali smo sreće i ugledali smo engleski restoran koji je puštao utakmicu. Ipak hrana im je bila veoma loša, pivo je bilo vruće, ali je Murinjo pobedio sa Interom pa smo svi bili srećni.”
“U Sudanu su nas pljačkaši zaustavili. Stavili su nam pištolje na glavu, hteli su da uzmu sav novac. Uspeli smo da se izvučemo tako što smo im napravili hranu, mislim da su bile špagete, dali smo im da piju vino, napili ih, i nekako smo uspeli da pobegnemo. Sedam flaši vina smo im dali, nakon toga su ga zaspali i to je najstrašnija priča iz svih putovanja”, završio je Karlos za Nova.rs.
BONUS VIDEO Da li je ovo gol godine?: Kakva majstorija slovenačkog fudbalera
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar