Nica, Bjeković i Majkl Džekson – kralj je voleo fudbal

Fudbal 19. jun. 202018:07 > 18:08
Podeli:
Foto: EPA/SPENCER WEINER

Moć fudbala prevazilazi granice sporta. Fudbal je sve, zalazi u svaku sferu života i povezuje stvari, ljudi i pojave koje nijedna druga okolnost ne bi mogla.

Da li bi se ikada na jednom mestu zajedno našli, primera radi, najbolji teniser sveta Novak Đoković, glumac Aleksandar Radojičić i reper Smoke Mardeljano?

PROČITAJTE JOŠ

Ne može se sa sigurnošću tvrditi, ali je verovatnoća za takvu okolnost ravna šansi da Srbija u fudbalu postane prvak sveta, u seniorskoj kategoriji.

Ali, tu se pojavila najvažnija sporedna stvar na svetu i pomenute ličnosti su se našle na istom terenu, u različitim ekipama, timovima umetnika i tenisera, u meču odigranom u sklopu događaja koji su pratili beogradsko izdanje „Adrija tura“.

Veličina fudbala nije samo produkt savremenog doba, liberalnog kapitalizma i agresivne globalizacije.

Primer za to je foto sesija jedne od najvećih ikona svetske muzičke i pop-kulturne scene, Majkla Džeksona iz 1983. godine.

Kralj popa je fotografisan u dresu francuskog fudbalskog kluba Nica, iz sezone 1979/80.

„Tog dana Majkl je promenio četiri ili pet kompleta odeće. Poslednji komad je bio dres Nice, koji je potom odbio da skine i nastavio je da ga nosi“, naveo je fotograf Tod Grej.

Takav crno-crveni dres, marke „L kok sportif“, proslavio je Nenad Bjeković, legendarni jugoslovenski napadač, koji je sa 15 golova u pomenutoj sezoni bio ključni igrač u pokušaju Nice da izbegne ispadanje iz elitnog ranga takmičenja.

Činjenica da je za pet provedenih sezona odigrao 143 utakmice i postigao 85 gola je bila ključna u odluci čelnika kluba da ga proglase najboljim igračem veka.

„U Partizanu mi se dešavalo da mi zvižde kad ne postignem gol, a ovde su me uvek podržavali. To ne mogu da zaboravim. Sećam se, 1979. godine je Strazbur uzeo titulu i hteo da me dovede, ali sam ja to odbio. Rekao sam tada novinarima da ću ostaviti fudbal pre nego što pređem u drugu ekipu, ukoliko ispadnemo iz prve lige“, rekao je Bjeković na svečanosti koja je organizovana u njegovu čast.

Čudnom igrom slučaja, dres Nice je završio u Džeksonovoj kolekciji i to u eri bezbrižnog Džeksona, neopterećenog skandalima koji su usledili, a bili praćeni nestvarnom planetarnom slavom nepojmljivom za shvatanja tadašnjeg doba.

Bilo bi potpuno ludo pomisliti da je Majkl znao ko je Bjeković, ko je Nica, u kojoj ligi se takmiči i šta predstavlja, ali je više od toga sušta realnost da se fudbalski dres njemu jednostavno svideo.

Magija fudbala? Njegov suptilni magnetizam? Apsolutno. Iako Džekson tokom života nije imao nikakve stvarne veze sa sportom. Bilo kojim sportom.

 Foto EPA / EFE / THIERRY SALIOU
Foto EPA / EFE / THIERRY SALIOU

Ali, putevi sa najvažnijom sporednom stvari na svetu su mu se često ukrštali.

Hale i dvorane su sasvim dobra mesta za koncerte i nastupe, ali su fudbalski stadioni nešto više. I to je Džeksonov menadžment znao, pa će ostati upisano da je Majkl zaigrao svoj „Mesečevi ples“ na „Nou Kampu“, „Visente Kalderonu“, Olimpijskom stadionu u Minhenu, „Parku Prinčeva“ u Parizu…

Vrhunac slave Džekson je doživeo nastupajući na londonskom, starom, Vembliju, pred pola miliona ljudi, što je rekord koji nikada neće biti oboren.

Na listi stadiona koje je pokorio nalaze se legendarni „Monumental“ i „Asteka“, gde je takođe bilo prisutno 500.000 ljubitelja njegove muzike, lika i dela.

Uprkos svemu tome, Džekson se nikada nije zainteresovao za fudbal, što u današnjem svetu izgleda poptuno neverovatno, s obzirom na to da se velike zvezde često laktaju kako bi stigle do značajnih mesta na značajnim stadionima u značajnim prilikama za hvatanje još značajnijih kadrova televizijskih kamera.

Pojavio se samo jednom na fudbalskoj utakmici. I to utakmici engleskog Čempionšipa između Fulama i Vigana 1999. godine, na poseban poziv tadašnjeg vlasnika londonskog kluba Muhameda El-Fajeda, oca Dodija El Fajeda, ljubavnika princeze Dajane.

„Bilo je toliko uzbudljivo i strastveno, navijači izgledali kao ljudi koji dolaze na moje koncerte. Vršitali su, vikali, navijali. Dobio sam nagon da skočim i počnem da igram jer to obično radim kada čujem toliku buku“, naveo je Džekson posle meča koji je domaći tim dobio sa 2:0.

Počasni krug i mahanje za 12.000 navijača Fulama pratio je i obilazak svlačionica, u kojima su fudbaleri neuspešno pokušavali da izvedu njegov prepoznatljivi igrački pokret.

El-Fajed je svoju fascinaciju Džeksonom ukrasio i njegovom statuom koja je bila postavljena ispred stadiona, ali je ona posle dugih razgovora i pregovora uklonjena.

Taj potez je vlasnik kluba okarakterisao kao glavnim razlogom za ispadanje Fulama iz Premijer lige… Dobar pokušaj, ali i ne toliko dobar.

Ako sve navedeno zvuči toliko nerealno da bi bilo istinito, šta tek onda reći za činjenicu da je Džekson uložio novac u niželigaša Eksester, tri godine pošto je prvi put kročio na fudbalsku utakmicu?

Iluzionista, mađioničar, majstor telepatije i psihokineze Uri Geler postao je jedan od vlasnika kluba koji se sada nalazi u četvrtom rangu takmičenja, te 2002. godine organizovao dobrotvorni događaj za pomoć očuvanju kluba, zapalog u finansijske probleme.

Džekson je prihvatio poziv, ali uz uslov da polovina prikupljenog novca bude prosleđena borbi protiv AIDS u Africi, o čemu je pričao u svom desetominutnom govoru, isprepletenog konstantnim kikotanjem i nekontrolisanim smejanjem.

On i dalje o fudbalu nije znao ništa, iako je pogodio da će Engleska pobediti Dansku na Svetskom prvenstvu 2002. godine. Ali je sasvim jasno, osećao je nešto prema fudbalskoj igri, nešto što verovatno ni on sam nije uspeo da definiše, ali je bilo prisutno i ovekovečeno je fotografijama – za sva vremena.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar