Zlatan Ibrahimović i Siniša Mihajlović biće najveće zvezde predstojećeg Sanrema, ali ovo nije prvi put da se slavni fudbaleri late mikrofona.
PROČITAJTE JOŠ
Prethodnih nedelju i po dana, u Italiji se više govorilo o nastupu Ibre na Sanremu (2-6. mart), nego o partijama Milana protiv Intera ili Crvene zvezde.
Mnogi su revoltirani i smatraju da Ibra nije trebalo da usred sezone ide na festival, čak je i Fabio Kapelo kritikovao klub sa severa Italije.
Ne mari Ibra previše, otići će na festival privatnim helikopterom, pridružiće mu se Siniša Mihajlović, pa će na taj način mnogima biti ulepšana sumorna stvarnost današnjice u vreme pandemije koronavirusa.
Ipak, strast fudbalera da uplivaju u muzičke vode nije ništa novo, još u doba stare Jugoslavije, mnoge legende su se našle pred mikrofonom, a ima i onih koji su vešti sa instrumentima, poput Slavena Bilića danas.
U prošlosti, Dragan Džajić i legendarni Dragoslav Šekularac snimili su singlove, dok je Partizan predvodio Mustafa Hasanagić, albumom sevdalinki za zagrebački Jugoton, koji nije bio samo običan izlet – dovoljno je poslušati Mustafin vokal na nivou najboljih majstora ove pesme.
Ivica Šurjak je 1980. godine kao as Hajduka snimio dva singla, a kultna je i priča da je Slobodan Bobe Pavković, koji je svirao u grupi „Rani Mraz“, u jednom trenutku morao da bira između muzike i fudbala. Na kraju je ostao na terenu, a Đole Balašević posvetio mu je pesmu „Drago mi je zbog mog starog“.
Milko Đurovski je vokalne sposobnosti pokazao uz „Nama je najbolje“, a Siniša Mihajlović bi se sigurno sam sebi nasmejao kada bi se setio singla „Delije u Tokio krenule“, uz stih “Ič, ni, san, ši (jen’, dva, tri, četiri, na japanskom), Delije smo mi“.
U novijim vremenima, Mateja Kežman je bio adut Partizana u pesmi „Mornari“, Dejan Stanković je bio deo motivacione pesme „Idemo u finale“, pred Mundijal 1998. godine.
Bilo je to u vreme kada su Kežman i Stanković imali uspon popularnosti kao aduti večitih rivala, ali verovatno niko nikada neće nadmašiti Petra Radija Radenkovića, koji je sa velikim uspehom igrao u Nemačkoj šezdesetih godina.
Objavio je 1965. godine klasični nemački šlager „Bin i Radi, bin i König“, koji je dostigao tiraž od 400.000 primeraka u tadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj.
Radi je igrao za Crvenu zvezdu i BSK Beograd pre odlaska u Nemačku, a naslov kultne pesme je u prevodu „Ja sam Radi, ja sam kralj“.
U to vreme, njegova ploča je bila prodavanija od Bitlsa i Roligstonsa, pa je kasnije u doštampavanjima tiraž došao do dva miliona primeraka.
Sa druge strane, na globalnom nivou, Petr Čeh se pokazao kao ozbiljan bubnjar, ima i Jutjub kanal na kom pokazuje veštine „skidajući“ čuvene hitove.
Zapevao je i Vini Džons, svojevremeno najopasniji fudbaler u Engleskoj. Pamtimo ga kao čvrstog momka sa terena i iz filmova, a on je želeo da se pokaže i kao pevač, snimio je album „Respect“.
Endi Kol je 1999. godine stigao do 68. mesta hit liste, pesmom „Outstanding“.
Bila je to lepa godina za Kola, osvojio je triplu krunu sa Mančester junajtedom, postao je prvak Evrope u legendarnom finalu, pa je sve „začinio“ muzičkim izletom.
U igračkoj penziji, Bobo Vijeri, Nikola Ventola i Danijele Adani su snimili pesmu „Una vita de bomber“, videlo se da su dosta uložili i u spot.
Slaven Bilić može da se pohvali da ga je Ajron Mejden pozvao na binu, povodom koncerta u Splitu. Još 2008, Bilić je bio u publici u svom rodnom gradu, a 2016. ga je slavni bend pozvao da zasvira.
Poznato je da je Vest Hem omiljeni klub basiste Stiva Harisa, Bilić je čekićare i trenira, ali se nije poklopilo da nastupe zajedno, pa da Bilić sa slavnim metalcima uđe u istoriju kao član benda barem na jedan dan.
Iz plejade novijih zvezda, izdvojio se Memfis Depaj, jedna pesma mu ima 14 miliona pregleda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar