Glavna razlika između Ronalda i Mesija - šta je tajna uspeha, a nisu pehari

Svako ko je živeo u eri Kristijana Ronalda i Lionela Mesija bez problema može da kaže da je bio svedok i gledalac najboljih fudbalera u istoriji ove igre. Uvek će biti onih kojima će Maradona i Pele biti ti "najveći" fudbaleri, ali Mesi i Ronaldo su pomerili granice i zaigrali u verovatno najboljoj eri sporta.Ko je osvojio više trofeja, dao ili namestio više golova, pokupio više individualnih nagrada jeste bitno, ali ne i presudno. Svaki ljubitelj fudbala ima pravo da doživi igru na sebi svojstven način, pa su tako Mesi i Ronaldo priče za sebe.Jednog možemo nazvati mađioničarom, drugog neprikosnovenmi golgeterom sa "ludom" radnom etikom, ali sada su i njih dvojica na zalasku karijere. Kada će doći vreme da se oprostimo i od njih kao profesionalnih fudbalera, ne znamo, verovatno kroz neku godinu, ali nesumnjivo je da se taj trenutak približava. Međutim, postoji jedna stvar koja posebno razdvaja Ronalda i Mesija u ovim poznim igračkim godinama i tu se krije tajna nekoliko poslednjih uspeha.Ronaldo je karijeru započeo kao krilni igrač, voleo je da dribla, da se zabavlja sa loptom, a onda je izrastao u surovog golgetera. Mesi je sve vreme bio "plejmejker", sa loptom u nogama izvodio je magije, pronalazio najbolje uglove za dodavanja i šuteve i često u igri imao više šmeka nego njegov najveći rival.Sada kada su duboko zagazili u četvrtu deceniju života, Ronaldo "traži" od ekipe i saigrača da igraju za njega, da mu nameštaju golove i što bolje šanse, dok je Mesi druga priča. Omaleni Argentinac sa velikim srcem i još većim fudbalskim znanjem, spreman je na terenu da se stavi u službu tima, da igra za sve, a isto vreme svi znaju kome da daju loptu kad je najteže.Svi znaju da Mesi nikada neće biti sebičan, da će mu krajnji cilj uvek biti ekipa, dok je Ronaldo sada neka totalno druga priča. Reklo bi se da baš zbog toga, Ronaldo sada sedi na klupi u Portugalu i dobija "šut kartu" iz Mančester junajteda, dok Mesi hara svetom i s ponosom diže "boginju" koja mu je toliko dugo falila i koju je nenormalno priželjkivao.Mesi je izabran za najboljeg igrača Svetskog prvenstva u Kataru, umalo mu je izmakla i "Zlatna kopačka" Mundijala, ali ništa od toga ne bi uspeo da pored sebe nije imao argentinske ratnike, koji su bili spremni da fudbalski poginu za njega. Ronaldo to u Portugalu, a ni u Junajtedu nema. Protiv njega se okrenuo čak i deo portugalske javnosti, pa je i selektor Santoš odlučio da odlučujuća dva meča u Kataru ostavi prvu zvezdu na klupi. Ni golovi za Ronalda više nisu ziceri, ne postiže ih sa lakoćom, već mesecima se muči, pa se postavlja pitanje da li i gde može da zablista, makar malo, kao nekada, jer svi bismo to voleli.Daleko od toga da Portugalac nije imao zlatne momente tokom karijere. Znao je i on da se stavi u službu tima, pa je tako na Evropskom prvenstvu 2016. godine pretrpeo povredu u finalu, tugovao je, plakao, ali je na kraju pored aut-linije bio drugi trener i zbog toga se na kraju i radovao trofeju prvaka Starog kontinenta. To je verovatno samo jedan od mnogih primera, ali razlika između njega i Mesija se možda sada i najbolje vidi.Priča o tome ko je najbolji i najveći fudbaler svih vremena možda neće biti do kraja rešena, i Ronaldo i Mesi imaju svoje argumente (sa "boginjom" verovatno Argentinac malo više i bolje arguemnte), ali se s punim pravom može reći da je Argentinca već neko vreme lakše i lepše gledati na terenu. Njegova magija usrećila je sada u pozitivnom smislu "fudbalski ludu" argentinsku naciju, a rekordi će sigurno nastaviti da se pišu. Bar još neko vreme.BONUS VIDEO Prvi reprezentativni susret Lea Mesija i Luke Modrića

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mesiiluka-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4846243"]