Dobro je što znamo da je Dušan Tadić kriv za sve

U međuvremenu smo saznali da je prvak Evrope postala ekipa Španije koja je pobeđivala sve na svom putu, pa i Englesku u finalu.

Saznali smo i da klinci od 17 godina mogu da igraju opasan fudbal, samo kad im se talenat na pravi način kanališe i kad mu se pruži šansa da ispliva.

Videli smo i da nekim ekipama kao što su Slovenija, Slovačka, pa i debitant Gruzija, nije bilo toliko teško da prođu grupnu fazu, dok su neke kao što je Austrija ostavile odličan utisak i na kraju na jednu loptu ostale bez sreće i boljeg rezultata.

Sve smo to videli dok naši fudbaleri uveliko odmaraju na raznim egzotičnim destinacijama posle dugih i teških sezona. I posle neuspešnog Evra, posle kog izgleda ostadosmo sa Piksijem, ali bez Tadića.

Srbija je u grupi igrala tromo i bez prave kreacije. Odlučnije je napadala samo kada je to morala da radi i bila priterana uza zid, odnosno kada drugi izbor nije imala.

Gubila je u dve od tri utakmice u grupi i na kraju jedva izvukla dva boda. Englezi su preko naše reprezentacije sa, utisak je, laganih i minimalnih 1:0 stigli do prvog mesta i lakšeg dela žreba, pa mogu i nama da zahvale na tome što nisu otišli na onu stranu gde su bile ale poput Nemačke i Španije.

Inače dosadna grupa videla je samo remi za remijem i malo kvalitetne igre, gde je Srbija očito bila najmanje kvalitetna i shodno tome je završila na četvrtom mestu.

Za sve to je, logično, kriv Dušan Tadić. Zar ne? Ko bi drugi bio, pa nije valjda selektor Dragan Stojković Piksi, da se ne lažemo...

Ako i nije kriv, Tadić možda u očima stručnog štaba deluje bar kao neko na koga se najlakše može pokazati prstom, pošto je očito da nije sve štimalo u timu Srbije, kao što nikad i ne štima.

Kapiten je posle prve utakmice izgovorio konstataciju koja je mnogima zaparala uši i stvorila različita i sukobljena mišljenja.

"Najspremniji sam igrač u ekipi. To sam rekao i selektoru. Imamo dobru komunikaciju, pričali smo i saopštio mi je da ću ući u drugom poluvremenu. Primili smo brzo gol, posle su oni usporili igru. Žao mi je zbog rezultata, mogli smo da uzmemo bod ili tri", rekao je Tadić jer je igrao kao rezerva protiv Engleza nekih pola sata.

S jedne strane je bilo onih koji su tu rečenicu podržali rekavši da tako radi pravi kapiten, a sa druge oni koji su tvrdili da takve konstatacije narušavaju hemiju u ekipi.

A onda je Dušan otvoreno rekao da se nije složio sa Piksijevom odlukom i da ju je samo prihvatio jer se zna ko je fudbaler, a ko selektor.

Da Piksi nije menjao po nekoliko igrača od utakmice do utakmice, ne mislim samo sad na prvenstvu, da nije štelovao odbranu eksperimentima u poslednjem trenutku i da je sve to funkcionisalo iole pristojno, to bi se i videlo na terenu.

Ovako mi izgubimo od Austrijanaca 2:1, Piksi kaže: "Verujte vi meni, ili nemojte, zaključak je da smo bili bolji od Austrije".

Neodoljivo to podseća na poznatog čoveka iz jedne druge sfere života koji tako sve naše diplomatske ili državne poraze jednim "kvrc", prstom, pretvara u pobede 5:0 ili "šamare onoj drugoj strani".

Pa, selektore, i Vi, drugi poznati čoveče, porazi su porazi, kako god ih vas dvojica predstavljali svojim spinovima i manipulacijama.

Tadić se požalio na odluku selektora otvoreno, a jedina razlika u odnosu na prljav veš koji je svih ranijih godina izlazio u javnost posle velikih turnira, jeste u tome što se sada nešto desilo "ad hok", odmah i na licu mesta. Pritom je ovde igrač samo bio iskren.

Time je sebe kandidvao za žrtvenog jarca, dok je Piksi bio na kanabeu sa "onim drugim čovekom" koji se za sve pita i koji je najavio da će sa selektorom i Džajićem proćaskati prijateljski posle turnira.

Epilog je izgleda da je Tadić kriv, a da Piksi nije ništa kriv. Ostaje tu gde jeste i pored toga što ovog puta nije imao isti alibi kada je Srbija igrala u Kataru.

Tada je izgovor za neuspeh bila "bolnica" u ekipi, odnosno to što su igrači verovali da mogu da igraju iako su bili povređeni i slično.

I tamo smo gubili skoro dobijene mečeve, pa ispadosmo lošiji nego kada je ekipu vodio Mladen Krstajić. A svi znamo kada je i pod kojim okolnostima Krstajić pristao da vodi reprezentaciju na Mundijalu u Rusiji.

Pred ovaj turnir sada je Stojković pričao da je atmosfera dobra, da je sve kako treba, a onda kada se opet desio raspad, otišao da gleda finale u Berlin kao navijač, ljubitelj fudbala.

Za tri i po godine koliko je na klupi Srbije, jedne kvalifikacije su bile stvarno dobre, sve ostalo je bilo za zaborav. Realno.

"Pričao sam sa Kapelom, Vengerom, Klopom, Benitezom, Dejvidom Mojesom… Njihovo mišljenje ne razlikuje se puno od one analize koju smo napravili posle Evropskog prvenstva. Kapelo mi je rekao da nismo zaslužili da izgubimo od Engleske. Kaže: ‘nije to bilo tako loše’. Mora da se da gol, mora da se pobedi", pričao je Piksi.

Pa kud onda ne pobediste bar Mađare u prethodnih godinu dana? Ili Bugare? Dobro, imamo mi tu Švedsku i 3:0 pre Evra, i to je nešto valjda.

Tadić je kriv što nije dao u grupi gol kao što je uradio odmah čim se vratio u Fenerbahče kada je zatresao mrežu Strazbura.

Kriv je verovatno i što će posle tog gola verovatno opet biti onih priča - evo, vidi ga, kako može ovako da daje golove za klub, ali ne može za reprezentaciju? To slušamo već predugo, iako je činjenica da ni on nije blistao u Nemačkoj.

Pa šta je trebalo da pričaju Argentinci pre nego što su osvojili Svetsko prvenstvo u Kataru - da je Mesi "kanta", jer ne može da uradi ništa sa reprezentacijom?

Ne, ljudi su iscrtavali njegov lik na bubnjevima uz Maradonin i pre te titule, dok je ostatak sveta pričao stvari poput ove iznad, da nikad neće biti ostvaren do kraja dok Argentina ne ode do vrha. Sada su ti glasovi ućutkani.

A da bi se glasovi kritike ućutkali u Srbiji, potrebno je da nam neko ne farba oči na gotovo preslikan način kako to rade neki drugi ljudi već 12 godina.

Baš to je, nažalost počeo da radi Piksi, koji je posle Evra između redova provukao i da se pobrojanim legendama fudbala sviđa njegova ideja o podmlađivanju nacionalnog tima, a Srbija bila osma najstarija ekipa sa prosekom 27,4 godine.

Ok, Tadić stvarno kvari taj prosek jer ima 36 godina i nije u igračkom "prajmu", ali nije ni prvi, ni poslednji koji u tim godinama igra na zavidnom nivou. Evo jednog sam spomenuo iznad, mada je Mesi generacijski talenat. Tu je i Robert Levandovski, Luka Modrić, pa Tadić nije usamljen kao "matorac" koji i dalje igra.

Samo je možda usamljen kao neko ko se očito suprotstavio selektoru kad ovaj već uživa podršku viših instanci, i to ne onih iz Saveza.

Možda će kao Tadićeva poruka Piksiju da bude protumačena i njegova fotografija bez majice od pre neki dan, gde se vide isklesani trbušnjaci, kao svojevrsna potvrda: "Je l' vidiš zašto sam ti rekao da sam najspremniji?".

Nije se dugo nakon toga čekalo da se pojavi priča kako Dušan Tadić više neće igrati za reprezentaciju Srbije. Dobro je, sad bar znamo ko je bio najveći problem u timu, pošto već Piksi sve to savršeno slaže iz utakmice u utakmicu.

A koliko savršeno, eto videćemo koliko u septembru kad u goste u Beograd dođe Španija, ekipa koju je sa tribina, umesto sa klupe, gledao i u Nemačkoj na Evropskom prvenstvu. Samo da se nadamo da je ovog puta stvarno izvukao pouke.

BONUS VIDEO: Priče iz kornera - Mirko Poledica