Dve Piksijeve reči su važnije od svakog sećanja na Maksimir

Podeli:
Foto: Screenshot / Youtube

Ljubitelji fudbala nisu mogli da se nagledaju magije koju je sa sobom nosio Dragan Stojković Piksi.

Niš je postao premali za momka odraslog u naselju Pasi Poljana, pa se 1986. godine preselio u Beograd, obukao dres Crvene zvezde i zauvek ostao legenda kluba, kroz epitet jedne od pet „Zvezdinih zvezda“.

PROČITAJTE JOŠ

Četiri godine bile su dovoljne, Piksi je 1990. otišao u Olimpik iz Marselja, navodeći tada za TV novosti da nije bilo nikakve šanse da ostane u Zvezdi.

Sve je bilo dogovoreno tokom sezone, koja nije delovala sjajno po ekipu koju je trenirao Dragoslav Šekularac.

Zagrebački Dinamo je bio jesenji prvak, Zvezda je završila evropsku jesen porazom od Kelna, a u javnosti se već pojavila informacija da je Piksi pronašao novo mesto za sebe.

Nije se to svidelo navijačima Zvezde, ali ni njihova reakcija nije naišla na odobravanje crveno-bele „desetke“.

„Potpisao sam predugovor sa Marseljom i našao se na meti navijača i novinara, kao, ja sam uzeo pare i baš me briga. Nisam uzeo ništa u tom trenutku, a i da jesam, to se ne bi promenilo kod mene, borio bih se za Zvezdu do poslednjeg daha. Neprijatno mi je bilo kada su mi navijači zviždali. Da li su oni svesni da ja volim Zvezdu više od većine njih? Da sam kao klinac dolazio na stadion i čak jurio protivničke navijače?“

PROČITAJTE JOŠ

Jurenje ga je i ispratilo iz Zvezde, iako je moglo da bude kobno po njega.

Piksi je sa desetkom na leđima stigao u Zagreb, na utakmicu prolećnog dela prvenstva protiv Dinama, meč koji je mogao da odluči šampiona, s obzirom na to da je Zvezda uspela da preokrene stanje na tabeli.

Utakmica nikada nije odigrana zbog – jurenja. Navijači Zvezde su jurili navijače Dinama, milicija je jurila koga je stigla, pa i samu sebe, fudbaleri poput Zvonimira Bobana jurili su milicajce, a Piksi je bio tiha meta navijača Dinama.

Razlog je bio jasan – Piksi je bio apsolutno prva zvezda jugoslovenskog fudbala, ali je bio problem što je Srbin, pa su „purgeri“ smatrali da ga to favorizuje u odnosu na Bobana, kućnog prijatelja „oca hrvatske nacije“ Franja Tuđmana.

„Molim vas da me ništa ne pitate o politici jer me je baš briga za nju. Mislim da su sportisti imuni na nacionalizam“, govorio je Piksi, ne želeći da upliće svoje ime u stvari koje, izvesno, nisu mogle da izađu na dobro.

Sa druge strane, Boban je postao jedan od glasnogovornika „novog hrvatskog poretka“, a status heroja je dobio napadom na milicajca Refika Ahmetovića.

„Nismo se uplašili, nego smo se šlogirali od straha! Priznajem, pomislili smo da nećemo izvući žive glave“, govorio je Piksi nekoliko nedelja posle čuvene utakmice na Maksimiru.

Nije Stojković trebalo da bude samo meta verbalnih napada.

Navodno, Ahmetović svedoči da je od navijača Dinama nekoliko dana posle katastrofalnih dešavanja na „Maksimiru“ čuo da je plan bio da Piksi bude fizički napadnut – i ubijen.

Takvi navodi se nikada dosad nisu pojavili, niti su povrđeni iz drugih izvora, pa se može dovesti u sumnju njihova verodostojnost, ne iz ugla nekadašnjeg milicionera, već tog navijačkog, često spremnog da izgovori koješta da bi sebi dao na značaju.

Ipak, činjenica je, Piksi je bio omražen u Zagrebu, sve dok nije napustio Jugoslaviju i postao član francuskog Olimpika.

Upravo je iz Francuske, Stojković odgovorio na naš poziv upućen kako bi dao svoj komentar na navode koje je izneo Ahmetović.

No comment„, kratko je odgovorio na pitanje Nova.rs i stavio tačku na spekulacije o tome da je atak na njegov život bio uzrok haosa na Maksimiru.

Stojković se sa neprijatnostima suočavao u svojoj državi, Srbiji, iz koje je još dva puta odlazio i veliko je pitanje da li će se ikada vratiti za stalno.

Možda jednog dana, kada neko „bolji“ ne bude vređan, šikaniran i na kraju nateran da ode.

Jednog dana kada priča o „Maksimiru“ postane opomena, a ne predmet novih glorifikacija, sa koje god strane da one dolaze.

Foto: EPA PHOTO EPA/SASA DJORDJEVIC

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar