Od "bre" do "izvini": Piksi došao kao fantom slobode i odveo nas ravno do dna

Koliko je težak i bolan uspon, još brži je i teži pad. Jer na kraju uspona te čeka slava, lovorike, obožavanje, a po završetku pada samo bol i poniženje.

Ovu klasičnu priču koja se ponavlja kroz eone još od početka vremena prolazi Dragan Stojković Piksi.

Legenda koja je sijala kao malo koja na nebu fudbalskih bogova, potpuno se ugasila u tmini leskovačke noći.

Bio je to tresak ravan onom koji ga je gore i vazneo.

Majstor sa loptom, milovao je bubamaru kao malo ko, postizao golove za pamćenje, zaluđivao navijačke mase. Od Autokomanda, preko finte i slobodnjaka za čuveno "adios Špancima", do japanskog cara.

Poštovali su ga i oni protiv kojih je igrao i oni sa kojima je igrao. Možda karijera nije bila ispunjena trofejima u skladu sa talentom, ali to u slučaju Piksija nije bilo ni važno. Bio je voljeni majstor voljene igre.

A onda je došao kao selektor, spasilac vazda posrnule fudbalske reprezentacije.

Spasilac kakvog stalno čekamo i kao narod, ne shvatajući da smo sebi jedini spas.

I izgledao je Piksi kao obećani Mesija kada nas je u velikom stilu odveo pravo u Katar.

Igrali smo lepo, atraktivno, rešetali mreže, dobili mit o Mitrogolu koga obožava čitava nacija i ekipu koja i kad gubi kao protiv Portugala dva puta igra do koske i preokreće sve.

Selektor je umesto klasičnih fraza uskliknuo "šta bre eventualno" pokazujući da nema kompromisa ni povlačenja ostavljujući citat za večnost.

Ej, Srbine zamisli to - igramo lep, napadački fudbal, skidamo skalpove velikanima i to sve sa m*dima do poda i bez straha protiv mnogostruko jačeg.

Kao nekad dok smo bili narod vredan poštovanja, kao da nas opet vodi neki Živojin Mišić, Stepa Stepanović...

Ali dosta o mitovima... Jer za razliku od velikih vojskovođa koji su ostali ovenčani slavom, Piksi je na kraju bio samo mit.

Puklo je nešto već u Kataru kada smo otišli pompezno, a vratili se sa ukusom mlakog razočarenja i stihovima Bjelog dugmeta na usnama "a moglo je bolje".

Uspeo je nekako Piksi uz pomoć sistema koji značajno olakšava da reprezentaciju odvede i na Evropsko prvenstvo posle skoro četvrt veka i veže dva velika takmičenja. Uspeh realno gledajući ako se pogleda moderna fudbalska istorija i sposobnost da se na tom polju samouništimo.

Sa druge strane, nije ni smelo da nam se desi da na ne odemo na Evropsko prvenstvo na koje odlaze i mnoge nefudbalske nacije.

Bilo je to ipak dovoljno da Piksi zadrži status heroja, makar kad pogleda odraz u ogledalu. Kako to biva kod nas, kada jednom napraviš uspeh, narod traži još, više, brže, bolje...

Dobili smo novu eliminaciju, još jači osećaj da je sve pogrešno do koske i cepanja na relaciji selektor i igrači.

Ni mediji, ni javnost više nisu imali razumevanja za donedavnog heroja koji je zaglibio i u političku kanalizaciju aktuelnog režima.

Uostalom, koliko vas je pomislimo slušajući selektora u poslednjih godinu dana da sluša vrhovnog vođu koji nas proganja i na javi i u snu... Ili bolje rečeno u košmarima.

Piksi je uveliko počeo da menja odelo superheroja i uskočio u odelo političkog demagoga.

Posle Evropskog prvenstva je morao da ode, a odlučio je ili on ili neko umesto njega da treba da ostane. Da sve vreme od tog neuspeha bude vreća za udaranje svakog kome nešto nije bilo po volji.

Izgubljen u takvom narativu i još uvek zaslepljen odrazom sopstvene veličine u ogledalu, samo je kopao još dublju jamu izjavama i ponašanjem.

"Šta bre eventualno" je bio prirodni, spontani uzvik čoveka koji puca od samopouzdanja i zna šta radi. Sve što je izgovorio u poslednjih nekoliko meseci je bio pokušaj slomljenog čoveka da ohrabri sebe i nekako ubedi plebs da je on još uvek Taj.

A nije bio, nije ponovo postao heroj nacije. Ako bi to uopšte i bio čak i da je pobedio Albaniju.

Na kraju balade, dobili smo samo izvinjenje naciji. Ono izvinjenje koje stigne prekasno i najčešće ne znači ništa. Natopljeno bolom zbog sopstvenog pada i jedom i besom koji je izvirao iz svake pore i izgovorene reči.

Došao je Piksi da bude heroj nacije, a zapravo je kao u stihovima grupe Azra došao da bude fantom slobode i da nas vodi ravno do dna.

BONUS VIDEO Aston Villa vs. Crystal Palace - Game Highlights