Ljudi treba da se ugledaju na njih
U subotu je obeležena godišnjica smrti Siniše Mihajlovića, legendarnog srpskog fudbalera i trenera, a uz njega je do samog kraja ovozemaljskog života bila supruga Arijana.
Mihajlović se nekoliko godina unazad borio sa leukemijom, nekoliko puta ju je i pobedio, ali je bolest na kraju bila jača i prerano oduzela život čuvenom sportisti.
U svim životnim situacijama najveću podršku davala mu je njegova porodica, a pogotovo supruga Arijana sa kojom je bio u braku dugih 25 godina. Sa Sinišom ima petoro dece – ćerke Viktoriju i Virdžiniju i sinove Miroslava, Nikolasa i Dušana.
Stoički je sa Sinišom podnosila lečenje i sve teške trenutke, a kada se njen suprug prvi put suočio ne samo sa kancerom, već i sa koronom, za italijanske medije je rekla:
„Ovo su bili teški meseci, sve vreme sam uz njega. Suočili smo se sa tim bez gubljenja kontrole. Moram reći da smo jedni drugima dali snagu. Važna stvar je imati snagu da reagujete na ovakve situacije. Siniša je u Bolonji, veoma je jak. Bio je dovoljno jak čak i za koronu. Ima neverovatnu snagu u svemu što radi.“
Takođe se tada osvrnula na početak njihove ljubavne priče i objasnila da se nikada nije pokajala što je napustila karijeru, kao i da je to bila ljubav na prvi pogled.
„Sa Sinišom je to bila ljubav na prvi pogled. Napustila sam televiziju sredinom 1995. godine, jer je on bio u Sampdoriji, ja u Rimu i nismo se često viđali. Odabrala sam porodicu i rekla bih da sam dobro izabrala. Siniša me je osvojio svojom slatkoćom. Tačno je da je došao na večeru i zamolio mog oca za dozvolu da me zaprosi“, otkrila je tada Arijana.
Zapravo i sam Siniša priznao je prijatelju da je znao da će oženiti Arijanu onog dana kada ju je ugledao.
„Tog prvog dana kada sam je video, upoznali smo se preko jedne naše prijateljice, kojoj sam rekao, reci joj: ‘spreman sam da je oženim i danas i sutra, kadgod’“, rekao je proslavljeni fudbalski stručnjak jednom prilikom.
Arijana od dana Sinišine smrti do danas nije prestala da kači slike Mihajlovića, što njegovih, što zajedničkih, što za decom, a nema sumnje da je uspomena na njega živa svakog dana i to ne samo u srcima i mislima njegove porodice, već i mnogo većeg broja ljudi.