Kantrimen: Iran neće biti sudržan - strahujem da bi moglo da dođe do šireg rata na Bliskom istoku

Zajedničkom akcijom Izrael i Sjedinjene države su napale Iran. U ovoj akciji ubijen je i vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.

N1: Iransko rukovodstvo je ubijeno u prvim minutima rata, u prvom napadu. Da li je to bilo iznenađenje za vas? Svakako jeste za ostatak sveta.

Kantrimen: Mislim da je, naravno, iznenađenje to što je napad Izraela na iransko rukovodstvo bio uspešan tako rano, istovremeno sa američkim napadima na vojne objekte. Ono što je, po mom mišljenju, najviše iznenađujuće i obeshrabrujuće jeste način na koji je ovaj zajednički napad prekinuo diplomatiju koja je zapravo napredovala između Irana i Sjedinjenih Država. Brzo pribegavanje ratu umesto nastavka diplomatskog puta imaće posledice po SAD i svet godinama unapred.

N1: Očigledno je da je ovaj napad planiran duže vreme. Predsednik Tramp je dao rok Iranu i kada su pregovori prošlog petka propali, usledio je napad. Međutim, Iran tvrdi, kao što ste pomenuli u vezi sa diplomatijom, da je sve to planirano i sprovedeno tokom pregovora. Kako vi vidite tu vremensku liniju?

Kantrimen: Mislim da je jasno da su Sjedinjene Države i Izrael to planirali mnogo unapred. Ne bih rekao da su pregovori propali. Obično, kada kažete da je diplomatski proces propao, obe strane se saglase da je propao. U ovom slučaju, ministar spoljnih poslova Omana, koji je posredovao u pregovorima, bio je u Vašingtonu samo nekoliko sati pre napada i rekao da je ostvaren napredak i da postoji nada za rešenje prihvatljivo za obe strane. Uprkos tome, Sjedinjene Države su napale.

N1: Iran je već bio pogođen prošlog leta. Dakle, da li trenutno u Vašingtonu postoji procena u kakvom je vojnom stanju Iran?

Kantrimen: Svakako je Iran znatno oslabljen nakon prošlogodišnjih napada. Setite se da je nakon tih napada Iran reagovao uzdržano. Ispalio je nekoliko raketa, ali nije pogodio nijednu američku bazu na način koji bi izazvao žrtve. Mislim, a i moji prijatelji koji pažljivije prate Iran veruju, da ovog puta Iran neće pokazati uzdržanost. Zaključiće da će se, ako ne uzvrate Sjedinjenim Državama, ovaj proces pretvaranja da se pregovara, dok se istovremeno priprema napad, jednostavno nastaviti. Zato strahujem da bi pre nego što se ovo završi moglo doći do šireg rata na Bliskom istoku.

N1: Iran je odgovorio napadima na američke baze. Ne znamo tačan obim posledica, ali videli smo eksplozije u Bahreinu, u UAE, u Kuvajtu, čak i rakete koje su padale na Izrael i Kipar. Da li vas je takav odgovor iznenadio? Da li se ovako nešto moglo očekivati?

Kantrimen: Mislim da treba očekivati da će Iran nastaviti sa odmazdom u vreme i na mestu koje sam izabere. To će uključivati mete koje su očigledne, ali i neke koje možda ne biste predvideli.

Na primer, ne bih predvideo napad na Kipar. Ali mislim da je iranska logika da se ovaj američki napad neće završiti dok se i Evropa ne uključi. Evropljani treba da vide da nije dovoljno ćutati kada SAD vode rat po sopstvenom izboru. Ne podržavam iransko stanovište i nemam simpatije prema iranskom režimu, ali pokušavam da objasnim kako mislim da oni vide svet, a u ovom trenutku imaju veoma malo opcija.

N1: Iran i dalje tvrdi da ne napada susede, već samo lokacije povezane sa američkim bazama, iako smo videli pogođene hotele i stambene zgrade. Možemo li u ovom trenutku reći da se Iran potpuno izoluje, čak i od arapskih zemalja?

Kantrimen: Iran je imao veoma malo prijatelja i ranije. Sirijski režim je pao. Rusija, s obzirom na sopstveni agresorski rat u Ukrajini, nije u poziciji da značajno pomogne Iranu. Mislim da Kina ne želi da se uključi. Teško je videti gde Iran može da pronađe prijatelje ili saveznike. Ali isto važi i za Sjedinjene Države. Ulaskom u rat po sopstvenom izboru, koji je nezakonit prema Povelji UN i međunarodnom pravu, koji je neopravdan jer su razlozi koje je Tramp naveo netačni, koji je nepopularan kod kuće jer Amerikanci ne podržavaju ovu intervenciju, i koji je nerazborit jer nisu postavljeni jasni ciljevi, nije jasno da li je iko u Vašingtonu razmislio o pitanju koje morate postaviti pre početka rata - kako se ovo završava?

N1: Možemo li ovo uporediti sa Irakom 2003. godine, odnosno sa razlozima za invaziju na Irak, kada se tvrdilo da razvijaju biološko i hemijsko oružje? Postoji li dovoljno dokaza o razvoju nuklearnog oružja u Iranu da bi se započeo napad?

Kantrimen: Ne. Ne postoji takav dokaz. Dakle, postoje dva različita pitanja. Prvo, šta Iran zaista radi? I drugo, kako se to poredi sa Irakom 2003? U drugom slučaju, američka administracija je iznela lažne tvrdnje o iračkom oružju za masovno uništenje i to iskoristila kao izgovor za sveobuhvatni rat, uključujući kopnenu invaziju. Ipak, predsednik Buš je tada pokušao da objasni svoje postupke, tražio je podršku međunarodne zajednice i dobio je odobrenje Kongresa. U ovom slučaju, Tramp nije učinio ništa od toga, iako mislim da ne namerava da pošalje kopnene trupe u Iran kao što su SAD učinile u Iraku. Ova operacija ima mnogo manje opravdanja, i u činjenicama i u pravu, nego Irak 2003, koji je sam po sebi bio najveća strateška greška SAD u poslednjih 50 godina.

Što se tiče iranskog nuklearnog programa, Tramp je prošle godine tvrdio da je bombardovanje u junu potpuno uništilo program. Svakako ga je značajno unazadilo, ali Iran i dalje ima 400 kilograma visoko obogaćenog uranijuma na lokaciji koja meni nije poznata. Iran nema sposobnost da taj materijal pretvori u upotrebljiv materijal za bombu niti da konstruiše bombu. Takođe, tvrdnja Trampove administracije da bi Iran uskoro mogao da ugrozi SAD interkontinentalnim balističkim raketama jednostavno nije tačna. Iran je godinama daleko od takve sposobnosti. Termin koji je ključan u međunarodnom pravu, neposredna pretnja, ovde jednostavno ne postoji, bez obzira na to šta Trampov režim tvrdi.

N1: Šta možemo očekivati u narednim nedeljama? Dalju eskalaciju? I možda glavno pitanje - kada se ovo završava i po koju cenu?

Kantrimen: Ne znam koliko će trajati. Mnogo zavisi od gospodina Trampa i od toga kakve noćne more ima usred noći. Teško mi je da vidim kako se dolazi do pregovaračkog završetka. Da sam na mestu Iranaca, ne bih verovao nijednim pregovorima niti ponudama Sjedinjenih Država. Mislim da možemo reći da je jedan od Trampovih ciljeva, promena režima u Iranu, malo verovatan. Iranci su se pripremili za eventualne atentate na svoje rukovodstvo i znaju redosled nasledstva. Ideja da će se nenaoružani građani pobuniti protiv režima koji poseduje oružje u najmanju ruku je nerealna. Iranci ne vole svoju vladu, ali još manje vole haos. Videli su haos koji je nastao nakon svrgavanja lidera u Libiji, Siriji i Avganistanu i neće srljati u takvu vrstu haosa. Zato mislim da su pred nama dani i nedelje eksplozija i smrti. Moje misli su uz Amerikance, vojnike i civile u regionu, ali i uz narod Irana.