3
Fudbaleri Srbije pobedili su Švajcarsku sa 2:0 u Ligi nacija u Leskovcu i ulepšali veče za oko sedam, osam hiljada navijača "orlova". A veče je krenulo potpuno drugačije.
„Tepanje li je?“, mrtav hladan i smiren kao da gleda loto, pitao je čovek iza mene dok je ispred stadiona „Dubočica“, oko sat vremena pred meč nastajao kurcšlus.
PROČITAJTE JOŠ:
Krenulo je kao guranje i komešanje, preraslo je u tuču i povike „ej, boli, boli“, dok su policajci sa rukama iza leđa vodili nekoliko ljudi.
Bilo je i onih koji su sabili u pod i kad vidiš takvu scenu, ne možeš da ne pomisliš: Čoveče, pa šta su uradili da ih ovako razvlačite?!
Nešto kasnije od kolege koji je bio odmah pored makljaže čujem da je zato što su hteli da unesu zastave „Nema predaje“ i mapom Kosova i Metohije na tribinu.
Pomešaj gužvu, možda malo alkoholne hrabrosti i nabusitosti sa nervozom policajaca jer se znalo da na meč dolazi Aleksandar Vučić i dobije se ovako loš uvod u sudar sa Švajcarskom.
Čovek koji je u poslednjih 12 godina uradio sve kontra prisustvu Srbije i njenih institucija na Kosovu i Metohiji, sedeo je nekoliko desetina metara od mesta na kom su mlatili ljude zbog neke zastave.
Isti čovek je sedeo nekoliko desetina metara i od mesta gde su pre toga dovozili decu iz Kosovske Mitrovice kombijem pod pratnjom policije sa „RKS“ tablama.
Kad to kao čovek vidiš ne može da ti se ne skupi kiselina u želucu. Budeš ljut, ogorčen, pa čak i besan.
A onda te Aleksandar Mitrović i reprezentacija Srbije nateraju da to staviš po strani i zaboraviš bar na 90 minuta, ili koji minut više. I hvala im na tome.
Od starta se znalo da Švajcarska neće biti prijateljski dočekana u Leskovcu, a kako bi i mogla posle svega što se dešavalo od 2018. naovamo?
Više se pred utakmicu pričalo o Granitu Džaki i Đerdanu Šaćiriju i njihovim provokacijama nego o fudbalu. U jednom trenutku sam se čak slučajno našao među grupicom švajcarskih navijača koje je policija pratila kao da smo na derbiju Zvezde i Partizana.
Okruženi kordonom, ofarbani u crveno-bele boje i maske, bili su živopisan prizor. Pa ipak čuvani kao da su ultrasi. Sve je to bila zasluga politike i cirkusa koji su zbog Kosova pravili Šaćiri i Džaka.
Dragan Stojković Piksi je sve to pred meč probao da vrati na fudbalski teren tako što je rekao da je „Džaka za njega jedan od najboljih veznjaka u Evropi“ i uradio je pravu stvar.
Džaka je, pak, verovatno dobio dobronameran savet da ne pravi cirkus sa simbolima Kosova ili Albanije, što je radio u Rusiji i Kataru.
Ovde bi ipak bilo previše. Mitrović je dva puta do sada igrao protiv Švajcarske na velikim takmičenjima, isto toliko puta je davao golove i ostajao kratak i za bod.
Švajcarska je u Rusiji na Mundijalu dobila sa 2:1, u Kataru sa 3:2 i posebno boli što su oba puta provokatori rešavali mečeve.
Sada se prosto crtalo da se tako nešto ne desi. Mitrović je izašao na teren sa kapitenskom trakom na ruci i teško da ćete naći nekoga ko može da kaže da je nije zaslužio najviše od svih u ovom trenutku.
Duže od decenije u reprezentaciji, postao je nacionalni rekorder po broju golova, smirio se u krugu porodice i temperament usmerio na to da što bolje šutne loptu ili se za nju izbori.
I ok, na sve to smo navikli prethodnih godina u klubovima i reprezentaciji, ali u subotu uveče smo ipak videli jednog drugačijeg Mitra.
Našim navijačima ne služi na čast što su izviždali švajcarsku zastavu, jer će neki prosečan Švajcarac koji nema pojma o tome šta su radili Džaka i Šaćiri da kaže: „Vidi koji varvari“, ali cela ta atmosfera nije omela fudbalere Srbije.
Ni uvrede i zviždanje kada god bi Džaka uzeo loptu, ništa. Tako i treba da bude, a Smederevac je bio jedan od onih koji su se postarali da se to ostvari.
Miran i sportski pozdrav sa Džakom kao kapitenom Švajcarske, žestok tempo i trčanje na terenu na kraju krunisan evrogolom.
„Pet minuta, pet minuta“, ponavljao je Mitrović u završnici prvog poluvremena, a blizina tribina terenu daje vam mogućnost da igračima vidite i grimase na licu, da vidite kako dišu.
On je sve vreme izgledao fokusirano, osvrtao se, gurao, trčao, pokušavao da doda i dribla, šta god je u tom trenutku bio pametan izbor.
Mitrović, Strahinja Pavlović i Veljko Birmančević su dali ostatku ekipe jednu zaraznu energiju koja ne može da te ne vuče da izgoriš i kad te umor stiže.
Sigurno je da je i novog kapitena „orlova“ umor malo sustizao posle sata igre i delovalo je kao da u startu malo okleva kad je krenuo po onu, ne baš idealnu, loptu koju je Zdjelar poslao u prostor.
Čini se kao da ga je baš traka povukla napred i odgovornost koju sad nosi. Epilog znate, stigao je loptu da ne ode u aut, driblao pored Manuela Akanđija i onda poslao fantastičan šut pravo u mrežu smrznutog Gregora Kobela za 2:0. Tog momenta verujem da je većina na stadionu već zaboravila autogol Nika Elvedija iz prvog poluvremena i karambola u petercu Švajcarske. Bilo je bitno samo to što je delovalo kao da će se Mitru konačno desiti ta pobeda protiv „sajdžija“. Zaslužio je to pristupom.
Mislite da takav pristup nije pomogao i Predragu Rajkoviću nešto kasnije kada je ušao u čarke sa Švajcarcima pred izvođenje penala?
Mogao je i da primi gol, ali pokazao je dozu drskosti koju jedan profesionalac mora da ima ako hoće da bude i pobednik.
Takvog će ga i sreća u jednom trenutku pogledati, a na nas je protiv Švajcarske konačno bacila oko, jer su i oni imali i prečku i neke opasne šanse.
Sve bi možda bilo drukčije da su ih iskoristili, ali nisu i posle dva bolna poraza, konačno je prekinuta ta glavobolja zvana Švajcarska.
Glavobolju sada ima Murat Jakin sa svojim stručnim štabom jer posle tri utakmice u Ligi nacija ima ravno nula bodova.
Srbija ih ima četiri, ali više od tih bodova raduje što je energija u dve od tri utakmice bila zaista dobra.
Borbenost, želja videli su se kod svih, ponajviše kod trojice spomenutih u timu „orlova“.
Sa jednom razlikom. Veljko ima još kilometara da pregazi da bi se izborio za neki bolji ugovor i klub od Sparte (i može to), Strahinja je bio rešen da se dokaže ljudima u Milanu da greše što su ga zapostavili u poslednje tri utakmice, dok je Mitar već veteran i malo šta ima da dokazuje.
Ako ništa drugo, odigrao je skoro 100 utakmica za reprezentaciju, skoro sigurno će osvojiti vrh koji drži Dušan Tadić i rekorder je po broju golova.
Uz to je i dobar saigrač u svlačionici. Videlo se kako je izgrlio Andriju Maksimovića kada je izlazio iz igre u 73. minutu kako je bodrio ekipu sve dok sudija nije svirao kraj, a Mitrović je kao kapiten upisao prvu pobedu.
Pa, neka tako nastavi. Možda ne mora protiv Španije za dva dana u Kordobi, mada je rekao da mu ne bi smetalo da postigne pogodak, ali evo već protiv Danske – valja i tu vratiti neke skorašnje dugove.
BONUS VIDEO: Tuča ispred stadiona u Leskovcu
