Košarkaši Partizana su pobedili ekipu Baskonije rezultatom 87:83 u okviru 30. kola Evrolige, u utakmici odigranoj pod svodovima još jednom prepune "Beogradske arene".
Bio je ovo meč devetoplasirane i desetoplasirane ekipe na tabeli u kojoj su obe ekipe tražile stabilizaciju svojih pozicija koje vode u plej-in.
Željko Obradović nas je na večerašnjoj utakmici po ko zna koji put podsetio koliko je košarka interesantna igra, koju možeš igrati na različite načine. Kako smo tokom sezone vise puta gledali “small ball” postave koje plene brzinom i mobilnošću i kopiraju Golden Stejt Voriorse, sinoć je Partizan podsetio na neke druge, crno-bele, samo na one iz Teksasa – San Antonio Sparse.
Šta je sve donelo igranje sa dva centra?
Željko je sinoć napao Baskoniju sa dve petice, Brunom Kaboklom i Frenkom Kaminskim zajedno u petorci, a način na koji su oni odradili posao i razmontirali španskog predstavnika je podsetio na dominaciju “kula bliznakinja” – Dejvida Robinsona i Tima Dankana.
Kako se ne bi preterano zadrzali na ovoj temi, kratko ćemo zaključiti da „high-low“ pasovi jako prijaju Kaboklu dok je pik dosta bolje igrati sa Frenkom kao blokerom, a koji nam je po ko zna koji put pokazao da poseduje kompletan ofanzivni potencijal.
Ova Žocova sesija probudila je pomalo uspavane divove Partizana, reklo bi se – u pravi čas.
Igranje sa dva centra nije vajdilo samo u napadu, već je reket bio po prilično zatvoren, te su izostali oni jeftini poeni sa zicera.
Mozda najjači utisak posle sinoćne pobede je kompletno drugačiji “mindset” ekipe koja je konačno odigrala svih 40 minuta u visokoj koncentraciji.
Defanzivno zalaganje konačno na nivou i faktor Ponitka koji nikako ne sme da se ignoriše
Defanzivno zalaganje je gotovo bilo perfektno, pa su izostali brojni otvoreni šutevi iz kojih se u dosadašnjem delu takmičenja često “ginulo”.
Ovakav pristup u odbrani doneo je stabilnost crno-belima u još jednoj rezultatski neizvesnoj završnici. Ni dve kardinalne greške Kevina Pantera na samom kraju utakmice, koje su rezultirale gubitkom poseda, nisu uspele da destabilizuju srpsku ekipu, te se nekako nameće razmišljanje da kapiten ipak ne bi trebao u poslednjim napadima da ima loptu kod sebe s obzirom na to da mu nije prvi put da ima ove vrste problema.
Markus Hauard je svakako imao svoje veče, ali to ne može da baci senku na izuzetno zalaganje Meteuša Ponitke.
Da, Hauard jeste postigao veliki broj poena, ali to ne može pokvariti utisak konstantnog pritiska na gotovo svaki posed.
Pi Džej Doužer je potvrdio klasu, jer samo veliki igrači će pogoditi odlučujuće šuteve na kraju utakmice i pored nešto lošijeg izdanja tokom meča.
Da nekim slučajem taj presudni šut nije ušao, interesantno bi bilo videti na utakmici, a docnije i pitati Obradovića da li bi opet branio šut za tri poena ili ipak pravio faul.
Sledeće kolo Partizan igra protiv Reala iz Madrida. Ako se podsetimo prošlog duela ove dve ekipe, setićemo se da je srpski predstavnik baš posle ovog duela, na izgled istrošen, otpočeo seriju utakmica koje odigrao nesto lošije. Možda je ova utakmica trenutak kad će se stvari okrenuti u suprotnom pravcu.
PIŠE Viktor Sadiković
BONUS VIDEO