0
Nije nikakva novina reći da je Željko Obradović pravi trenerski unikat. Nije novina reći ni da je najtrofejniji evropski trener. Ali, ti veliki rekordi su satkani od niza pojedinačnih, manjih uspeha koji su učinili da navijači Partizana iz dana u dan blistaju od radosti.
Prošle godine je Partizan izbačen iz Evrokupa od Burse, a ove sezone se navijači nadaju da bi Obradović mogao da uzme desetu „evro titulu“. Euforija za Kaunas je prosto eksplodirala, a navijači već gledaju ka Fajnal-foru, guglaju karte, cene smeštaja i već traže slobodne dane… Zašto? Zato što na klupi imaju čoveka kom bezrezervno veruju da će napraviti novo čudo.
PROČITAJTE JOŠ
Željko Obradović je jedini trener u istoriji Evrolige koji je otvorio plej-of seriju sa dve pobede na gostovanju. To niko drugi nije uspeo u istoriji. I dok svi ostali nisu uspeli da to urade niti jednom, Željko je to uradio čak dva puta i to oba puta kada je igrao protiv svojih bivših klubova. Sada je sa Partizanom dva puta srušio Real usred Madrida, pa se već prepričava kako je „kraljević“ postao prosjak (neki bi rekli čak i klošar).
Pre šest godina godina je prvi put u istoriji to uspeo da uradi tada je kao trener Fenerbahčea uspeo da srušio Panatinaikos dva puta u Atini. Šta se desilo kasnije? Pa upravo ono što izaziva euforiju među navijačima. Obradović je doneo Fenerbahčeu titulu prvaka Evrope.
I dobra stvar je što na terenu Obradović ima produženu ruku i čoveka koji zna kako bi to trebalo uraditi. Upravo zbog toga i ne čudi što je nakon Obradovića u svlačionici posle prve utakmice govor održao i Džejms Naneneli. Dok je Aleksa Avramović propagirao da se u utorak uveče proslavi velika pobeda, a sutra da se trenira. Naneli je mirno govorio da bi se trebalo fokusirati da se Real dobije i drugi put u Madridu.
Ono što je do četvrtka bilo nemoguća misija, sada je postao najlepši san navijača Partizana. Zato taj manji san predstavlja nukleus kojim se crpi snaga za atomsku košarku koja im je potrebna za plasman na Fajnal-for, ali istovremeno i za mečeve koji ih čekaju tamo.
Obradović je blizu toga da završi i 22. seriju koju igra u plej-of završi pobedom, a do sada je samo jednom izbačen u ovoj fazi takmičenja. Obradović je pripremio ekipu tako da je od kraja marta dizala formu i sada je održava na visokom nivou.
Sada više niko ne potcenjuje Partizan, šta više strahuje se od „parnog valjka“ koji je zaista postao mašina za razbijanje velikana širom kontinenta.
I po čemu je to Obradović toliko specifičan? Delić te čarobne formule koja varira od neverovatne tenzije i perfekcionizma na treninzima sve do prijateljskog slavlja po njihovim završecima, ispričao je igrač koji je upravo u dresu Reala podigao trofej sa Obradovićem.
Upravo na jednu takvu epizodu podseća Marka, citirajuću Džoa Arlaukasa, koji je za Željka igrao u Realu.
„Jednog dana me je Željko izbacio sa treninga. Nisam bio fokusiran i poslao me je u svlačionicu. A onda je došao i zainteresovao se za mene i izgladili smo odnos tako što smo popili piće. Kući sam došao polupijan pošto sam sam stukao flašu Čivasa. U jednom trenutku te nervira, a već u sledećem ti je najbolji prijatelj“, pričao je Arlaukas, a piše Marka.
U jednom od nedavnih razgovora istakao je da taj odnos sa Željkom nije nimalo lak jer ne odstupa ni za milimetar od onoga što traži od igrača.
„Znali smo popriličan broj puta da kažemo jedan drugom: ‘J*** se’, on meni, pa ja njemu. Imali smo svađa, sučeljavanja. Nije uopšte teško mrzeti Željka kada vas trenira i kada imate moj temperament, a ja sam bio pomalo poznat da imam problema sa emocijama, nisam se suzdržavao, besneo sam. Znali su to i ostali treneri, ali niko nije bio kao Željko. Bio sam u čudu“, kazao je Arlaukas.
I zbog toga u Partizanu imaju razloga da veruju da se snovi ostvaruju. Uostalom, već hodaju po oblacima, zašto ne ići i do samog kraja.
BONUS VIDEO Najveća sramota evropske košarke: Tuča u Madridu, svi igrači isključeni, Jabusele davio i bacio na parket Egzuma
