6
Košarkašima Partizana posle večitog derbija sa Crvenom zvezdom u 18. kolu ABA lige ostaje nekoliko pitanja, a prvi naredni ispit biće protiv Monaka u Evroligi.
Zvezda je sa 88:86 pobedila u napetoj završnici u kojoj je Brazilac Jago dos Santos pretrčao ceo teren i pogodio pored Ognjena Jaramaza i Alena Smailagića.
Zvezda sada ima 16 pobeda i dva poraza, dok je Partizan na 13-5, što ne može da zadovolji trenera crno-belih Željka Obradovića, jer je očigledno da crno-beli ove sezone imaju makar dva lica.
PROČITAJTE JOŠ:
Teško je očekivati da će tim sa Malog Kalemegdana do kraja ABA lige ispustiti prednost koju ima protiv najvećeg rivala, pošto su ostali do sada pokazali da nisu tako ozbiljni kandidati za titulu. Lani smo videli koliko može da znači ta prednost domaćeg terena, jer je Partizan tu pravio svoju prednost, pred navijačima koji ga prate fanatično i u Beogradu i na gostovanjima po Evropi.
Stvorili su crno-beli ili bolje rečeno „probudili“ apetite navijača, koji već drugu sezonu maštaju o Evroligi i tome da „ostvare jedan davni san“.
Taj san se zove titula u Evropi, gde je Partizan već bio na tronu 1992. Prošle godine ga je jedna tuča manje u Top 8 sa Realom delila od Fajnal-fora, a znamo da je tamo sve moguće.
Zbog toga se sada ambicije navijača ne menjaju, dok stručnom štabu nije lako da traži maksimum u Evroligi i ABA ligi uporedo, pa Partizan ponekad deluje kao da u ABA „odrađuje posao“, dok u Evropi grize više i deluje skoncentrisanije.
Potrebno je vremena njegovoj napadačkoj mašini da se razmaše i kad se to desi, onda ni Zvezdinih 19 poena prednosti u poslednjoj četvrtini može da ne bude dovoljno.
Isto važi i za neke jače evroligaške ekipe, koje doduše sada imaju recept da u prvom poluvremenu uđu „u meso“ igračima Partizana, pa da se u nastavku mole Bogu da Kevin Panter, Džejms Naneli i ostali ne počnu da pogađaju sve što šutnu, jer se onda nikome u Evroligi ne piše dobro, ali i dalje ostaje pitanje šta mogu da urade u regionalnom takmičenju i koliko će između ta dva biti rastrzani do kraja sezone.
Međutim, kako je ritam takmičenja surov i nedovoljno podređen igračima, nema mnogo vremena za slavlje, ali ni tugovanje.
Tako Partizan u sredu od 19 sati gostuje Monaku u okviru 24. kola Evrolige.
Prvo pitanje koje Obradović sa svojim timom treba da reši smo već nekako pomenuli, a u to konkretno spadaju loše otvaranje utakmica, velike oscilacije u igri i često sustizanje velikih razlika.
Imali su crno-beli ove sezone nekoliko situacija u kojima su okretali velike razlike (Makabi i PAO u Beogradu na primer), ali već neko vreme imaju problem sa ulaskom u utakmicu, pa su tako na primer protiv Makabija i Žalgirisa već u prvoj deonici imali ogroman zaostatak.
Koliko god da se Obradovićeve ekipe bore do kraja i poslednjeg žvižduka, koliko god da su sposobne da okreću velike razlike i vraćaju se u život iz meča u meč, sigurno da nikome nije prijatno kada se meč otvori velikom serijom rivala, što je bio slučaj i u derbiju.
Dalje, Frenk Kaminski je igrač koji je zaslužio da pričamo i pišemo o njemu. Imao je američki centar period od tri utakmice na kojima je dobio tek 78 sekundi na parketu, ali je u prethodne tri pokazao zašto je pravo pojačanje za Partizan ove sezone.
Protiv Mege je za 12 minuta imao 14 poena uz po dva skoka, asistencije i ukradene lopte. Protiv Žalgirisa je upisao 12 poena i tri skoka za 15 minuta, dok je protiv Zvezde bio jedan od najboljih na terenu sa 18 poena i pet skokova za 22 minuta.
Ono što se Kaminskom do sada najviše zameralo jeste odbrana i nemogućnost da u preuzimanju bude agresivan na bekovima, ali je u napadu i te kako moćno oružje, što se možda i najbolje pokazalo protiv Zvezde, iako je upisan poraz.
Kaminski je veoma inteligentan košarkaš, koji zna da reši udvajanja, podeli pas, ali i da se u napadu okrene i završi na obruču, te sa lakoćom rešava situacija na niskom postu, kada igra jedan na jedan. Na sve to može da raširi i pogodi trojku, pa tako nadoknadi neke svoje nedostatke u odbrani.
Protiv Žalgirisa smo videli da je i Obradović odlučio da ga koristi na malo drugačiji način, nego što je to bio slučaj do tada.
Sa Kaminskim su vršene rukometne ili hokejaške izmene, po principu obrana-napad, kada god je to moglo, pa je Obradović tako pokušao da sakrije njegove defanzivne mane, a upotrebi ofanzivne vrline, koliko god je to moguće. I protiv Žalgirisa i protiv Zvezde Kaminski je prihvatio ulogu kakva mu je data, videlo se da i on želi da se dokaže i pokaže u pravom svetlu, što mu je i pošlo za rukom.
Biće zanimljivo videti kako će Kaminski biti korišćen protiv Monaka, s obzirom da nije sposoban da čuva njihove bekove među kojima dominira Majk Džejms, ali bi na primer mogao komotno da se nosi sa Donatasom Motiejunasom pod košem, dok bi mu Donta Hol možda malo manje odgovarao zbog fizičkih predispozicija.
Monako verovatno nije ekipa protiv koje bi Kaminski mogao da dođe do izražaja kao na primer u derbiju, ali bi zato Kaboklo mogao da iskoči u prvi plan, pošto je protiv Zvezde bio na terenu tek sedam minuta.
Takođe, još jedno pitanje koje treba da se reši u Partizanu je odbrana od prvog minuta.
Kad god se spuste u stav i budu agresivni, crno-beli imaju i povoljan rezultat. Kada to nije slučaj, obično na početku utakmica, to onda nikako ne biva dobro.
Tako je bilo i protiv Zvezde, Makabija, Žalgirisa…
Nekada deluje kao da je Partizanu potrebno vreme da zagreje motore, kao da se ekipa „ne pali“ kad utakmica krene, nego tek tamo od druge četvrtine ili poluvremena.
Zašto je to tako, teško je reći, motivacija sumnjam da je problem, ali svakako da Obradovićevi momci moraju da budu više „nabrijani“ i fokusirani od prvog podbacivanja lopte.
Ono što je pozitivno jeste da Obradović konačno ima na raspolaganju sve igrače, niko nije povređen, a Aleksa Avramović je već pronašao dobar ritam i mogao bi da bude „x-faktor“ u nekim narednim mečevima.
Posebno treba istaći i Pi Džej Doužera, koji je znatno podigao formu u odnosu na početak sezone, te je izrastao u jednog od najbitnijih šrafova ove mašinerije. Utisak je da kada Doužer igra dobro, tada je i Partizan na dobrom putu, a na terenu radi praktično sve.
Što se Monaka tiče, jasno je da je Džejms najbitniji igrač te ekipe sa ogromnim napadačkim potencijalom. Monako je verovatno tim koji je uz Real fizički najdominantniji u Evroligi, pa će biti potrebno da crno-beli i na taj način adekvatno odgovore na terenu.
Pored Džejmsa posebna pažnja mogla bi da bude usmerena ka Okobu, Lojdu i Dijalou, koji takođe igra odličnu sezonu, dok je Kemba Voker potpuno van ritma ove sezone i deluje da nema ni pravu ulogu u francuskom timu. Unutrašnja linija Monaka je i te kako fizički dominantna, ali mnogo više, pre svega u napadu, zavisi od bekova i njihovih kreacija.
Ne treba zaboraviti da je Monako u sjajnoj seriji od pet vezanih pobeda u svim takmičenjima, ima skor 13-10 u Evroligi, dok je Partizan na 12-11, te će to biti duel direktnih konkurenata u borbi za plej-of.
Crno-beli su slavili u prvom meču u Beogradu nakon produžetka sa 89:85, a prošle sezone su dvaput dobijali Monako, te im on ne predstavlja bauk.
Ipak, opuštanja ne sme i ne treba da bude na gostovanju u Francuskoj, jer Partizanu nije još zagarantovano ni plej-in mesto, dok je druga pozicija daleko „samo“ tri pobede.
