0
Mečevi Partizana i Efesa imali su sudbinski karakter u nekim navratim prethodnih godina za crno - bele jer su imali i neverovatan uticaj na ishod sezone.
Jednom je to bila preloma tačka nakon koje je Partizan krenuo put do plej-ofa i zamalo ispustio Fajnal for, a prošle sezone je bio trenutak kada je sve krenulo nizbrdo.
Meč u četvrtak od 20.30 u „Areni“ nema ni blizu takvu težinu, ali bi u zavisnosti od ishoda mogao da olakša ili oteža sam početak sezone.
Poraz pred domaćim navijačima pred duplo kolo u Španiji lako bi ekipu Partizana moglo da dovede u situaciju da za desetak dana bude imala skor od 1:4, dok bi pobeda mogla da crno-bele pogura u potpuno drugom smeru, pa čak i do četiri pobede.
PROČITAJTE JOŠ
Značaj za crno-bele ima i ako se pogleda prošla sezona i učinak na domaćem terenu – Partizan je imao jedva pozitivan skor od devet pobeda i osam poraza što ga je na kraju koštalo plasmana bar u plej-in. Poređenja radi, dve sezone uzastopno pre toga je taj odnos pred domaćom publikom bio 12:5. Zato je važno ponovo uspostaviti moćan domaći teren i na njemu graditi temelj uspeha za ovu godinu.
A prepreka nije nimalo naivna i crno-bele čeka izuzetno težak posao.
U najavi nove sezone, gigant iz Istanbula je svestan u najuži krug kandidata za Fajnal for, a gotovo da nema nikoga ko sumnja da će direktno obezbediti plasman u plej-of.
Razlog za to je sveža krv i rekonstrukcija koja je odrađena tokom leta koja je značajno podigla kvalitet ekipe koji od dve titule u nizu iz ere Ergina Atamana konstantno pada.
Iako je u završnici prošle sezone Efes podigao formu i bio blizu da izbaci Panatinaikos posle pet utakmica sjajne plej-of serije, odlučeno je da se ne nastavi dalje sa Lukom Bankijem.
Ekipu je preuzeo Igor Kokoškov uz pomoć nezamenjive figure u vidu Tomice Mijatovića koji je na kratko bio i za kormilom i uz to dobio prilično moćan roster.
Od ključnih figura su ostali Šejn Larkin koji je za razliku od prošle sezone spreman od starta, kao i Erčan Osmani i Vensan Poarje. Osmani je na Evrobasketu nastavio meteorski uspon od prošle sezone, a na početku ove je verovatno i najbolji igrač ekipe i neko ko će u ovoj fazi sezone biti jedan od ključnih aktera. Osim njegove sjajne igre, razlog zašto je toliko važan jeste povreda Vensana Poarje kojeg neće biti verovatno do kraja sezone i upravo sposobnost Osmanija koji je primarno krilni centar da pokrije minute na petici, da bude pretnja sa niskog posta i kao strelac i kao kreator što olakšava život bez Francuza Kokoškovu.
Od igrača koji su ostali a imaće svoju ulogu u rotaciji su svakako najvažniji kapiten i legenda Rodrigo Bobua kao i Šejmus Hazer koji je takođe imao dobar Evrobasket.
Pojačanja su zato birana da prave razliku i to naročito u spoljnoj liniji.
Posle najbolje sezone u karijeri u dresu Bajerna, stigao je Nik Vajler Beb, koji je u ovom trenutku možda i najraznovrsniji bek u takmičenju. Vrlo dobar kreator, može da napadne i prodorom uz solidan šut, donosi značajan kvalitet i u odbrani.
Ajzea Kordinije nema tu lepezu kao Vajler Beb, ali mu u ovako noćnoj spoljnoj liniji to ni ne treba i jako dobro koristi prostor na početku sezone.
Zato je poslednje pojačanje Džordan Lojd odmah preuzelo napadačke ključeve ekipe u ruke pošto od starta sezone igra u velikoj napadačkoj formi koju je preneo iz dresa Poljske sa Evropskog prvenstva.
Ovakva moć spolja je kupila i vreme Kol Svajderu da se polako uigrava i ako pronađe svoju ulogu sa šuterskim potencijalom koji poseduje, Kokoškov bi mogao da dobije igrača koji kad se zapali može da ostvari uticaj na igru u rangu Endija Obsta iz Bajerna.
Takav potencijal u reketu ima i Kai Džons, čije je dovođenje pomalo i hazarderski potez zbog specifičnog mentalnog sklopa, a kada se na sve doda da su u reketu i Bris Desert koji je za vikend pokazao da bi mogao da ima važnu ulogu u odsustvu Poarjea i iskusni Jorgos Papajanis, radi se o noćnom sastavu.
Efes možda nema elitno krilo, ali sa ovakvom količinom talenta to možda i ne bude toliki problem.
A kada je sam meč u pitanju, nekoliko stvari upada u oči nakon dva odigrana kola. Iako je uzorak jako mali, brojke su vrlo simptomatične. Biće to sudar dve od tri najneefikasnije ekipe kada se gleda broj poena, pošto ja Partizan u proseku postizao 78 poena po utakmici što je najmanje u Evroligi, a Efes 83 i treći je najnefikasniji tim po tom parametru gde ih razdvaja samo Real Madrid.
Međutim, te brojke bi lako mogle da zavaraju da ekipe ne igraju dobru napadačku košarku, a razlog manjem broju poena od konkurencije na startu treba tražiti u tempu. Kada se pogleda broj poseda, u pitanju su dva najsporija napada u Evroligi po tom parametru. Jasno je da obojica trenera insistiraju na ceđenju sata kada se igra sa postavljenim napadima i da se uvek traži najbolja opcija.
Zbog toga u ovom slučaju bolju sliku prikazuje ofanzivni rejting koji je kod Efesa 123 i čini ga šestim napadom lige, dok je kod Partizana 119,3 što i dalje crno-bele drži bliže dnu, ali pokazuje i visoku napadačku efikasnost na nivou sezone svih timova.
Za Partizanove lošije brojke sveukupno je najveća krivica u šutu za dva i velikom broju promašenih zicera zbog čega su crno-beli na dnu Evrolige, ali kako nije posledica loše selekcije, to bi jako brzo moglo da se promeni. Sa druge strane, šut za tri poena je na elitnom nivou i sa 46,2 odsto je drugi tim lige iza Armanija. Tu se i vidi najveća razlika dva tima na startu sezone pošto je Efes treći najlošiji u tom segmentu dok je za dva u samom vrhu. Međutim, kao ni kod Partizana, te brojke ne treba da zavaraju jer u timu iz Istanbula imamo veliki broj elitnih šutera, a pogađaju i visoki igrači kao što su Osmani i Papajanis.
Važan faktor će za Partizan biti da nastavi dobro da skače. Iako je u sezonu ušao sa jednim klasičnim centrom, crno-beli su jako dobro skakali. Na stranu što su po ukupnom broju skokova sa 32 po meču 14. u ligi, kada se zagrebe ispod površine, stvari mnogo drugačije izgledaju.
Crno-beli naima uzimaju 74 odsto dostupnih defanzivnih skokova po čemu su najbolji u ligi, pa je možda veći problem u odbrani i velikom borju pogodaka iz igre rivala zbog čega nema prostora toliko za veći broj skokova. Osim toga, Partizan je u prva dva kola dozvolio najmanje ofanzivnih skokova, samo 6,5 po utakmici i to će biti važan faktor i u meču protiv Efesa.
Ono što će morati da se promeni, jeste odbrana šuta za tri poena. Nešto što je Partizan radio dobro prethodnih sezona, ove je noćna mora i u prva dva meča su rivali šutirali 52,2 odsto što su najlošije brojke u takmičenju.
Obe ekipe su među tri najlošije po pitanju asistencija, ali treba reći da i jedan i drugi trener često igraju setove, gde igraju akcije koje se ne završavaju direktnim asistencijama, a ipak su delo velikog broja igrača u samoj postavci.
Uzorak je kao što smo više puta pomenuli mali, ali jasno je da su kada je u pitanju Efes na početku odskočili Džordan Lojd i Erčan Osmani. Lojd je na proseku od 20,5 poena po meču uz sjajnih 63 odsto iz igre od čega neverovatnih 50 odsto za tri i bez promašaja sa linije slobodnih bacanja u 10 pokušaja koliko ih je imao u prva dva meča. Sve to mu je odnelo i prosečan indeks od 22 po meču i status najboljeg igrača sezone kada su brojke u pitanju.
Reklo bi se ipak da njegov uticaj prevazilazi Erčan Osmani koji je sjajne partije u Evroligi nadogradio i u prva dva kola turske lige. Osmani je u Evroligi drugi strelac tima sa 14 poena, prvi skakač sa 5,5 skokova, deli treće mesto u ekipi po broju asistencija sa 1,5 po utakmici i drugi je najkorisniji sa indeksom 17 uz 53 odsto šuta iz igre.
U turskom prvenstvu je prvi strelac ekipe sa 17,5 poena, prvi skakač sa osam skokova i uz to ima 67 odsto iz igre i ima dve asistencije po utakmici.
Osmani se ne libi ni da preuzme odgovornost u ključnim trenucima mečeva, donosi enormno mnogo na oba kraja parketa i sveukupno je najvažniji igrač do sada kod Igora Kokoškova. Treba pomenuti na početku sezone i dobre role Šejna Larkina i Ajzee Koordinijea u napadu, kao i doprinose Nika Valjelera Beba i Kaija Džonsa, pa će Željko Obradović imati mnogo tema za razmišljanje.
Kod Partizana se u prva dva kola niko nije dramatično izdvojio pre svega zbog lošijeg izdanja u Dubaiju, a jedini dvocifreni su u proseku Sterling Braun sa 13 poena i Džabari Parker sa 10,5 po meču, dok su najbliži tome Šejk Milton i Karlik Džons sa 9,5.
Utisak je da je prvo ime ipak Isak Bonga koji je osim što je prvi skakač sa sedam skokova po utakmici i lider ekipe u odbrani koja sa njim deluje neuporedivo bolje, a radi i gomilu stvari u napadu i skoku i uz to je igrač sa najvećom minutažom u ekipi.
To se najbolje vidi kroz indeks korisnosti po kojem je najbolji u ekipi sa 16,5 indeksnih poena po utakmici, ispred Sterlinga Brauna sa 14,5 i Šejka Miltona sa 12,5.
Jasno je iz svega navedenog da nas očekuje istinski spektakl i meč za sve košarkaške fanove.
