Petnaesto kolo Evrolige donosi nam utakmicu Partizana i Reala.
Partizan će biti gost u meču dve ekipe koje trenutno pokazuju najbolju formu od svih učesnika ovog takmičenja, pa je „hajp“ oko ovog duela i te kako opravdan.
Prošlogodišnja serija, koja je odlučila učesnika F4 turnira, a koju je Partizan košarkaški izgubio, odnosno Real „rvački“ dobio, stvorila je tenziju u odnosima dve ekipe. Gotovo da nije bilo intervjua, a da se nemili događaji iz pomenute serije (u kojoj je Partizan vodio s 2:0, pa izgubio 2:3) nisu evocirali, te se u svakoj rečenici sagovornika iz crno-belih redova mogla osetiti mešavina žala za prokockanom prednošću, kao i želja za katarzom. Zato se može očekivati da će prikazana ljubaznost na ovom meču biti samo deo protokola, a osmeh aspekt podsmeha.
Partizan je za ovu utakmicu napravio najbolju moguću uvertiru, i pored svih problema sa povredama igrača, uspeo da veže pet pobeda (osam ako računamo i regionalno takmičenje), te sasvim rasterećeno može da uđe u meč sa najboljom ekipom lige.
Poslednja evroligaška pobeda protiv ekipe iz Valensije nam je pokazala da četa Željka Obradovića ume da igra i na mali broj poena i da imaju odgovor i za vrlo čvrstu (da ne kažem grubu) igru „narandžastih“.
Valensija je prva ekipa koja je uspela da odbranom spusti crno bele na ispod 80 ubačenih poena, a posle dužeg vremena i da dobije bitku u vazduhu. Španci su zabeležili čak 10 skokova više, ali ta skakačka nadmoć nije materijalizovana na pravi način, jer je Valensija šutirala veoma loše slobodna bacanja i meč je završila na svega 55 odsto učinka kad je reč o šutu sa linije penala.
S druge strane, segment koji je krasio beogradsku ekipu u ovom meču su ukradene lopte kojih je ukupno bilo 12. Rezultat ovako uspešnog „lopovluka“ je reakcija Željka Obradovića na slab procenat šuta za tri poena Španaca u prvom poluvremenu (i ne samo prvom), te očigledno skupljanje reketa i kidisanje na linije dodavanja. Čak osam igrača crno-belih je zabeležilo po bar jednu ukradenu loptu i upravo to govori u prilog dobroj pripremi utakmice i visokom nivou koncentracije svih igrača u timu.
Drugi bitan detalj koji se mora primetiti u igri Partizana je mirnoća koja je najizraženija u momentima kad je rezultatski najneizvesnije. Postojaće dilema da li je za pobedu bila presudna trojka Alena Smajilagića ili presečen pas Nanelija i „coust to coust“ polaganje koje je usledilo.
Imperativ pobede u večerašnjoj utakmici protiv Reala, što se tiče Partizana, ne bi trebalo da dominira, jer nije ni vreme, ni mesto, a ni prilika da se rešavaju razmirice i otvaraju stare rane.
Piše: Viktor Sadiković
BONUS VIDEO Hezonja za SK o glasinama oko ugovora: To su gluposti