Dan je počeo teškim ustajanjem koje je više ličilo na pravo odlepljivanje iz kreveta.

Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Za teško ustajanje je kriva duga noć, jer ne samo da sam prao veš u hotelu do pola 4 ujutru, već sam uporedo i pisao tekst. Završilo se tako što sam se praktično onesvestio čim je obraz dodirnuo jastučnicu.

PROČITAJTE JOŠ

Usledilo je još jedno psovanje alarma, a onda lagani prelazak ulice da bih video najbolji pogled na Melburn sa 88. sprata. Australijanci su i od toga napravili predstavu, pa je prethodilo IR iskustvo (u Srbiji se to još zove 5D), a onda izlazak na balkon. Nemam strah od visine, ali sam progutao knedlu kada su imrovizovani kavez za ljude izbacili na 300 metara otvorenog pada. Poda mnom je bilo staklo, a što reče Čeh Marek: „Visimo na 300 metara bez ikakve opcije B da se spasimo, a više me čudi što je dole gotovo prazan parking“. I u Brnu imaju iste probleme kao u Beogradu…

Nije lepo videti koliko neki ljudi znaju da budu usamljeni u tim situacijama kada se veći deo grupe zabavlja, ali nije svakom data socijalna inteligencija ili želi da je razvija.

Skajdek
Foto: Nova.rs

Usledila je i poseta najvećoj pijaci na južnoj hemisferi koja je sve samo ne spektakularna. Nisam uspeo da ispunim ni tri zadatka koji me prate već 15.000.

Uz sve to nas je uhvatila kisa po povratku na kompleks oko 13.10 po lokalnom vremenu ili za ljubitelje tenisa pri rezultat 3:1, 40:30 za Ribakinu protiv Ostapenko.

To je značilo da ću još jedan letnji dan provesti u džemperu, ali ujedno i da je vreme da se razmisli o novoj kupovini. Opcije sa dugim rukavima mi ponestaju…

Kiša Melburn Australijan open
Foto: Nova.rs

Ne znam da li sam tokom noći hrkao u ritmu neke dodolske pesme, ali kada god bih izašao kiša je odlučivala da je odličan trenutak da me dobro nakvasi. Tri od tri je više od obične slučajnosti u ovim momentima.

Ipak, treći put sam pokisnuo zbog jednog pitanja „Miodrag, ti si Srbin?“.

Na kompleksu Melburn parka je zabranjeno pušiti, pa je jedina opcija napustiti tu magičnu granicu. Kada pređete magičnu granicu onda možete da uživate u duvanu ukoliko vam ne smeta kako vas gledaju svi ostali ljudi. Samo radi konteksta, Australija je svetski šampion po ceni cigareta, a mlađima od 18 godina je zakonski zabranjeno da puše bilo kada u životu. Zato i ne čudi što puše samo migranti koji su to navikli.

Vratimo se na ono zaustavljanje na kapiji. Progovorio je Konstantin koji je u dve rečenice otkrio da mu je žena Srpkinja (ukoliko se ne varam Slavica), da ima dve ćerke i da je rumunski bubnjar. Prilično dobar način da nekome otkrijete životnu priču u manje od 20 reči. Mogao bi da se bavi pisanjem CV, verovatno bi to bolje radio nego mnogi teniski sajtovi.

Objašnjava on da je u životu imao turneju u Austraiji, Sloveniji i Srbiji. Prve dve zemlje su previše hladni, govori Konstantin, mešajući engleski i srpski koji zadivljujuće dobro funkcioniše. Baj d vej, to nije mešavina koju koriste hipsteri u našoj zemlji.

Objašnjava Konstantin i u jednom trenutku staje u položaj zvezde i počinje oduševljeno da govori.

PROČITAJTE JOŠ

„Ako vam u Srbiji bude loše, svi će doći da vam pomognu. U Sloveniji i Austriji bi vas samo odgledali“, pričao je Konstantin o 60 godina života.

I dalje se oduševljavam kako ljudi mešaju dva jezika kada govore, a spektakl je tek čuti kolegu Andreja Bučka, ponosnog Slovaka koji živi u Melburnu. Verovatno psuje na 20 jezika sveta, a istovremeno govori sve jedino zavisi ko mu je sagovornik. Ako bi ikada trebalo stvoriti univerzalni jezik na nivou civilizacije (kao što je bilo pokuašaj) jedan od sastavljača bi morao da bude upravo on.

Druga važna stvar je kada provedete mnogo vremena sa nekim ljudima i njihove poruke počinjete da čitate na način na koji izgovaraju. Tako je Rod Lejver zauvek postao Rod Lejvaaa kako to govori Babić, a ko zna koliko puta ću reći „Pozdravčina ili oli se maknut odavde“ kao što govori Bećagović.

Taj psihološki momenat usvajanja detalja iz sredine i objašnjava kako je došlo do ovako neobičnih jezika koji olakšavaju svima da se lakše razumeju. Naravno, nikada ne bi trebalo da se zaboraviti da se ljudi po prirodi najbolje razumeju tokom ispijanja piva, pogotovo kada je ono besplatno u okviru „Happy hour“, kako bi rekli naši stari.

Ali i ljudi koji se nalaze daleko od matice.

I još ovo, do sutra, nemojte da zaboravite da su Česi i Poljaci šampioni u psovanju na srpskom jer tvrde da u njihovom nemaju dovoljno načina da se izraze.

BONUS VIDEO Đoković nakon velike borbe osvojio prvi set protiv Kresija

Komentari

Svi komentari (0)