0
Novak Đoković je osvojio sve, ne postoji više ništa što želi kao što je želeo olimpijsko zlato, a da li želi i dalje da igra tenis?
Tema koja se gotovo uvek pokrene poslednjih godinu, dve, tri, posle nekog velikog uspeha Novaka Đokovića. Tako je bilo i sada kada je u finalu Olimpijskih igara 2024 posle epske borbe pobedio Karlosa ALkaraza i osvojio zlatnu medalju, jedinu koja mu je nedostajala da kompletira kolekciju.
PROČITAJTE JOŠ
Time je apsolutno potvrdio GOAT, postao olimpijski šampion, ima rekordna 24 grend slema, najviše mastersa iz serije 1.000, rekordnih 428 nedelja proveo je na vrhu svetske rang liste.
I ima 37 godina, iz petog pokušaja na OI ostvario je san koji ga je progonio od Pekinga i osvojene bronze 2008. godine, jedine olimpijske medalje za Srbiju.
Ali, kako je rekao, uvek je verovao da za njega ništa nije nemoguće, nije odustajao, godinama je radio da bude bolja verzija sebe svaki dan i na kraju se pozlatio u Parizu.
“Vi ste mene zadužili, nikada vam ovo neću zaboraviti. Da nisam osvojio medalju, nastavio bih dalje da se borim. Hoću da vam ovo bude pelcer, ovo su moje pete Igre, imam 37 godina, nikada do sada nisam igrao finale, i hoću da verujete da ništa nije nemoguće. Da budete svaki dan najbolja verzija sebe, a ne samo na takmičenjima“, poručio je ogrnut trobojkom Đoković srpskim sportistima na slavlju u Olimpijskom selu.
A dok nije počelo veliko slavlje pričali smo emotivno i opširno sa Noletom posle najvećeg uspeha u karijeri, kako je sam naglasio.
„Hoćemo u Los Anđeles“, dobacio je Viktoru Troickom, selektoru srpskih tenisera, dok smo prelazili sa engleskog na srpski deo konferencije za medije, pa se obratio i Miljanu Amanoviću, fizioterapeutu i prijatelju.
„Ajmo u LA, ali ti da igraš, a ja ću da masiram“, uz neizbežan smeh kaže Nole.
Njegov bivši trener Marjan Vajda je pred polufinale rekao da nema sumnje da će osvojiti OI, i da će ići u Los Anđeles ako ne uspe u Parizu.
„On me zna odlično, zato je to i rekao. On je moj član porodice, istina je, želim da igram u Los Anđelesu, volim da igram za Srbiju i na Olimpijskim igrama i u Dejvis kupu, biti deo tima je prelepo. Troicki mi se smeje jer misli da je nerealno, ili zato što ima još četiri godine sa ovim likom“.
Deluje da je Đoković bio pomešanih emocija, velika radost je prednjačila, pa je pričao i o penziji, ali i o daljem igranju.
„Tera me Viktor u penziju, svi, videćemo, možda će i biti… Volim ovaj sport i volim da se takmičim, ne samo da pobeđujem, volim da unapređujem sebe, da treniram. Tenis mi je dao toliko u životu, pokušavam da mu vratim svojom posvećenošću i žrtvovanjem na terenu kada niko ne gleda. Slušati himnu, biti na postolju sa zlatom oko vrata i gledati zastavu Srbije kako se diže iznad svih, nema lepšeg osećaja, ne može ništa da me učini ponosnijim, nadmašiuje sve moje uspehe. Zato je bila toliko željena ta zlatna medalja, i nabila toliko pritiska i meni i svima oko mene. Nastavio bih u Los Anđelesu na sledećim OI, nekako bih se podmladio da nisam sad uspeo, neiscrpna želja me je dovela do ovde i ogromna podrška srpskog naroda koju uvek osećam kada igram za Srbiju“.
Kolege iz inostranstva je zanimalo da li bi Novak sledeći cilj mogao da bude da postane predsednik Srbije.
„Prijatelju, srećan sam svojim životom, želim da uživam u trenutku sa porodicom“, pravu poruku je poslao Novak, najbolji tata što bi rekla njegova ćerkica Tara.
„Ponosan sam naravno ako me tako vide moja deca. Najvažnije da oni misle da sam najbolji tata, da li sam najbolji teniser i sve drugo nije mi mnogo bitno, u njihovim očima želim da budem tata koga oni vole, sa kojim žele da provode vreme. Nema lepšeg osećaja da sve ovo doživim uz njihovu podršku i prisustvo“, naglasio je Đoković.
Porodične vrednosti, danas možda malo i marginalizovane, dobile su dodatno na značaju zato što je trenutak najvećeg karijernog uspeha okrenuo priču na tu stranu. Dakle, džabe sve titule, grend slemovi, pa i to toliko čekano olimpijsko zlato, ako za svoju decu nije najbolji otac.
BONUS VIDEO Anketa pred finale Đoković i Alkaraza
