Tata je najbolji: Novakov urlik iz Pariza do Srbije, a čula ga je cela planeta

Kakav spektakl smo imali na pariskoj šljaci, na terenu "Filip Šatrije", bio je to okršaj za istoriju u svakom smislu. Za zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 2024 igrali su Novak Đoković, najstariji (37 godina), i Karlos Alkaraz, najmlađi (21) koji su došli u tu situaciju.

Toliko puta je Đoković ponovio kako su mu Olimpijske igre glavni cilj sezone, i ne samo ove godine, i toliko se tome posvetio. Tek iz petog puta je i ušao u finale OI, tri od četiri puta je gubio polufinale, i sada je konačno mogao da igra za to zlato koje mu nedostaje.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

Od tog Pekinga 2008. čekao je čak 16 godina, jasno je moglo da se čuje i oseti koliko ga je progonilo to što je Srbiji doneo "samo" bronzu. I dočekao je konačno da postane olimpijski šampion, da osvoji to zlato koje mu je nedostajalo.

Zato sam na kompleks Rolan Garosa došao oko 11 časova, računao sam da je to oko tri sata pre početka spektakla Đokovića i Alkaraza. I fešta je već bila u toku, a nikad više srpskih navijača okupiralo je Bulonjsku šumu.

Srpske trobojke bile su svuda, orilo se "Oleoleole Nole, Nole", došli su ljudi iz svih delova sveta, ali bukvalno. Navijači iz Brazila, srpska porodica iz Izraela, Marina i Bogdan iz Vranja i Kragujevca ogrnuti u zastavu, svi su želeli da prisustvuju istoriji i raduju se zbog Novaka.

Svu petoricu rivala je pobeđivao u dva seta do finala, baš kao i španski teniser, za strašan generacijski sudar na pariskoj šljaci... Verovatno nisam bio na dovoljno teniskih mečeva, ali ono što sam gledao je siguran sam nešto najbolje po pitanju kvaliteta što tenis može da ponudi. Bio je Đoković na izuzetnom nivou, najvišem poslednjih meseci, dok je Alkaraz slao takve "bombe" da je to neverovatno, i sve je stizao.

Delovalo je čak da Novak ima više navijača na tribinama "Šatrijea", što je neobična slika u Parizu, kao i to da je publika prilično nemirna, najblaže rečeno, jer je dobacivanja i vikanja bilo stalno, više puta se čula zvonjava telefona... Počelo je tako što je Novak prilično loše servirao, a i drugi servis mu je Alkaraz čekao baš dosta daleko od osnovne linije.

Prvi od dva ključna momenta prvog seta bio je u četvrtom gemu kada je Đoković ispustio tri vezane brejk lopte. Odmah je pogledao u pravcu sudije kada je propustio treću šansu, što je publika rešila da isprati zvižducima. Znao je Alkaraz koliko je ovo bilo blizu i znao je burno da proslavi to što je poravnao na 2:2, a ta četiri gema trajala su pola sata.

Često, baš često je Novak pokušavao da skrati poene, drop-šotovi su bili takvi da je Alkaraz mogao da ih stiže, dok je Đoković verovatno želeo da izbegava duže razmene.

A, Španac je toliko "tukao" lopticu, da sa strane to izgleda nemoguće da se vrati... Delovalo je na 4:4 da Nole malo posustaje, imao je 0:30, mada je čistio linije i onda... Šta je samo vraćao Karlos, ni loš smeč nije prošao Novaku kako treba, bilo je i pomoći vrha mreže. Svaki poen je morao triput da zaradi i samo tako je uspeo da poništi čak pet brejk lopti.

A tu petu zaredom je proslavio takvim urlikom da se čuo od Pariza do Srbije, što je bio drugi ključni trenutak. Onaj prvi jer nije tada slomio Alkaraza, ovaj drugi jer nije posustao kad nije smeo u gemu koji je trajao 15(!) minuta.

Propustio je čak i brejk i set loptu na 6:5, ali ni to ga nije poremetilo da prikaže magiju u taj-brejku. Bio je to onaj ritern u njegovom stilu, iz najboljih dana, skraćena forhend dijagonala koju je rival samo pogledom mogao da isprati, za 4:3. E, tada se stegla ruka Alkarazu, vezao je dve greške i Đoković je napravio ogroman korak ka zlatu.

Ali, da bi ste stegla ruka Alkarazu, da bi prestao da stiže sve, da bi izgubio sigurnost, morao je da se desi neki potez kao što je bio onaj ritern koji potpuno poremeti protivnika.

"Samo pleši Novače, samo duboke lopte mu šalji", mogli su sa tribina da se čuju i saveti pored nekako naizmenične podrške obojici. A Nole je podršku dobijao i od naših košarkaša, pošto su nekako na finale stigli Nikola Milutinov, Dejan Davidovac i Filip Petrušev.

Ništa manje uzbuđenja i žestoke borbe nije viđeno ni u drugom setu... Fantastično je Đoković jurio Alkaraza, dva servis gema uzeo je sa nulom, za 3:3 je samo jedan poen ispustio.

"Dva sata vas molim da mi kažete kako da udarim i sad...", prekorio je Novak svoj tim, očito nezadovoljan što nema potrebne savete.

Bitka za anale je "pucala" po šljaci, za osvajača Olimpijskih igara 2024! Brejka nije bilo, isti scenario kao u prvom setu, i u drugom je taj-brejk odlučivao.

Novak Đoković i Karlos Alkaraz, sedam poena do zlata! Prvi je bio fenomenalan - ona njegova neodbranjiva forhend dijagonala za minibrejk. Izvlačio je poslednje atome snage, naterao je Alkaraza da pogodi mrežu za 2:0.

Bukvalno ne dišemo, ne trepćemo, niko. Ne pomeramo se sa mesta, zbog malera.

Još pet... Novu, dugu razmenu je Đoković odlučio izbacivanjem loptice u aut - 2:1 - i vraćen minibrejk. Bam, bam, bam, bam, kakvi udarci i kakav forhend. "Bravo, breeee", otelo se svima nama kada smo poskočili, miinibrejk za 3:2, pa smeč za 4:2.

Još tri, promena strana. Alkaraz šalje lopticu u mrežu, na semaforu je 5:2, ogromnih 5:2! Opet mreža, "ajmoooo"!

Još jedan, još samo jedan, Novače! Bravoooo, bravo majstore. Legendo, šampione, GOAT.

Novak Đoković je olimpijski šampion, dame i gospodo. To je to, nema dalje, sviraj kraj.

"Tata je najbolji", što bi poručila njegova ćerkica Tara, na papiru koji je visoko držala da vidi ceo svet, sa nekoliko manjih i jednim velikim srcem uz dve nacrtane srpske trobojke.

I stvarno jeste. I tata tenisa, i najbolji.

BONUS VIDEO