9
Tomislav Momirović, ministar u Vladi Srbije, podneo je ostavku. Prošlo je 19 dana od tragedije u Novom Sadu, gde je betonska nadstrešnica ubila 15 ljudi. Toliko je trebalo da moral i odgovornost, te retke zverke u političkom safariju Srbije, doputuju do Momirovića. Ali ne zavaravajte se – nisu stigli sami od sebe.
Nije ga bilo. Toma Mona je proteklih dana nestao sa radara – kamere i novinari nisu mogli da ga pronađu. I ne, nije to bio znak stida, ni griže savesti, ni straha od javnosti. Nije to bio ni trenutak pijeteta prema žrtvama. Ne, Toma je čekao signal od jedinog koji u ovom sistemu određuje ko ide niz vodu, a ko ostaje na obali. Čekao je Vožda. Jer u naprednjačkom kodeksu, moral i odgovornost odavno su hirurški odstranjeni. Jedini je kompas – šta kaže šef.
I šef je juče rekao. Osamnaest dana nakon tragedije, Aleksandar Vučić je poručio naciji da će „sutra biti novih ostavki“. I kao po komandi, Tomislav Momirović se oglasio.
„Obaveštavam vas da podnosim ostavku na mesto ministra unutrašnje i spoljne trgovine. Zahvalan sam predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću na poverenju i odlikovanju. Za njega i za Srbiju uvek sam tu“, napisao je Momirović.
Ni reč o žrtvama. Ni reč o sopstvenoj odgovornosti. Ni naznaka priznanja krivice. Samo hvalospev Vučiću, njegovom gazdi, kao da je ostavka čin pokornosti, a ne odgovornosti.
I kako bi drugačije? Ovo je čovek čiji su jedini „kvaliteti“ za mesto ministra građevinarstva u prethodnoj vladi bili botovanje na društvenim mrežama i povlađivanje onom ko ga je na funkciju doveo.
Zamislite, makar na trenutak, da je Momirović u pismu napisao nešto drugačije. Da je priznao kako je upravo politika koja pretvara botove u ministre, partijske poslušnike u direktore, a nesposobne u šefove gradilišta, dovela do tragedije. Da je rekao da prihvata odgovornost i da će se staviti na raspolaganje sudovima. Ali, naravno, to bi značilo priznati da ceo sistem smrdi od temelja. A to ljudi koji čine ovaj režim ne rade.
PROČITAJTE JOŠ...
9
52
105
I zato vam, gospodo naprednjaci, ne verujemo. Ne verujemo vam jer tragedija u Novom Sadu nije slučajnost, već posledica vašeg „sistema“. Ne verujemo vam jer vas nije ni najmanje briga za žrtve – brinete samo za svoje fotelje i privilegije.
I opet vas vraćamo na poruku Gorana Ješića, onu koju ste vrlo dobro čuli onda kad ste ga nakratko pustili iz zatvora.
E, to. To vam danas poručuje cela Srbija. Dovoljno je.
A Toma Mona? Nek sa sobom povede i Vučića.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare