Psorijazu u Srbiji ima oko 150.000 ljudi, prema podacima koji su objavljeni 29. oktobra prošle godine, na Svetski dan borbe protiv psorijaze. Međutim, u Srbiji niko i ne govori o psorijazi, a kamo li da zna kako se boriti s njom.
Meni se prvi put javila negde krajem srednje škole, dok sam se spremala za prijemni ispit za faks. Bile su to sitne crvene tačkice, suve, nisu ni svrbele ni peckale, samo su se dovoljno brzo širile, da se uspaničim i krenem po dermatološkim ordinacijama.
Prva dijagnoza bila je psorijaza. Prepisane su mi injekcije penicilina i neka mast s kortikosteroidima. Od injekcija sam dobila podlive, od masti su te crvene tačkice počele da se upaljuju i da peku, a ja sam plakala svakog dana jer me ubeđuju da imam „neizlečivu bolest“ i pitanje je trenutka kad ću biti sva u krastama kao na fotkama koje sam nalazila tražeći dijagnozu na internetu.
Pošto nije bilo poboljšanja ni nakon sledeće kreme, rešila sam da potražim savet drugog stručnjaka. I on je konstatovao psorijazu i bez mnogo detaljisanja mi prepisao istu onu mast, sležući ramenima.
Otišla sam kod trećeg koji je bio u fazonu: „Ma, kakva psorijaza, samo ti jedi vitaminsku salatu i maži ovu specijalnu kremu“. Tu specijalnu kremu je on sam pravio, koštala je poprilično i mogla da se kupi samo u njegovoj klinici, a posle se ispostavilo da istu prepisuje i za ožiljke nakon operacije, te za druge kožne probleme.
U svakom slučaju, tad sam rešila da mu poverujem, iskulirala se malo i bacila na zdravu hranu. Posle samo dva dana sve se povuklo. Svaka tačkica.
Psorijaza je nastavila da mi s vremena na vreme izbija. Uvek u trenucima nekog pojačanog stresa i napetosti, te pada imuniteta, kao upozorenje da mi ceo sistem „trokira“. Uglavnom bih uspevala da je već na početku suzbijem, tako što bih se sabrala, naspavala i napucala vitaminima. Nisam koristila nikakve kreme, osim onih redovnih za negu tela. Što se mene tiče, psorijaza je autoimuna bolest, problem je unutra, tako da sam se oslanjala na zdravu hranu i zdrav ritam života, koliko god je u mojoj moći. I to je radilo.
Ipak, poslednji put kad sam se osula, pre nekoliko meseci, u čitavom haosu koronavirusa i izolacije, brige, strahova, policijskih časova – nisam nikako uspevala da izbrišem crvene ranice koje su mi se proširile po laktovima, kolenima, šakama i stopalima. A leto je stiglo.
Distanciranje psorijazom
S prvim izlascima u kratkim rukavima i suknjama shvatila sam koliko zapravo te crvene flekice „bodu oči“, mada sam ja imala utisak da se situacija popravlja i da niko neće ni primetiti. Ne znam koliko puta sam usput čula: „Šta ti je to crveno?“; „Uh, al te nešto izujedalo“; „Gde si se to izubijala?“… „Psorijaza“, odgovarala sam kratko i pratila reakcije.
Pročitajte još:
Uglavnom bi samo klimnuli glavom, skrenuli pogled i, možda tripujem, ali činilo mi se bar za nijansu pojačali distancu. Neki su pokušavali da izrazom zabrinutosti brzo prekriju izraz gađenja koji im je na trenutak sevnuo na licu, jer, je li, drugari smo… Ako bih nastavila sa smeškom da psorijaza nije ništa zarazno, da mi je pao imunitet, da je od stresa, rekli bi „znam, znam“ i prešli na komentarisanje svega što nam se dešavalo u proteklom periodu, pa smo eto svi toliko pod stresom…
Da imam kraste, kao na fotkama koje definišu ovu bolest, verovatno me ne bi ništa pitali. Znaju svi šta je psorijaza. I svi znaju nekog ko ima psorijazu, a to „ne izgleda tako kao kod mene“. Što ne znači da im je manje gadna.
Imam i ja nekoliko prijatelja koji imaju psorijazu.
Kod N. se javlja kao zadebljala koža na zglobovima (laktovima, kolenima, šakama…) koja se „ljuspa“ na svaki pokret. I. se ospe, isto kao ja. T. dobije velike bele pečate po licu… Kad sam je prvi put pitala da li je to psorijaza, baš sam imala utisak da joj je neprijatno što sam to tako javno primetila. Spustila je pogled i počela nervozno prstima da prelazi po licu, nije se opustila ni kad sam joj objasnila da delimo muku i pitala je kako je ona leči.
Lekovi za psorijazu
Lekovi za psorijazu su priča za sebe, što se i moglo naslutiti na početku ovog teksta. Ne postoji univerzalni lek koji se prepisuje za psorijazu. Dermatolozi eksperimentišu s kremama, krenu redom, pa koja upali. Ako upali. Uglavnom su kortikosteroidi, koji nose posebna upozorenja i ne smeju se dugo koristiti, pa taman kad primetite nekakvo poboljšanje, morate da prekinete s terapijom.
I tako se vrtite dok ne odustanete od lekara, što otvara dodatni prostor za gomile krema i kremica koje se prodaju po privatnim apotekama, prodavnicama, internetu, pa čak i preko oglasa na banderama, garantujući čudotvorno izlečenje psorijaze… Ne znam nikog ko se nije pošteno namučio s ovom bolešću, ko se nije usput razočarao u lekare i ko nije bar jednom bio nasamaren obećanjem da će mu neka specijalna krema po specijalnoj ceni za samo mesec dana izbrisati ružne i uporne kraste po koži.
Ali, zato će svaki psorijatičar kojeg znam da vam da preporuku za lek koji njemu nekad pomaže. Neki, pritom, zvuče prilično bizarno. N. je, na primer, ne znam gde uspevao da nabavi topovsku mast. Kaže da mu je ona najbolje očistila kožu, a probao je bukvalno sve. M. je uzimala neki biljni melem kod nekog monaha u istočnoj Srbiji. Nije vernica, ali samo to joj je pomagalo. Sad kad ne stiže da ode kod tog monaha, nosi duge rukave i nogavice celog leta, da se ne vidi koliko je daleko otišlo. Ne smem ni da zamislim.
Ok, zašto je sramota imati psorijazu? Pa, zar treba Kim Kardašijan da razbija predrasude priznanjem da se i sama nosi s tom bolešću?
Pročitajte još:
Ne izgleda lepo, ali nije prelazna. Problem je samo za onog ko je nosi. Problem je koji treba rešavati, a ne kriti. A, po mom iskustvu, što se više stresiraš, to je gora, svrbi, peče, širi se… Zato je možda prvi korak ka leku za psorijazu zdrav stav o toj bolesti.
Još na startu mi je objašnjeno da se psorijaza ne leči, da naučiš da živiš s njom. I to je u redu, prihvatila sam da ću ceo život morati da pazim, čak sam i zahvalna na tom „bioalarmu“ – prvu crvenu tačkicu doživljavam kao opomenu i krećem svim mogućim snagama da oporavljam svoj organizam. I opet je uspelo, hvala na pitanju.
E, to sam htela da ti kažem, pre nego što prevrneš očima, jer ti je više muka od krema za psorijazu koje ne rade. Jer ti je neprijatno da pričaš o tome. Jer si i sam sebi gadan dok se „perutaš“ na sve strane… Ima načina da je držiš pod kontrolom, samo do njega ne možemo ako ćutimo i povlačimo rukave.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare