Veštačko meso ipak (ne) spasava gladne i planetu – naša budućnost i/ili dobra zarada

Piše: Denis Kučević, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetSkoro da ne postoji ilustracija sa kravom na slici, u kojoj se ista ne prikazuje u kontekstu lošeg, a poznato je da se slika kod kupaca, potrošača a naročito dece, vrlo lako i dugo pamti! Uporedo sa tom najvećom „pretnjom“ (kravom), po čovečanstvo i planetu ponuđeno je i potencijalno rešenje - veštačko meso (kultivisano, laboratorijsko, sintetičko itd.), koje uzgred rečeno ne bi trebalo a ni smelo da nosi naziv mesa.Decenijama unazad se radi na usavršavanju tehnologije za proizvodnju veštačkog mesa, a tek pre desetak godina su objavljeni samo pojedini, vrlo škrti rezultati o ovoj namirnici potencijalno namenjenoj za ishranu ljudi. Mnogo pre objave prvih rezultata o uticaju veštačkog mesa, kao da je neko unapred predvideo da će njegova proizvodnja (kao i proizvodnja veštačke hrane) spašavati planetu, nahraniti gladne, sačuvati limitrane resurse (zemljišta, vode, čistog vazduha) i dr. Stoga se nameće logično pitanje, da li je taj neko zaista bio savremeni prorok ili inicijator (investitor) dobro osmišljene kampanje koja je imala za cilj da pripremi i trasira „put veštačke hrane“ za 21. vek!?Doktrina kampanja usmerenih na promovisanje „novog“ i „savremenog“ a veštačkog, konstantno se svodi na plasiranje pažljivo osmišljenih tendecioznih tekstova po principu “Cherry picking“ - prikaži samo onaj deo koji ide u prilog cilju kampanje! A da li je cilj kampanje stvarna briga za gladne i planetu ili dobra zarada? Predviđa se da do 2040 godine, globalni promet veštačkog mesa i alternativa mesu (biljne zamene, jestivi insekti i dr.) bude između 900 i 1000 milijardi dolara godišnje. Zbog čega se skoro svake godine rapidno uvećavaju investicije u proizvodnju veštačkog (blizu jednu milijardu dolara u 2022). Veštačkim mesom se ne mogu nahraniti gladni i siromašni, sobzirom da je namenjeno bogatim zemljama (gde nema gladnih) i namenjeno je prodaji a ne poklanjanju. Čini se, više nego dovoljno valjanih razloga da se neko svojski potrudi da nahvali „veštačko“ a oblati „tradicionalno“.U međuvremenu, tradicionalna i konvencionalna stočarska proizvodnja a sa njom i porodična farmerska gazdinstva na selu, izložena su nepravednim negativnim narativima, deklarisana kao „zagađivači“ ineracionalni „uništivači“. Otuda se imperativno i nameće isticanje značaja očuvanja tradicionalne domaće proizvodnje hrane, u dovoljnim količinama i kvalitetu, koju građani Republike Srbije zasigurno zaslužuju.Po mišljenju onih koji su na strani “veštačkog” mesa, nije samo vazduh taj kojeg ugrožavaju kravice, verovali ili ne stočarstvo i proizvodnja mesa se prikazuju i kao preveliki potrošač vode. Od trenutka uvođenja termina tzv „virtualne vode“, pojavila se vest, koja se brzinom svetlosti raširila u medijima da je za proizvodnju 1kg goveđeg mesa potrebno neverovatnih 16000l vode! Istina je da se u ovoj kalkulaciji za 1 kg mesa nalazi preko 93% kišnice, zbog čega je ta voda i nazvana „virtualna voda“, a odnosi se na kišnicu potrebnu za proizvodnju hrane za životinje. U ovom slučaju i obračunu, zapravo samo 3,6% vode pripada kvalitetu vode za piće. U tom smislu, i najveći broj rezultata istraživanja sa poznatih Svetskih univerziteta, saglastan je da se za proizvodnju 1kg mesa troši između 150 i 550l, u zavisnosti od sistema držanja životinja i drugih činilaca. Zato ostavljam čitaocima da sami izvuku zajključake o tome, zašto se u medijima neprestano favorizuje i ponavlja podatak od 16000 litara vode a ne ovih 150? Nije zgoreg pomenuti da se za proizvodnju jednog mobilnog telefona troši preko 12000l vode, za jedne pantalone oko 10000l a za jedan automobil preko 150000l.Samo izgleda da to nikome ne smeta, jer kravica na pašnjaku je bila i ostaje neprijatelj planete broj jedan! A što se tiče kišnice i proizvodnje kabaste i koncentrovane hrane za ishranu životinja, 86% te hrane koja se koristi za ishranu životinja (a posebno preživara) nije pogodna za ljudsku upotrebu (FAO studija, 2017) jer ljudi ipak nisu „preživari“ sa 4 vrste želuca, pa da mogu da konzumiraju hraniva poput slame, sena, senaže, silaže, sporedne nus proizvode biljnih i prehrambenih industrija i slično, koji bi inače bili bačeni i time dodatno zagađivali našu životnu sredinu. Zato životinje ne konkurišu čoveku po pitanju hrane! Naprotiv, preko organskog đubriva i dela lanca u kruženju materije i energije (prirodnom ciklusu kruženja i razgradnje ugljenika), učestvuju u održavanju biodiverziteta i najvažnijih pedoloških osobina najvažnijeg osnovnog prirodnog i neobnovljivog resursa – zemljišta, bez koga nema ni proizvodnje boljne hrane.Stiče se utisak da je kravica na pašnjaku postala simbol navodnog zagađenja, pri čemu se animalna proizvodnja targetira na najvišoj lestvici pijedestala? Da li zato što u direktnim merenjima gasova sa efektima staklene bašte (GSB) globalno učestvuje sa samo 5% (međuvladin panel, IPCC), odnosno, zajedno sa prerađivačkom industrijom, proizvodnjom hrane za životinje i dr. sa oko 14% a u Evropi ispod 9%! Pri tome, retko ko izveštava da je međunarodna organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila zvaničan izveštaj o „spornim merenjima“ karbonskog otisaka stočarstva, koji se u 2022-oj prikazivao od 11%, 16% pa do čak 19%, u zavisnosti od metodike merenja, identifikovanih izvora i dr. Nasuprot tome, sagorevanje fosilnih goriva, učešće industrija poput hemijske, avio i automobilske, proizvodnja čelika, cementa i gvožđa, teksila, transporta, energija za zagrevanje i dr, u GSBu učestvuju sa preko 80%! Zato je poređenje jednog automobila sa jednom kravom nedopustivo i neopravdano, s obzirom da glavni izvor problema destabilizacije tzv. fosilnog ugljničnog otiska treba povezivati sa razvojem industrijske revolucije spočetka 19. veka i sagorevanja nafte, uglja, gasa, razvoja industrija i dr., kada je i počelo enormno povećavanje i nagomilavanje CO2 u atmosferu.O uticaju crvenog mesa dobijenog konvencionalnom proizvodnjom na tradicionalan način, na zdravlje čoveka i pojavu bolesti, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) se svojim izveštajima oglasila još u 2015 god. Tada, uloženi trud istraživanja rezultirao je, reklo bi se vrlo „tanakim“ zaključcima baziranim na limitiranim dokazima. Pri čemu se negativan uticaj mesa provlačio kroz termine poput „slaba asocijacija (korelacija), povećava se verovatnoća, povećava se rizik“ itd., vrlo slično kao kod uticaja cigareta i alkohola. Da slažem se sa njima, nije isto u danu popiti 1 litar šljivovice i 1 čašicu!Najnovija medicinska istraživanja (u toku 2022-2023 god) sa velikog broja Svetskih instituta i univerziteta su odbacila tezu o negativnom uticaju mesa na pojavu bolesti i narušavanje zdravlja čoveka. Naprotiv, kompleksna sveobuhvatna FAO studija (2023 god) je istakla i naglasila pozitivnu ulogu animalnih proteina (mleka, mesa, jaja, ribe) neophodnu za postizanje zdravog i održivog načina ishrane, pogotovo kod mladih, trudnica, sportista. Tradicionalno proizvedeno meso „per se“ nije štetno po ljudsko zdravlje nego naprotiv!Na drugoj strani, rezultati istraživanja FAO i ekspertskog tima WHO (Rim, 2023) o upotrebi veštačkog mesa ukazali su na 53 potencijalne opasnosti po ljudsko zdravlje (kontaminacija teškim metalima, mikroplastikom i nanoplastikom, alergenima itd). A grupa naučnika sa Univerziteta Dejvis u Kaliforniji je kroz svoje studije ukazala da je potencijal globalnog zagrevanja od proizvodnje veštačkog mesa iz ćelijskih kultura čak do 25 puta veći nego onaj kod tradicionalne proizvodnje goveđeg mesa. Ostaje pitanje kako to da pojedine Agencije za bezbednost hrane nisu marile za postojeće naučno-stručne izveštaje relevantnih međunarodnih institucija, te da su odobrile proizvodnju veštačkog mesa? Drugim rečima, na osnovu kojih rezultata ispitivanja i studija su odluke donešene?Zbog svega navedenog a u cilju skidanja kletve sa kravica, grupa izuztenih stručnjaka i naučnika donela je odluku da javnosti transparentno skrene pažnju osnivanjem i potpisivanjem tzv. „Dablinske deklaracije“. Trenutno, ovu deklaraciju je potpisalo oko 1200 naučnika sa svih kontinenata, prestižnih instituta, fakulteta, univerziteta, velikog broja različitih naučnih disciplina i polja. U svom stavu su jednoglasni, žele samo jedno - da se dalji razvoj animalane proizvodnje kreira isključivo na osnovu utemeljenih naučnih dokaza i standarda. Sistemi stočarske proizvodnje su suviše dragoceni za razvoj ljudskog društva i njegov održiv opstanak da bi postali predmet pojednostavljivanja, redukovanja naučnih dokaza, dezinoformacija, fanatizma i ekstremizma.Nema sumnje da značaj hrane prevazilazi okvire lokalnog razmišljanja te ostvarivanje profita po svaku cenu, zbog čega će pitanje hrane u 21. veku biti izazov za ljudsku civilizaciju i njen opstanak. Kako I na koji način će faktor „čovek“ postupiti i šta će mu biti osnovica za odlučivanje, ostaje da budemo svedoci tome, ali nadam se ne samo „nemi svedoci“!