Istraživanje: Kako klima utiče na koronu i da li je leto spas

Zdravlje 11. apr. 202000:34
Podeli:
Foto: Arié Botbol / AFP / Profimedia

Inicijalna ideja da će toplije vreme zaustaviti širenje koronavirusa počela je da bledi kada je virus počeo da se širi celim svetom, uključujući i zemlje u kojima je toplo. Međutim, nova istraživanja donose tračak nade.

Još uvek je prerano da bismo sa sigurnošću znali kako će novi koronavirus da reaguje na promenu godišnjih doba, niti da li će preći u sezonsku bolest. Da bismo to znali, morali bismo da pratimo slučajeve u jednom mestu tokom cele godine – što, logično, za sada nije bilo moguće uraditi. Ono što za sada možemo da uvidimo jeste da li postoje razlike u širenju virusa u različitim klimama širom sveta, piše BBC.

Za sada postoje neki dokazi koji idu u prilog tome da se koronavirus lakše širi u hladnijim, suvljim klimama. Jedno istraživanje je pokazalo da zemlje u kojima je došlo do najvećeg lokalnog širenja virusa imaju nižu prosečnu temperaturu od zemalja sa manjim brojem slučajeva.

Druga studija, u kojoj je ispitano 100 kineskih gradova u kojima je bilo više od 40 slučajeva Kovida-19, donosi slične podatke – što su više temperatura i vlažnost vazduha, to je stopa prenošenja virusa manja. Isti zaključak donosi još jedno istraživanje u koje je BBC imao uvid, a koje pokazuje da, iako su se slučajevi koronavirusa pojavili širom sveta, izgleda da su posebno koncentrisani u „relativno hladnim i suvim regijama“. Ili je makar takav slučaj bio do 23. marta, do kada je ovo istraživanje trajalo.

Pročitaj još:

Međutim, grupa naučnika iz Škole za higijenu i tropsku medicinu u Londonu ističe da se virus sada proširio po celom svetu, „kroz sve klimatske zone, od hladnih i suvih, do toplih i vlažnih regija“.

Ipak, kako bi se realno sagledao uticaj vremena na širenje virusa, važno je napomenuti da tropske regije koje su blizu ekvatora generalno ne pokazuju sezonalnost kada su virusi u pitanju. Dok se na severnoj i južnoj hemisferi, na primer, jasno vidi da postoje sezone gripa, koje su u skladu sa vremenskim prilikama, tropske zemlje to ne pokazuju. Budući da se neke od zemalja sa toplom i vlažnom klimom u kojima je došlo do širenja koronavriusa nalaze blizu ekvatora – Malezija i Kongo, na primer – možda ih ne treba uzimati kao primer za dokaz (ne)postojanja sezonalnosti novog virusa.

Bolji primer bi bili Australija i Novi Zeland, dve zemlje koje se nalaze na južnoj hemisferi i u kojima je bilo leto kada je virus stigao, a koje su do sada imale značajno manje slučajeva nego zemlje na severnoj hemisferi.

Iako ovo daje nadu da će, kada leto dođe, virus sporije da se širi, ipak je važno napomenuti da su u igri još brojni drugi faktori, kao što je, na primer, gustina naseljenosti određenih zemalja, koja takođe utiče na brzinu transmisije. Budući da se virus planetom širio postepeno, usput je takođe došlo i do smene godišnjih doba u svim zemljama, pa je veoma teško ispratiti kako tačno vreme utiče na novi koronavirus.

S druge strane, naučnici su došli do zaključka da drugi pripadnici grupe koronavirusa koji napadaju ljude – a koji imaju daleko blaže simptome – imaju tendenciju da budu sezonski, pa i to daje nadu da će se i njihov rođak SARS-CoV-2 ponašati na sličan način. Za sada znamo da se širi gotovo identično kao drugi koronavirusi, ali ono što ga razlikuje jesu teži simptomi i broj smrti do kojih dovodi, a koji raste iz minuta u minut.

Dakle, nada postoji. Ali i dalje ne postoje čvrsti dokazi kako će toplije vreme uticati na novi koronavirus, i zbog toga ne smemo da se uzdamo u leto kao spasioca. Dr Majkl Hed sa Univerziteta u Sauthemptonu kaže da se razvoj i uticaj novog koronavirusa „dosta razlikovao od postojećih koronavirusa, koji izazivaju stanja poput prehlade“.

„I dalje čekamo da vidimo da li će se slučajevi Kovida-19 smanjiti kao odgovor na promene temperature i vlažnosti vazduha“, poručuje on.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama: