Sve zablude i istine o najmasovnijoj hroničnoj bolesti

Stručnjaci širom sveta, pa i kod nas, već godinama pozivaju na ključne promene kako bi osporili višedecenijsku zabludu da pacijenti jednostavno moraju da se nose kako znaju i umeju sa svojom astmom, odnosno da moraju da trpe bolest. S tim u vezi, naši istaknuti stručnjaci, zajedno sa Udruženjem pacijenata „Pobedimo astmu i alergije“ koriste 5. maj koji je Svetski dan borbe protiv astme da podignu svest o ovoj temi i razbiju sve predrasude koje postoje."U osnovi astme je zapaljenje disajnih puteva (inflamacija). Decenijama se lečenje astme započinjalo korišćenje povremenom primenom kratkodelujućih pumpica za brzo olakšanje simptoma, i to prema prema potrebi (samo kada se oseti tegoba). Stav da se na taj način astma drži pod kontrolom predstavlja veliku zabludu jer je medikamentno lečenje ovih bolesnika veoma napredovalo poslednjih godina. Nedoumice u lečenju se javljaju i kod bolesnika sa teškom astmom jer se često u tim slučajevima propisuje dugoročna terapija kortikosteroidima u tabletama ili injekcijama, a sa mišljenjem da će se tako postići efikasna kontrola astme i to bez ikakvih neželjenih efekata. Međutim, novi pristupi u lečenju pacijenata sa teškom astmom trebalo bi da sprečavaju prekomernu upotrebu sistemskih kortikosteroida jer ta medalja ima dve strane. Prekomerno korišćenje ovih lekova može imati veoma štetan uticaja na zdravlje i izazvati više poremećaja i bolesti, uključujući osteoporozu, depresiju, gojaznost, dijabetes tip 2, otoke, itd. Trebalo bi da se svuda usvoje savremeni pristupi u lečenju bolesnika sa astmom, da se usklade sa najnovijim naučnim preporukama, ali i da se pacijentima osigura dostupnost terapiji iskrojenoj za svakog bolesnika posebno, kao i da se sprovede u pravo vreme", ističe prof. dr Branislava Milenkovć, pulmolog UKC Srbije.Smatra se da globalno oko 150 miliona ljudi ima neadekvatno kontrolisanu astmu, ne uzima redovno propisanu terapiju i živi u riziku od napada astme koji bi mogao završiti čak i bolničkim lečenjem, a moglo bi se sprečiti.Kada se govori o zabludama, jedna od najvećih u vezi sa astmom jeste svakako da ona nije ozbiljna bolest. Svi pacijenti sa astmom su u riziku od teških pogoršanja, bez obzira na težinu bolesti ili nivo kontrole astme. Kada je astma dobro kontrolisana, njen uticaj na svakodnevni život se može svesti na minimum. Primer dobre prakse je i Ivana Vračar, predstavnica Udruženja pacijenata „Pobedimo astmu i alergije“."Na današnji dan ovim putem želim da skrenem pažnju na dve ključne stvari u vezi sa pacijentima koji boluju od astme. Prvo, sa astmom može da se vodi normalan i kvalitetan život. Iako svi mi pacijenti sa astmom smo u riziku od pogoršanja, naše lečenje treba da nam umanji i omogući efikasno kontrolisanje bolesti, kako ne bismo imali ograničenja u svakodnevnom životu. Drugo, naše udruženje se priključilo globalnoj kampanji 'Asthma Zero' čiji je osnovni cilj nulta tolerancija na napade astme, jer tome svi težimo. Već godinu dana, pulmolozi su manje dostupni za bilo kakve kontrole pacijenata obolele od astme, što je dovelo do brojnih problema vezano za disanje i plućnu funkciju obolelih. S tim u vezi, mi smo u okviru kampanje pokrenuli akciju 'Kec na deset' i omogućili da 160 pacijenata putem zoom aplikacije dobije savet od pulmologa u jeku pandemije. Od tog broja 50 pacijenata je dobilo i elektronski peak flowmetar koji je, u ovo teško vreme, značajno unapredio mogućnost kontrolisanja astme. Za više informacija, svako zainteresovan može da nas kontaktira putem Fejsbuk stranice udruženja", zaključila je Ivana Vračar, predsednica udruženje „Pobedimo astmu i alergije“.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram