0
Huffpost je izdvojio pet stvari koje stručnjaci za bezbednost hrane neće kupiti u prodavnici i zašto bi trebalo razmisliti o izbegavanju ovih proizvoda.
Mnogo svežeg voća iseckanog u supermarketu nije siguran izbor, prema Darinu Detvileru, predsedavajućem Programa bezbednosti hrane Nacionalnog udruženja za zdravlje okoline i autoru knjige “Sigurnost hrane: prošlost, sadašnjost i predviđanja”.
Detviler je za HuffPost rekao da je video radnike u odeljku s proizvodima kako čiste pod, ne peru ruke, a zatim seku i pakuju voće. Objasnio je da radnici u supermarketima pripremaju hranu kao što je sveže voće “tamo gde nalazimo probleme s kontaminacijom, unakrsnom kontaminacijom i produženim vremenom kada hrana više nije sigurna, a patogeni rastu pre nego što je uopšte kupimo”, prenosi N1.
Još jedno mesto na kojem patogeni mogu rasti je kuvana hrana gotova za konzumaciju u odeljcima samoposluživanja u supermarketima. Ova se hrana obično priprema u supermarketu i namenjena je za konzumaciju odmah iz posude.
Ova hrana je zabranjena za Detvilera. Objasnio je da je teško pripremljenu toplu hranu držati toplom, a hladnu hranu hladnom. Ta se hrana često skladišti u “opasnoj zoni”, koju Ministarstvo poljoprivrede SAD-a definiše kao temperature između 4 i 60 stepeni Celzijusa. Kada je hrana u “opasnoj zoni”, bakterije se mogu brzo razvijati, što može naštetiti hrani – pogotovo ako je tamo duže od dva sata.
Gotova hrana pripremljena u supermarketu takođe stvara rizik od “unakrsne kontaminacije prljavim rukama” i izaziva zabrinutost za alergene, rekao je Detviler.
Zbog nekoliko izbijanja E. coli i listerije povezanih sa salatom u vrećicama, Detviler preporučuje da kupite celu glavicu salate i sami je operete.
“Zašto bismo i dalje, nakon svih ovih incidenata, više samo otvarali vrećicu mešanog, gotovog za jelo ‘prethodno opranog’ lisnatog povrća?” upitao je, ponovo napomenuvši da praktičnost nikada ne bi trebalo da bude važnija od bezbednosti hrane.
Pročitajte još:
Detviler “nije ljubitelj kupovine piletine ili mlevene junetine na pultu s mesom”. Prema Detvileru, “zaposleni često znaju malo o bezbednosti hrane, ne slede pravila ‘prvi ušao, prvi izašao’, nemaju pojma odakle je proizvod došao, niti koliko je dugo tamo.”
Dodao je da zaposleni koji pripremaju ovu hranu mogu doći na posao bolesni, možda neće slediti najbolju praksu kada je u pitanju higijena i možda neće paziti na kontrolu temperature u delikatesnoj kutiji.
Detviler preporučuje kupovinu pakovanja s oznakom naziva kompanije, datuma i kodova serije te pripremu delikatesnih namirnica kod kuće.
Dinja je posebno sklona izazivanju bolesti koje se prenose hranom jer “ima spoljni deo koji se ne može adekvatno očistiti da ubije patogene”, a “pH iznutra je na nivou koji podržava brzi rast patogena”. Kada potrošači seku dinju nožem, bakterije na koži dinje zagađuju unutrašnjost ploda i brzo rastu.
Za one koji ne mogu odoleti dinji, Detviler je rekao da “ne bi spremao ostatke jer više vremena znači veći rast patogena”. Svim potrošačima savetuje da se klone dinje koja se poslužuje u restoranima.
