Prvi simptom bolesti, kada je imala 23 godine, bio je veliki umor.
Slavica Obradović (47), ekonomistkinja iz Beograda, sa 23 godine počela je da oseća veliki umor. Nije ni slutila da ima genetsko oboljenje jetre i da je transplantacija jedino rešenje. Slavica je potom, uprkos upozorenjima lekara, zatrudnela i rodila zdravog dečaka. Ipak, danas je njoj sve lošije i sve se teže kreće, dok čeka najvažniji poziv u životu – vest da je organ za nju pronađen.
„Nisam dobro. Sve više sam usporena, imam teškoća u kretanju. Postala sam i alergična na jedan deo terapije. Pila sam je godinama i organizam je sada odbacuje. To se kod nas dešava kada dugo čekate. I vid mi je dosta oslabio i mnogo sam tužna zbog toga. Moj sin i suprug zajedno uz mene strepe“, kaže Slavica za portal Nova.rs.
Sve je počelo kada je pre više od dve decenije Slavica počela da se oseća veoma umorno. Sna nikada nije bilo dovoljno.
„Prvi simptomi su bili i veliki bol i otok sa leve strane ispod rebara. Nisam mogla da se oslanjam na levu nogu“, priča Slavica.
Otišla je tada u dom zdravlja, gde su je pregledali.
„Uradili su mi kompletnu biohemiju. Rezultati su bili mnogo loši, pogotovo za osobu od 23 godine. Dobila sam uput da se u Kliničkom centru u najkraćem roku ponove rezultati.“
Ni taj drugi pregled nije slutio na dobro.
„Tadašnji rezultati su bili lošiji i sve je ukazivalo na to da nešto nije u redu sa jetrom. Hitno su mi uradili analize za sve viruse i ultrazvuk stomaka“, priča Slavica kako je izgledao njen put od dijagnoze.
„Analize na viruse su bili negativne, a ultrazvuk je pokazivao da imam oštećenje jetre. Tadašnja doktorka me je uputila na hitnu hospitalaizuju“, priča Slavica kako je sa nalazima otišla u KBC Bežanijska kosa.
Tamo je primljena na odeljenje gastroenterologije. Ono što je čula nije ulivalo mnogo nade.
„Rečeno mi je da sam kasno došla da se lečim, ali da će pokušati da urade sve što je u njihovoj moći. Tamo sam provela dva duga meseca.“
Uz otpusnu listu, Slavici su tada rekli da njena bolest počinje veoma rano, ali pošto jetra ne boli u početku kad se javi neki problem, svi pacijenti se javljaju u odmakloj fazi.
„Dijagnoza je glasila hepatit autoimun tip u stadijumu ciroze jetre, tj. genetsko oboljenje jetre. Kazali su mi i da će proces lečenja biti veoma dug, ali da je najbolje uraditi transplantaciju jetre. Tada mi se život slomio kao staklena čaša. I pomislila sam da ću umreti jer u to vreme se u našoj zemlji nisu radile transplantacije jetre.“
Slavica kaže i da je u proteklih dvadesetak godina mnogo puta bila u situaciji da joj se bore za život.
„Najteže, najgore i najbolnije je bilo kad su me nekoliko puta vraćali kući nakon što su prvo javili da imaju organ moje krvne grupe“, priča Slavica kako je to kad se mešaju bol, stres i nada da će ozdraviti.
Naime, Slavica je već preko sedam godina na listi čekanja.
„Vi sve to vreme sedite kod kuće i ne smete da idete dalje od tri sata od Beograda. Dakle, nema putovanja jer moram stići u najkraćem roku do Urgentnog centra ako mi jave da imaju donora.“
Kaže i kako, kad se organ pojavi, lekari pozovu još jednog do dva kandidata.
„Bude nas dvoje ili troje i tada nam ponovo rade sve analize da vide ko je u tom trenutku najugroženiji. I njemu ide organ. A nas koji ostanemo vraćaju kući i čekamo sledeći poziv.“
Na sve to, zbog pandemije kovida 19, mnoge operacije transplantacija su stopirane.
Prethodno, kada je napunila 31 godinu, Slavica se odlučila na brak. Uprkos svim prognozama i upozorenjima, nakon toga je poželela dete.
„Ginekolozi su me odvraćali od trudnoće, a ja sam svima obećala da mogu da izdržim da iznesem trudnoću. Održavala sam trudnoću u porodilištu i tri nedelje pre termina rodila sam zdravog dečaka Viktora.“
Slavica priča kako se njen svet promenio otkad se porodila.
„Od kada sam postala majka, ja sam srećna i veoma jaka osoba. Moja najveća podrška je moj sin Viktor. Uz mene su i moja najbliža familija i prijatelji, a moj suprug je uvek tu za mene i uvek me podiže kada sam na dnu. Znam da mu nije nimalo lako zato što je teško gledati nekog koga volite u takvom stanju, a vi ste bespomoćni.“
Ipak, i kad naiđe posebno težak dan, ne bude sve sivo.
„Kad sasvim potonem, najviše me vrati zagrljaj i poljubac moga sina.“
Ona kaže da je Viktor, koji danas ima 14 godina, vrlo svestan svega.
„On je već sa četiri godine znao da kaže od čega mama boluje i šta mama čeka. Vidi se da raste drugačiji nego druga deca, iako mu mi stalno pružamo ljubav i pažnju, ja mu stalno govorim da će biti dobro. Navikao je na moja česta ležanja u bolnici jer mi zbog svake sitnice neretko budemo i po 15 dana u bolnici. I ja mu uvek kažem – nemoj da se sekiraš, mama će doći. I kad odem na taj poziv, ja mu kažem – jesam ti obećala da ću se vratiti. Međutim, što je stariji, on je sve više svestan. U početku bi za svaki svoj rođendan poželeo da budem živa i za njegov sledeći rođendan.“
Pročitajte još:
Slavica priča i kako je Viktor uvek išao sa ocem kad su mamu vozili do bolnice kad je dobijala poziv koji daje nadu.
„On mene izljubi i bude srećan što sam dobila poziv, ali na putu do tamo ne mogu da ga utešim koliko plače. Kaže da je svestan da ću ozdraviti i on je zbog toga radostan, ali jako se boji da nešto ne pođe po zlu. Zna da je to rizična operacija. A ja u toj prilici moram da sam nasmejana.“
Slavica kaže i zašto su ona i drugi koji čekaju operaciju uglavnom u izolaciji.
„Mi moramo tako da ne bismo dobili neku respiratornu infekciju, mi ne smemo da imamo temperaturu preko 37 stepeni kad nas pozovu. U suprotnom, vratiće nas kući. I onda ne idete na rođendane, na slave, u bioskop, u pozorište. Jednostavno, ne živite normalan život. Naučeni smo da ne možemo da pravimo velike planove, ali sve nas spaja nada da ćemo uskoro dobiti poziv da je stigao organ za nas. Da ćemo ozdraviti.“
U Srbiji nedovoljno donora organa
U Srbiji oko 2.000 ljudi čeka na transplantaciju organa. Većina njih sa liste čekanja nikada ne dočeka najvažniji poziv u životu. Cilj kampanje Najvažniji poziv u životu koju je Hemofarm fondacija pokrenula 2016. godine bio je da javnosti ukaže na sve probleme sa kojima se osobe kojima je potrebna transplantacija suočavaju. Cilj je i da se ukaže na to da je 20 puta veća šansa da vam u životu zatreba donor nego što ćete biti u prilici da budete donor, kao i to da jedan donor može da spase osam života.
BONUS VIDEO: Endokrinološke bolesti modernog doba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
