Simptomi demencije koji se olako ignorišu

Najnovije naučne procene govore da bi do 2040. godine u svetu moglo biti čak 81 milion obolelih, a do 2050. godine preko 115 miliona obolelih od demencije.Premda za demenciju nema jedinstvenog efikasnog leka, postoje načini kojima se ta bolest može usporiti. U tome je ključno na vreme primetiti prve promene kod pacijenta, ali nažalost bolest se najčešće uočava u kasnijim fazama, prenosi N1.S obzirom na to da demencija pogađa toliko ljudi, važno je znati da postoje stvari koje svi možemo da učinimo da bismo smanjili šanse da se ikad moramo suočiti s njom. Postoje zaista dobri dokazi da zdrav način života može drastično smanjiti rizik.Nedavni izveštaj komisije „Lancet“ potvrdilo je da stvari poput zdrave ishrane, izbegavanja dijabetesa tipa 2, smanjenja povišenog krvnog pritiska, održavanja zdrave težine, ograničavanja konzumiranja alkohola i prestanka pušenja mogu napraviti veliku razliku u oboljevanju i toku bolesti, piše The Sun.Stručnjaci navode šest simptoma rane demencije koji nemaju veze sa zaboravljanjem, ali mogu biti indikacija bolesti i predstavljaju razlog da posetite lekara.Kompulsivan svrabVelik broj pacijenata sa Alchajmerovom bolešću često se kompulsivno češe, čak i do pojave krvi. Naučnici nisu otkrili tačnu povezanost između same osnovne bolesti i svraba, ali svakako ovaj simptom uzimaju u obzir.Problemi s vidomPrema studiji objavljenoj u časopisu „American Journal of Epidemiology“ problemi s vidom mogu biti vrlo rani pokazatelj demencije u kasnijim fazama života. Osobe treće životne dobi koje imaju slab vid, čak i ako nose naočare ili sočiva, imaju pet do deset puta veću šansu za obolevanje od Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije u periodu od 8,5 godina nakon pogoršanja vida, kažu naučnici.Promene u rukopisuPomoću rukopisa možemo otkriti i Alchajmerovu bolest, pogotovo ako je reč o slovima nepravilnog i “drhtećeg” izgleda. U ovom slučaju rukopis se pogoršava s lošijim mentalnim stanjem, a pisanje s vremenom postaje sve sporije. Reči se znatno razlikuju jedne od drugih s vidljivim trzajima na pojedinim slovima. Slično je i s Parkinsonovom bolesti koju, osim trzaja, karakterišu uska i zgrčena slova, a rukopis ponekad postane tako sitan da ga ni sam autor ne može pročitati.ApatijaApatija ili bezvoljnost se često javlja u ranoj demenciji. Osoba sa simptomima može izgubiti interesovanje za hobije ili aktivnosti. Možda više neće želeti da izlaze ili da rade bilo šta zabavno. Oni mogu izgubiti interesovanje za druženje sa prijateljima i porodicom i mogu biti emocionalno potpuno ravnodušni, piše The Healthy.Promene raspoloženjaObolele osobe mogu postati plašljive, sumnjičave, depresivne ili teskobne. Nekad samouverene osobe mogu postati nesigurne i sramežljive. Mogu se lako uznemiriti ako su van kuće ili mesta na kom se osećaju sigurno.Gubitak orijentacijeU početnim fazama demencije često dolazi do problema s orijentacijom, bilo u obliku toga gde se nešto nalazi, ko se tamo nalazi ili kako doći do nekog mesta.*Bonus video:https://www.youtube.com/watch?v=FQ1k9gBcSJI***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram